Mladi u Gradu: Dunja ostvaruje životni i košarkaški san u Americi
Postavljeno: 02.01.2023
Dunja Miletić, mlada Kruševljanka, koja je godinama trenirala košarku u Omladinskom košarkaškom klubu „Bagdala“, sada igra za svoju novu školu u Sjedinjenim Američkim Državama. Kako kaže, celog života je maštala da ode u „zemlju košarke“, a kada je otišla tamo, dočekao je sistem školovanja i treniranja u koji se lako uklopila. Iako planira da nastavi karijeru u Americi, puno toga iz Srbije joj nedostaje, a najviše bakine kiflice.
Iako je o Americi maštala godinama, čini joj se da je otišla tamo preko noći, jer su je treneri kontaktirali odmah, čim im se javila.
– Sve se izdešavalo izuzetno brzo i završila sam u Americi za manje od mesec dana posle prvog kontakta sa trenerom. Postavila sam svoje ‘highlightove’ na Jutjub koje je trener pronašao, svidelo mu se kako igram, video je potencijal i hteo je da radi sa mnom tako da je odlučio da mi ponudi punu stipendiju za školu i sport, koju sam naravno prihvatila – kaže Dunja za KruševacGrad.
Ona sada živi u gradu Cornwallu, u blizini Njujorka, a ide u školu koja se zove New York Military Academy, za čiji tim takodje i igra.
– U njihovom sistemu su ‘klubovi’ pripojeni sa školama, znači klub koji predstavljam je zapravo moja škola. Sa ekipom treniram 6 puta nedeljno, i obično individualno istreniram ili odradim teretanu 2-3 puta u nedelji – objašnjava ova mlada košarkašica.
Život u Americi dosta se razlikuje od načina života u Srbiji, a za baljenje sportom je idealan.
– Život je totalno drugačiji, celokupna dinamika svega, ljudi… U Americi moj dan je kompletno isplaniran, i to na način da imam vremena da ispunim sve obaveze i da pored toga provodim vreme sa društvom. Živi se dinamično, ali opušteno što mi se svidja. Kada sam bila u Srbiji to je bilo mnogo teže izvodljivo i često sam morala da žrtvujem druženje ili učenje da bih stigla na trening, stalno se negde žurilo, moje obaveze nisu bile uklopljene u neki već postojeci sistem sto je i meni otežavalo da ih uklopim.
U Americi i dečake i devojčice podstiču kroz školovanje da se bave sportom, što je posebna prednost.
– Nema potrebe da se juri na tri različite lokacije, jednom u školu, pa na trening što motiviše devojčice da počnu a i da nastave da se bave sportom. Mnogo dece sve do kraja srednje škole imaju sport za koji su vezani, samo zbog toga što im je to lako omogućeno kroz školu.
U prošlogodišnjem intervjuu za Grad, Dunja je kazala da se u Srbiji dovoljno ne ceni košarka i da ovde ne može njome profesionalno da se bavi kao devojka. Sada kaže da se u Americi, ovaj spot više ceni.
– Košarka je mnogo popularnija i lepo je videti kako sport može da zbliži ljude iz celog sveta, s tim da su mnoge devojke iz moje ekipe iz Evrope. Deca odrastaju mnogo drugačije, opet opuštenije, i glavno je da im se omogući da probaju sve kako bi što lakše pronašli sebi mesto u ovom svetu, dok se u Srbiji deca izložena mnogo većem stresu, posebno kroz školovanje.
Ipak, neke stvari iz Srbije mnogo joj nedostaju.
– Definitivno mi najviše nedostaje hrana, koliko god smešno zvučalo, ali nigde neće biti nečega tako lepog kao babine kiflice. Vraćanje je poslednja stvar o kojoj razmišljam, Ameriku sam uvek gledala kao mesto za sebe, osećala sam se kao da tamo pripadam i da tamo treba da nastavim svoj život što se za sad pokazalo kao tačno – smatra Dunja.
Kako kaže, puno joj znači što je uspela da ode, a ovo je za nju tek početak.
– Prezadovoljna sam svime jer je to samo pokazatelj toga da se sav moj dosadašnji trud isplatio. Ovo gledam kao još jedan stepenik na putu do koledža, što je sledeći cilj. Mislim da ću kroz košarku uspeti da obezbedim sebi stipendiju za studiranje, kao što sam i sada uradila. Što se tiče neke dalje budućnosti još uvek je plan da se profesionalno bavim košarkom, iako mnogi ne veruju u mogućnost toga. I ideja za odlazak u Ameriku je zvučala nemogućom ali sam pokazala da je moguće i planiram da nastavim da pomeram granice „mogućeg“ – kaže Dunja kroz osmeh.
Njen put može motivisati mnoge devojčice i dečake da nastave da se bave sportom i da pokušaju u inostranstvu, ako im se ukaže prilika.
– Poručila bih mladima da uvek prate svoje snove, i da se trude da napreduju. Iako se možda nekada čini da stojite u mestu, trud će kad tad da se isplati i nikada ne znate gde život može da vas odvede. A evo mene je odveo, tamo daleko, preko okeana – završava Dunja ponosno.
Inače, Dunja je članica našeg kluba Mladi u gradu, od osnivanja, a kako je izgledao intervju sa njom dok je Amerika za nju još bila samo san, pročitajte u nastavku:
Fotografije: Scotty Rausenberger @fpvimagery
M. Janković
Ponosni na rad Kluba „Mladi u Gradu“
Tekst je nastao kao rezultat rada našeg Kluba „Mladi u Gradu“, koji okuplja mlade sugrađane koji predlažu teme, kojima će se naši mediji baviti, a ukoliko žele, učestvuju u kreiranju tekstova.
Cilj nam je da se na ovaj način čuje glas mladih, da oni postanu oni koji primećuju, ali i utiču na dešavanja u svom okruženju!
Mladi, ukoliko želite da nam se pridružite to možete učiniti slanjem poruke na mejl novinegrad@yahoo.com, ili preko društvenih mreža, fejsbuk stranice KrusevacGrad i instagram profila novinegrad.