Načelnik Odeljenja za vanredne sitaucije, Dušan Todorović, o borbi protiv korone – Sve je moralo odmah, sve je bilo za juče

Reagovanje u vanrednim situacijama, poput poplava, nevremena, havarija, snežnih nanosa, deo je njihovog redovnog posla. Iako naviknuti na suočavanje sa vanrednim okolnostima svi su, ipak, bili zatečeni pandemijom korone, virusa uz koji živimo duže od godinu i po dana.  To što su se suočili sa nepoznatim nije ih srečilo da se u hodu snalaze, reaguju, da budu oslonac drugima, podrška kako sugrađanima tako i brojnim institucijama. Solidarnost i zajedništvo su “tajni sastojak” njihovog recepta za uspeh koji je u ovom periodu omogućio da obave poslove koji su, objektivno prevazilazili njihove mogućnosti. O skoro dve godine borbe protiv korone, u tekstu koji je pred vama, govori načelnik Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije Dušan Todorović, dok njegovi „saoborci“, odnosno kolege iz Odeljenja, svoje utiske sa nama dele u nastavku koji objavljujemo sutra (21. decembra)

–Bili smo učesnici svega što je bilo bitno u pandemiji, od prvih kovid ambulanti, opremanja infektivnog odeljenja, formiranja privremene bolnice u Hali, potom kasnije Kovid bolnice, formiranja punkta za imunizaciju….Sve ono što smo ranije kroz određene planove i pisanje kroz nekoliko pasusa navodili i nabrajali, misleći da su to samo planovi, sada smo primenili u praksi i videli smo da to može da funkcioniše – kaže, vraćajući se u razgovoru za naš medij unazad kroz vreme epidemije, načelnik Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije Gradske uprave Kruševac Dušan Todorović.

Izazovi su se nizali.

–Ne bih sada mogao da izdvojim najteži trenutak. Mi smo u ovom periodu oguglali, od kada je epidemija počela nekako nemam predstavu o vremenu, za mnoge delove je nejasno sećanje jer smo stalno rešavali neke nove probleme, samo smo išli iz situacije u situaciju. Dok je trajalo vanredno stanje bilo je dosta ljudi koji su bili prenapregnuti, neki su preležali koronu, neki su izgubili najmilije. Imao sam tu nesreću da je, u trenutku kada smo u aprilu 2020. godine počeli da formiramo privremenu bolnicu u Hali,  moj pokojni otac bio na operaciji na Dedinju. Desilo se da je došlo do prodora korone u tu bolnicu, došlo je do pomeranja pacijenata koji su bili na intenzivnoj, on nije preminuo od korone, ali jeste pored korone. Verujem da je deo ljudi i kod nas tako prošao, ali je moralo da se ide dalje – objašnjava on.

Da je sa saradnicima neumorno nastavio potvrđuje sve ono što su, zajedno sa drugim nadležnim službama, uradili.

–Svi smo se susreli sa nečim novim, ne vidite ga, a imate ga ispred sebe, niko od nas nije sprovodio takvu vrstu borbe ranije. Imali smo to delom kroz svinjski grip 2009. godine i delom, kroz određene životinjske zaraze, zoonoze, ali ništa nije bilo slično ovome. Ovde imate direktnu ugroženost vašu i vaših najbližih, bilo je mnogo različitih situacija… Imali smo bezrezervnu podršku Grada i državnih institucija, saradljivost svih koji su bili uključeni u taj proces, od onih koji su obezbeđivali prevoz do onih koji su obezbeđivali sredstva. Imali smo odličnu saradnju i sa Klubom privrednika koji je bio uključen u nabavku i donaciju nekih sredstava – kaže naš sagovornik.

Podseća da je, na primer, u početku bio problem da se nabave maske.

–U tom trenutku tražimo kako da nabavimo odgovarajući tkaninu, gde ima da se kupi, pa ko će i gde da šije maske… Sve je trebalo da se reši odmah, sve što se dešavalo, sve što smo radili bilo je za juče, događaji su nas samo sustizali – priča on.

Usledili su i nabavka kanistera za hipohlorit, podnih obloga za privremenu bolnicu u Hali, opremanje tog prostora:

–Sve je trebalo nabaviti da bude kako treba, da stigne na vreme, da se preveze, da se prostor prilagodi, da se obezbedi videonadzor, da sprečite, na primer, da u Halu ulaze golubovi…Sve je to zahtevalo brzo reagovanje, koordiniranje mnogo ljudi, službi, a istovremeno je život morao da se nastavi.

NJihova služba nije izostala ni prilikom opremanja Kovid bolnice u Parunovcu.

–To je bila posebna priča, za 17 sati smo uspeli da unesemo 20 šlepera opreme u bolnicu, to je ogoromna količina opreme, ne znam kako to da opišem. Tu je bilo stotinak ljudi, idu kao mravi, mi jurimo masjtore da završe što pre da bi oprema mogla da se unosi. Tu su bili pripadnici Vojske, Crvenog krsta, civilne zaštite, vidiš da se ljudi žrtvuju kako bi se posao obavio na vreme – podseća on.

Proces vraćanja u normali će biti komleksan:

–Mislim da smo generalno odradili dobro dosadašnji period epidemije. Saradnja je zaista bila intenzivna sa mnogima, tu su i JKP,  komunalna isnpekcija, milicija, sanitarna, ZZJZ, inspekcija rada, mnogo službi, ljudi. Žao mi je onih koji su stradali od kovida i onih koji su izgubili svoje najmilije – kaže Todorović.

Napominje da se radi na planu oporavka, individualnom i kolektivnom te na ojačavanju delova sistema.

–Tokom epidemije se videlo da bi Zavod za javno zdravlje trebalo da postane stopostotno državni, jer on sada deo prihoda obezbeđuje na tržištu. Takođe, trebalo bi da se pojača njihova laboratorija, kako bi mogli brže da se detektuju virusi, isto važi za laboratoriju Veterinarske stanice. Takođe, u Opštoj bolnici bi trebalo da se pravi zgrada Urgentnog prijema, a inače kompletna rekonstrukcija te bolnice kasni zbog epidemije korone, bila je planirana. Plan oporavka, pojedinačni, lokalni i državni je veoma bitan, na tome treba intenzivno da se radi, da se donese i da se potom sprovodi. Radimo na njemu, nismo ga završili. Treba, između ostalog, raditi na jačanju i kreiranju oporavka onih koji su preboleli kovid, onih koji su to teško podneli – poručuje on.

Na treba zaboraviti da je Odeljenje za poslove odbrane i vanredne situacije u ovom periodu obavljalo sve redovne poslove, čiji je aktuelna epidemija samo deo. Podsetimo, ovo Odeljenje se bavi poslovima odbrane i upravljanja vanrednim situacijama, odnosno aktivnostima na smanjenju rizika od katastrofa, potom migracijama, unutrašnjim i spoljašnjim, što je deo posla koji im je poverio Komeserijat za migracije. Takođe su formirali Gradski informativni centar te Službu prevencije i civilne zaštite.

Imali su, dodaje naš sagovornik, i usavršavanja koja pohađaju kako bi kvalitetno obavljalio svoj posao, a istovremeno je, u ovom izazovnom vremenu trebalo da brinu o svojim porodicama, deci, roditeljima.

Načelnik i zaposleni u ovom odeljenju zajednički poručuju i apeluju na sugrađane da se vakcinišu kako bi se epidemija što pre stavila pod kontrolu.

J.B.