Nakon dve godine rada Kovid bolnica postaje Centar za palijativnu negu?

Za dve godine rada u Kovid bolnici u Parunovcu zbrinuto je blizu 9.500 pacijenata. Kako je već izvesno vreme epidemiološka situacija stabilna, razmatra se mogućnost prenamene ove ustanove. Imajući u vidu da je  palijativna nega nerešena oblast u srpskom zdravstvu, predlog resorne ministarke je da ova bolnica postane Centar za zbrinjavanje upravo tih pacijenata. Još uvek nije poznato da li će Vlada Srbije prihvatiti ovaj predlog.

Bolnica u Parunovcu jedna je od tri kovid bolnice u Srbiji. Izgrađena je na površini od 12.500 kvadrata, u rekordnom roku, za samo četiri meseca, kako bi se adekvatno zbrinuli najteži pacijenti, a zdravstveni sistem rasteretio i usmerio na lečenje nekovid pacijenata. Tako je krajem 2020. godine, kada je Kovid bolnica počela sa radom, kruševačka Opšta bolnica izašla iz crvene kovid zone.

Savremeni aprati i preko 700 radnika

Iako Kovid bolnica u Parunovcu raspolaže sa 500 bolničkih postelja, u periodu kada je korona dostizala svoj maksimum, kapaciteti su bili kompletno popunjeni. Brigu o obolelima vodilo je 115 lekara i 368 medicinskih sestara/tehničara, 18 fizioterapeuta, 11 radioloških teničara, 25 laboratorijskih tehničara, dvoje nutricionista, jedan sanitarni tehničar i jedan psihilog, te 11 apotekara. Sa nemedicinskim osobljem, bolnica i danas zvanično upošljava 718 radnika.

Zdravstvena ustanova opremljena je svim neophodnim aparatima, ima dve operacione i angio salu, a raspolaže sa 150 respiratora, 350 monitora, EKG aparatima, te svim potrebnim aparatima za analizu krvi.

Od marta ove godine u okviru te bolnice radi Kovid ambulanta koja je do tada bila u nadležnosti kruševačkog Doma zdravlja i primala kovid pacijente u zdravstvenoj stanici „14.oktobar“.

Podaci o broju preminulih nepoznati

Najstariji pacijent u ovoj bolnici imao je 100 godina, a najmlađi 18, a osim pacijenata iz Kruševca i Rasinskog okruga, bolnica u Parunovcu zbrinjavala je i zbrinjava i pacijente iz ostalih delova Srbije, uglavnom južnih.

Iz pika u pik trajala je dvadesetčetvoročasovna borba za živote obolelih, mnogo je ličnih priča koje govore o lavovskoj borbi lekara i sestara za svakog pacijenta. Slavio se svaki sačuvan život, ali je nažalost bilo i dosta izgubljenih bitaka.

Na početku, podaci o broju preminulih svakodnevno su objavljivani sa zvaničnom sajtu KC Niš. Odlukom države, pre oko godinu i po dana, osim zbirnog podataka za celu Srbiju, za javnost više nisu bili dostupni pojedinačni podaci o broju preminulih u ustanovama. Ni danas nema zvaničnog objašnjenja zbog čega se podaci o preminulima na lokalu prećutkuju, a redovno se iznosi podatak o ukupnom broju izgubljenih života na nivou države.

O okvirnom broju preminulih od korone ili posledica tog virusa, određene zaključke  moguće je “izvući” iz uporednih podataka matične službe Gradske uprave Kruševac o broju preminulih na području Kruševca. Naime, ti podaci obuhvataju sva lica koja su preminula na teritoriji Kruševca, bez obzira odakle su, odnosno gde im je prebivalište ili boravište. To znači da su njima, osim ljudi koji inače žive u Kruševcu, obuhvaćena lica koja su preminula kako u Opštoj tako i u Kovid bolnici u tom gradu.

Tako je u 2021. godini na području Kruševca, prema podacima te službe, preminulo 4.789 lica, što je čak za 2.311 lica više nego 2020. godine. Može se pretpostaviti da najveći deo tog “viška smrtnosti” “pripada” Kovid bolnici. Treba, međutim, imati u vidu i da je deo ljudi preminuo u Opštoj bolnici te da se, zbog epidemije, umiralo više nego prethodnih godina.

Korona miruje, sledi prenamena bolnice?

Već izvesno vreme epidemiološka situacija je stabilna, dnevno u Srbiji u proseku ukupno oboli oko 300 ljudi, pa je i broj pacijenata na stacionarnom lečenju drastično manji. U kruševačkoj Kovid bolnici trenutno ih je četrdesetak i uglavnom su to starija lica sa pridruženim bolestima, za razliku od ranijeg perioda kada je među hospitalizovanima sa teškom kliničkom slikom bilo i mladih i naizgled zdravih ljudi.

Kako je korona evidento oslabila i potrebe za hospitalizacijom zbog posledica obolevanja od tog virusa su sve manje, ministarka zdravlja Danica Grujičić izela je predlog da se promeni namena kovid bolnica u Batajnici, na Mišeliku u Novom Sadu i bolnice u Kruševcu. Ona je nedavno medijima kazala da  smatra da bi te bolnice trebalo da služe za palijativnu negu jer je to, kako je obrazložila, nereša oblast u srpskom zdravstvu.

Podsetila je tada da samo od karcinoma u Srbiji na godišnjem niovu oboli oko 40.000 ljudi, a umre oko polovine od tog broja, da u poslednjoj fazi bolesti pacijente obično otpuštaju kući, te da im kao jedina mogućnost ostaje palijativna nega.

Dodala je i to da pored pacijenata suočenih sa neizlečivim bolestima, palijativno lečenje podrazumeva i brigu o onima kojima je potreban duži oporavak posle, na primer, saobraćajnih i drugih nezgoda. Kazala je da takvi pacijenti ne treba da borave duže od deset dana u urgentnim centrima, da tako nešto ne postoji nigde u svetu, te da su za njih prava adresa palijativni centri gde bi boravili još tih nekoliko dana dok ne stanu na noge.

Palijativni, a ne gerontološki centri

O palijativnom zbrinjavanju, odnosno prenameni Kovid bolnice u Kruševcu koja je u nadležnosti KC Niš, prilikom nedavne posete Medicinskom fakultetu u Nišu,  govorio je i Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Sa rukovodstvom ove visokoškolske ustanove, tada je razmatrana ideja o školovanju kadra za palijativno zbrinjavanje pacijenata. Đerlek je tada kazao da je  nedopustivno da teški pacijenti duže vreme borave u kliničkim centrima, da zato postoji i potreba za palijativnim centrima, ali je istakao i to da će kriterijumi za prijem pacijenata u palijativne centre biti strogi, kako se ne bi oni pretvorili u gerontološke centre.

Kapaciteti u Kruševcu nedovoljni

Da su potrebe za palijativnom negom veće od trenutnih kapaciteta, potvrđeno nam je u kruševačkoj Opštoj bolnici. Naime, u toj zdravstvenoj ustanovi Odsek za palijativno lečenje postoji od 2015. godine i jedna je od najmlađih organizacionih jedinica u toj zdravstvenoj ustanovi.

Trenutno ima deset postelja, a o pacijentima brinu po jedan lekar opšte i lekar specijalista palijativne medicine, te osam medicinskih sestara i tehničara. Najveći procenat palijativno zbrinutih su onkološki pacijenti u termalnoj fazi bolesti, dok je manji broj zbrinutih bolesnika koji pate od cerebrovaskularnih, neuromuskulaturnih, kardivaskularnih i šećerne bolesti.

U toj bolnici podsećaju da je, prema preporukama resornog ministarstva, palijativno zbrinjavanje i lečenje ograničeno na 14 dana, te da su kriterijumi za palijativnim zbrinjavanjem bolesnika terminalna faza bolesti, kada su mogućnosti za specifično lečenje iscrpljene, kada je potrebna simptomatska terapija, lečenje bola, kao i odgovarajuća nega i psihološka podrška.

U odgovorima koje je dobila naša redakcija navodi se da je od osnivanja odseka ostvareno preko 1.300 hospitaliazcija, da su raspoloživi kapaciteti konstantno popunjeni, te da je jasno da Odsek za palijativu u toj Bolnici ima potrebu za proširenjem.

Bolnica u Parunovcu ostaje u nadležnosti KC Niš

U Kliničkom cetnru Niš nam je rečeno da oni nemaju saznanja o tome da li će Kovid bolnica u Kruševcu postati Centar za palijativnu negu, te da je to odluka koju donosi Vlada Srbije. Ono što trenutno znaju je da će ova ustanova i nakon što dobije drugu namenu, ostati u nadležnosti Kliničkog centra Niš.

Direktor Kovid bolnice u Kruševcu, doktor Vladan Cvetanović, na pitanje da li ova zdravstvena ustanova ima kapacitete za takvu vrstu prenamene, potvrdio je da potencijala ima, ali da je odluka na Ministarstvu i Vladi da li će ova bolnica postati Centar za palijativnu negu.

D. Pavlović