Monah sa Mojsinjskih planina: Podiže novi hram i leči ljude lekovitim biljem

Otac Jakov, starešina Manastira u Makrešanu, bavi se lekovitim biljem i pravi tinkture za lečenje bolesti kardiovaskularnog sistema i želuca, ali unapređuje i srednjovekovnu svetinju koja mu je data na staranje. Pošto je Manastir dobio struju, vodu i nov konak, u toku je gradnja i nove crkve

Manastir Svetog Jovana u Makrešanu, na Mojsinjskoj Svetoj Gori, a nedaleko od Kruševca, spada u red srednjovekovnih svetinja iz 14. veka. Ktitor je nepoznat, kao i za ostale ovdašnje svetinje. Nažalost, nije istražena prvobitna crkva, koja je bila nešto niže oko stotinak metara severozapadno. Postojeća crkva je izgra|ena 1970. zahvaljujući meštanima sela Makrešana, koji su je sami obnovili i podigli.

– Solunski ratnik Stanoje Milošević Džodža je imao san, viđenje ili neku viziju o mestu prvobitne crkve. Bio je jako bolestan od tuberkuloze, pa je došao ovde. Kopali su i našli kamen za koji su mislili da je deo temelja crkve, ali je polomljeni deo palionika. Ovde su se dešavala i razna čuda. Kamen je stajao i dva puta su ga nosili u selo i vraćali nazad. Meštane je stizala kazna više puta. Objekat u izgradnji gde je bio kamen se srušio, a jedan seljak je skočio u bunar. Srećom, nije se udavio jer nije bilo vode. Taj kamen nije sa ovih prostora i nema ga u Mojsinjskim planinama. Džodža je je bolovao od tuberkuloze, a crkvu je pronašao kada je imao 25-26 godina. Posle se iscelio i živeo je 90 i više godina – priča legende o manastiru njegov starešina, otac Jakov.

Prema njegovim rečima, nužna su arheološka istraživanja da bi se pronašao temelj stare crkve i grobovi, a problem je u nedostatku finansijskih sredstava. 

Posle crkve izgrađene 1970. podignuta je i trpezarija u sedamdesetim godinama, a to je u stvari bila mala kuća sa trpezarijom, hodnikom i jednom sobicom. Pošto je bila dotrajala srušena je 2000. godine i tada je započela gradnja današnjeg konaka.

Nebojša Muždeka, potonji monah Simeon, vodio je manastir do svoga upokojenja 2009. Tadašnji Episkop niški, a sadašnji Patrijarh Irinej, poslao je oca Jakova da preuzme brigu o manastiru.

– Godine 2009. nije bilo ni struje ni vode, pa smo započeli kopanje bunara (9m), koji nije zadovoljavao potrebe, jer je nestajala voda i nije imao dovoljno kapaciteta za slave manastira 7. jula i 5. novembra. Ove godine smo iskopali bunar od 18 metara, koji ima izobilnu, skoro neiscrpnu vodu od devet metara. Struju smo dobili 2010. godine, zahvaljujući tadašnjem direktoru Elektrodistribucije Kruševac Dragoljubu Raičeviću, a sada imamo čak i trofaznu. Od poslednje kuće u Makrešanu do Manastira postavili smo dalekovod od 2,5 kw. Podigli smo prvi sprat na konaku, a zatim i paraklis (zimska crkva) posvećen Svetom Apostolu Jakovu, bratu Gospodnjem.

Zahvaljujući resornom ministarstvu i direktoru Kancelarije za vere Mileti Radojeviću obezbeđena je finansijska podrška od pola miliona dinara za nasipanje puta, koji je bio vrlo blatnjav i u tim uslovima je gotovo bilo nemoguće doći kolima (2019). Nastavljeno je nasipanje dela puta u dužini od jednog kilometra koji je bio najgori, jer kada padne kiša leti ili zimi u vreme snežnih padavina teško je bilo i pešice doći.

Uspešno je nastavljeno i dalje uređenje porte. Urađen je potporni zid na mestu gde će biti nova crkva, a postojeća će biti srušena. Nova crkva će biti od kamena peščanika iz Brajkovca, a kao ručno pikovan biće postavljen sa spoljne strane na fasadi. Crkva će biti duplo veća po spoljnoj kvadraturi, gradiće se u moravskom stilu sa rozetama, rezbarijama i drugim ukrasima u kamenu oko vrata i prozora.

– Na mestu buduće crkve deo zemljišta mora biti zamenjen, jer nije adekvatan kao podloga. Očekujemo da taj posao započne u toku oktobra, a uz Božju pomoć nadamo se završetku temelja pre zime. Obezbedili smo samo 8 kubika kamena od potrebnih 40. Dobili smo blagoslov Vladike Davida, rešenje o izgradnji crkve od Gradske uprave i analizu vode iz hemijske laboratorije Rudarsko geološkog zavoda Srbije. Poslednja tri i po metra od osamnaest u bunaru bila su od kvarcnog peska i kamena, što bukvalno znači da je voda izlazila iz peska i da je najboqa moguća. Taj kamen i pesak smo izvadili i ugradili na put. Voda za piće iz bunara je ispravna i vrlo kvalitetna – kaže otac Jakov.

Živomir Milenković