Nakon godinu dana: Korona ne posustaje, borba se nastavlja
Postavljeno: 13.03.2021
Prvi slučaj obolevanja od korona virusa u Rasinskom okrugu potvrđen je 20. marta prošle godine, samo dve nedelje nakon što je u Bačkoj Topoli registrovan nulti pacijent. Od u Okrugu ukupno 44 obolela lica u mesecu kada je pandemija proglašena, došlo se do 15.838 zaraženih. Bitku sa koronom do sada je izgubilo 359 ljudi, najviše iz Kruševca, 191. Najmlađi preminuli pacijent imao je 22 godine, a najstariji 95. Među zaraženima ima podjednako starih i mladih, s tim da je smrtni ishod procentualno veći kod starije populacije. U trećem talasu beleže se obolevanja i kod beba, na sreću bez ili sa blagim simptomima
Prema rečima Predraga Pavlovića, direktora kruševačkog Zavoda za javno zdravlje, nulti pacijent u Rasinkom okrugu bio je muškarac iz Kruševca koji je, kako se pokazalo, bio u kontaktu sa stranim državljanima. U narednih deset dana, obolela su još 43 lica , da bi već sledećeg meseca, u aprilu, registrovano 277 novozaraženih.
– U maju smo imali pad obolelih, tada je virus potvrđen kod 36 lica, u junu ponovo skok sa 114 novobolelih, a onda naglo povećanje u julu, sa 760 potvrđenih slučajeva obolevanja. Trostruko manje obolelih (270) bilo je u avgustu, a znatan pad dogodio se mesec dana kasnije, kada su zabeležena 44 nova slučaja. Da ipak nije bilo vreme za opuštanje potvrdile su brojke u oktobru (405 novozaraženih), te u novembru kada su registrovana 2. 662 nova slučaja. Poslednji mesec u 2020. ispratili smo sa 4.748 obolelih – navodi doktor Pavlović.
Pad obolevanja beležio se sve do polovine januara, da bi nakon toga ponovo počeo da raste broj obolelih, naročito polovinom februara, posle državnih praznika. Da se epidemiološka situacija i dalje pogoršava, potvrđuje i podatak da se samo u kruševačku kovid ambulantu dnevno javi i preko 400 pacijenata, od kojih polovina dolazi na prvi pregled.
Obolevaju i muškarci i žene u sličnom procentu
Doktor Pavlović kaže da podjednako obolevaju oba pola, da je među obolelima zastupljena i mlađa i starija populacija, te da sada imamo potvrđeno prisustvo virusa i kod beba.
– Bebe na sreću za sada nemaju nikakve ili imaju neke blage simptome, a testirane su samo zato što je kod majke ili ostalih ukućana potvrđen virus. Što se odraslog stanovništva tiče, nema pravila, obolevaju i stari i mladi, s tim što je među mladima verovatno bilo i dosta asimptomatskih slučajeva i oni nisu ušli u statistiku obolelih. Virus ne bira, ne isključuje težu kliničku sliku ni kod mlađe populacije, ali su dosadašnja praćenja pokazala da su teža klinička slika pa i smrtni ishod dosta češći kod starijih lica. Broj preminulih muškaraca u našem okrugu skoro duplo je veći u odnosu na žensku populaciju – kaže naš sagovornik.
Govoreći o putevima prenosa virusa, epidemiolog kaže da su se zaražavanja najviše dešavala na skupovima.
– Žurke, rođendani i druge proslave, kao i neodgovorno ponašanje u pojedinim kolektivima gde radnici ne nose maske, najčešći su putevi prenosa do sada. Ono što nije dobro je što se mladi često okupljaju u većim grupama, prave žurke po stanovima, vikendicama… Mnogi od njih nemaju nikakve simptome kada se zaraze i onda virus prenesu starijim ukućanima. Zato je važno da u zatvorenim prostorima obavezno nosimo masku, da izbegavamo veće skupove posebno u zatvorenom prostoru, te da držimo distancu – ističe Pavlović, dodajući da su među obolelima od korona virusa više zastupljeni ljudi sa gradskog područja, a da će se sa tačnom starosnom strukturom obolelih u javnost izaći onda kada se korona smiri i bude više vremena za obradu takvih podataka.
Znamo li tačno koliko je ljudi u Okrugu do sada preminulo od korone
Na pitanje koliko su precizni podaci Zavoda o broju obolelih i umrlih, Pavlović kaže da se vodi tačna evidencija o broju pozitivnih na ovaj virus.
– Podaci o broju novozaraženih ažuriraju se na dnevnom novou. Imamo tačne podatke, jer se svakog dana prati broj pozitivnih PCR i brzih antigenskih testova, bilo da su urađeni u Zavodu, kovid ambulanti ili privatnim ordinacijama. S druge strane, verovatno da nemamo preciznu evidenciju o broju preminulih – kaže epidemiolog.
Kako objašnjava, Zavod za javno zdravlje podatke o preminulim pacijentima dobija od lekara u kovid sistemu, a zbog celokupne situacije i preoterećenost medicinskih radnika koji leče te pacijente, dešava se da informacija o preminulom pacijentu, čija smrt može da se dovede u vezu sa korona virusom, ne stigne do Zavoda. S druge strane, u mnogim situacijama, ne može tačno da se definiše neposredni uzrok smrti kod ljudi koji su dobili i kovid i neke druge bolesti, poput infarkta i šloga.
– To je inače pravilo od ranije, da smenski lekar obaveštava Zavod o smrti pacijenta. Međutim, radni dan onih koji rade u kovid sistemu i koji se bore za živote tih ljudi, jako je naporan. Oni su po osam sati i više pod maskama, sa vizirima, u kombinezonima, bez mogućnosti odlaska u toalet i bez mogućnosti da tokom radnog vremena popiju makar čašu ovde. To nije nimalo lako, ljudi su već iscrpljeni jer ovo zaista dugo traje i zato se dešava da nam ne jave -objašnjava on.
S druge strane, bilo je i situacija da pacijent premine, nije testiran, tako da tu ostaje nedoumica da li je ili ne uzrok smrti korona.
– Dešava se da neko ko dobije simptome koji mogu da se dovedu u vezu sa korona virusom pokušava sam da se leči kod kuće a u kovid ambulantu ili Službi hitne medicinske pomoći se javi onda kada je već kasno. Lekari tada ulože maksimalni napor da spasu pacijenta, a neki od njih preminu pre nego što se stigne uopšte da se uradi test – kaže on, naglašavajući da nikome nije u interesu da krije prave brojke o broju preminulih, te da se sve prijave lekara o smrti pacijenata odmah unose u bazu podataka.
Na stacionarnom lečenju zbog korona virus u kruševačkoj Opštoj bolnici najviše pacijenata je bilo krajem prošle godine, konkretno, polovinom decembra u jednom danu bilo ih je 241. U međuvremenu, u Kruševcu je otvorena Kovid bolnica gde se smeštaju najteži pacijenti iz Rasinskog okruga i ostalih delova Srbije.
– U januaru je broj pacijenata na bolniškom lečenju počeo da pada, pa je tako u drugoj polovini tog meseca u jednom danu u bolnici bilo njih 55. Nažalost, broj hospitalizovanih pacijenata ponovo raste i juče ih je bilo 115 – rekao je on, dodajući da je od početka pandemije najmanji broj stacionarnih pacijenata bio u oktobru, tačnije 9. i 10. oktobra, kada se zbog zaražavanja korona virusa u bolnici lečio samo jedan pacijent.
Ne pokušavajte sami da se lečite ako imate simptome korone
Za razliku od prvih nekoliko meseci pandemije, sada svako od nas poznaje mnoge koji su se zarazili korona virusom, znaju za mnoge koji su nažalost izgubili bitku sa ovom opakom bolešću, a neki su izgubili i svoje najmilije.
– Na početku se često moglo čuti da je virus izmišljen, društvenim mrežama su kružile razne teorije zavere. Danas je verovatno svima jasno da virus postoji i da odnosi živote. Posle godinu dana svi već znamo koji su to simptomi koji mogu da se dovedu u vezu sa korona virusom, to ne treba više ponavljati. Ono što želim jeste da po ko zna koji put uputim apel građanima da to što neki od njih imaju blažu kliničku sliku, ne znači da treba da se opuste. Dešava se da neko ima blažu kliničku sliku i već posle pet, šest dana nema nikakve simptome bolesti. Međutim, dešava se i to da se od male temperature nakon šetiri do pet dana, ona odjednom poveća na 38 ili 39 stepeni, da dođe do komplikacija, do upale pluća, nažalost u pojedinim slučajevima do smrtnog ishoda. Zato je važno da se svako ko ima simptome kovida javi u Kovid ambulantu gde će mu biti urađena kompletna dijagnostika i gde će dobiti i adekvatnu terapiju. Važno je i da u dogovoru sa lekarom u određeno vreme dođe i na kontrolni pregled, a ukoliko se eventualno u međuvremenu simptomi dodatno pogoršaju, da se odmah javi, ne čekajući vreme kada je kontrola zakazana – apeluje epidemiolog.
Doktor Pavlović na kraju poziva sve građane da se obavezno vakcinišu
– Sve vakcine koje su dostupne u Srbiji bezbedne su i ukoliko ne spadate u grupu koja zbog određenih kontraindikacija ne sme da se vakciniše, obavezno dođite da primate vakcinu. Na taj način čuvate svoj i živote svojih bližnjih – poručuje na kraju epidemilog Pavlović.
Inače, u Kruševcu je do juče vakcinisano protiv korona vurisa 20.661 lice prvom dozom , od kojih je kompletno vakcinisano 11. 565. U Rasinkom okrugu vakcinu je primilo 35.501, a revakcinisano 20.748 ljudi.
D. P.
Poslednjeg dana 2019. godine Kina je obavestila Svetsku zdravstvenu organizaciju o pojavi više slučajeva respiratorne infekcije kod stanovnika Vuhana. Tada je identifikovan novi virus KOVID 19, a prvi slučajevi povezuju se sa pijacom gde se prodaju životinje i živina. Prvi importovani slučajevi od infekcije izazvane novim virusom u Evropi su registrovani u Francuskoj, 24. januara 2020. godine, da bi se kasnije virus proširio na celu planetu. Svestka zdravstvena organizacija proglasila je pandemiju 11. marta prošle godine, a samo četiri dana kasnije u Srbiji je proglašeno vanredno stanje, kada je starijim sugrađanima data preporuka da ne izlaze iz svojih domova, uz apel mlađima da ne posećuju starije članove porodice. Dan kasnije, zatvorene su škole, vrtići, fakulteti, teretane, redukovan je javni prevoz, prekinute su sve sportske aktivnosti, bolnice je čuvala vojska… Policijski čas uveden je 18 marta, prvo od 20 časova do pet ujutru, da bi kasnije početak zabrane izlaska kretao i ranije.
Od 18. marta do 14. maja za lica starija od 65 godine uvedena je potpuna zabrana kretanja, kada su im hranu, lekove i ostale potrepštine donosili mlađi članovi porodice, komšije, volonteri. Najduži policijski čas za sve građane trajao je 84 sata, a vanredno stanje ukinuto je 7. maja, kako je odlučeno dan ranije, pa se poslednji policijski čas završio u 5 ujutro tog dana. Vanredna situacija proglašena 7. jula, a ukinuta dva meseca kasnije, 7. septembra. Dok su se neke mere pooštravale, druge su relaksirane, u skladu sa procenama Kriznog štaba. U određenim trenucima mere su se toliko brzo menjale, da su građani često bili u nedoumici šta, kako i kada važi. Izmenjen je i Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, tako da su neke mere, poput nošenja maski, postale zakonska obaveza za čije je nepoštovanje propisana i novčana kazna.
Dodatna ovlašćenja dobila je komunalna milicija, u smislu kažnjavanja građana u slučaju nepoštovanja svih propisanih mera. Kako vreme prolazi, sve je manje onih koji na početku nisu verovali u postojanje virusa, ali još uvek ima onih koji ne poštuju propisane mere prevencije. Ono u čemu svi imaju jedinstven stav, i Srbija i cela planeta je da nam je korona ukrala godinu dana života, odnela neke drage ljude, unela nemir u svakodnevni život. A ono đto svi zajedno želimo je da sve ovo što pre prođe, da se vratimo normalnom životu, da možemo ponovo da se zagrlimo kada se srtenemo na ulici, da osetimo jak stisak ruke prilikom pozdravljanja, da umesto maske na licima ljudi vidimo osmeh. Kada ćemo to zaista i moći da radimo opušteno, bez straha od bolesti, niko precizno ne može da kaže.