Monodrama “Deca pakla ” – aktuelna i posle dve decenije

Lidija Užarević, urednica u Kulturnom centru Kruševac, pozorišna pedagoškinja i amaterska glumica, posle dugogodišnje pauze našla se u ulozi majke u monodrami “Deca pakla”. Reč je intimnoj ispovest majke čije je dete uništila droga. Predstava osvetljava pogubne posledice droge iz perspektive majke koja svedoči potpunom krahu života svog deteta

Pred ovdašnjom publikom ova monodrama je prvi put izvedena pre 20 godina, u režiji čuvenog režisera Miomira Mikija Stamenkovića. Glavnu ulogu je i tada igrala Užarevićka, a 2008. je učestvovala u njenoj ekranizaciji. Ideja za ponovno vraćanje na scenu došla je tokom karantina.

– Situacija sa koronom i neformalni razgovor sa pozorišnom trupom “Čkalja” su me najviše podstakli. Danima sam na ormaru svoje sobe gledala sitne rekvizite, našla sam torbu i tekst i uspela sam da ga vratim u sećanje za dva dana. Tada sam i shvatila da je od prve premijere prošlo tačno 20 godina – otkrila je Lidija Užarević za krusevacgrad.rs.

Kaže da se poklopilo to da je reč o monodrami, vrsti predstave koja zbog bezbednosti odgovara trenutnoj epidemiološkoj situaciji.
-Monodrama zahteva posebno angažovanje jednog glumca na pozornici i za mene je čast da kao glumac amater i glumački pedagog sve to izvedem. Za mene je ovo katarza, pročišćenje, sebe sam našla u ovom trenutku – kazala je ona.
Monodrama “Deca pakla” je nastala je na osnovu teksta Jovana Bukelića, neuropsihijatra, pod istim nazivom u okviru ciklusa “Heroji nisu na heroinu”.

– Ona tretira temu narkomanije, ali i nekih drugih nedaća koje idu uz sve to, otuđenost od društva, nepoverenje. Namenjena je i mladima i odraslima, roditeljima pre svega. Mi smo hteli da kroz jedan pozorišni čin govorimo o stvarima koje su pošast ovog sveta, a koje su bile aktuelne pre 20 godina, a to su i danas. Premijera je dobro prošla, nadam se da će dugo živeti i volela bih da sve ove buduće generacije to vide i čuju, kao i njihovi roditelji – rekla je ona.
Na kraju predstave, nakon burnog aplauza, Lidija se obratila pristnima rekavši da se nada da će predstava ispuniti svoj humani i umetnički zadatak – da podstakne na razmišljanje i da zajednički dođemo do odgovora na pitanje postavljeno u monodrami: “Jedino ne znam, doktore, gde smo pogrešili?”

M.S.