Mladi i kockanje: Bezobrazluk ili bolest zavisnosti?

Biznis igara na sreću cveta. Svedoci smo toga da na svakom koraku „niču“ nove kockarnice, a vlasnici jednog lanca kockarnica našli su se i na Nedeljnikovoj listi 10 najbogatijih ljudi u regionu. Kako bolesti zavisnosti ne zaobilaze mlade, zanimalo nas je koliko je kockanje zastupljeno među mladima.

Zastupljenost

Istraživanje koje je sproveo Centar za prevenciju i odvikavanje od patološkog kockanja „Život nije igra“ u Novom Sadu, južnobačkom i sremskom okrugu pokazuje da čak 42% mladih od 10. do 21. godine igra igre na sreću. Skoro četvrtina ispitanika prvi put je odigralo igru na sreću između svoje 10. i 14. godine, a skoro 5% patološki kocka. Takođe, kockanje je zastupljenije kod muškaraca.

Prosečan patološki kockar po tom istraživanju ima 16 i po godina, navodi Jasmina Leković, psiholog pri Centru „Život nije igra“.
Uzroci

Postoji mnogo faktora koji utiču na mlade da počnu da se kockaju. Najčešće su to vršnjaci, a potom i porodica. Više od polovine patoloških kockara ima člana porodice koji igra neku igru na sreću, najčešće kladionicu. Kao najčešći razlog kockanja, mladi kockari navode dosadu, ali i priliku da zarade novac za džeparac.

Kasnije se pojavljuju i novi motivi. Ljudi beže od neprijatnih emocija i problema. Kada sednu za aparat oni se isključe i na taj način se opuste. To je potpuno pogrešan postupak, objašnjava Jasmina Leković.

Dostupnost

Kako su igre na sreću u Srbiji legalne samo za punoletne građane, postavlja se pitanje na koji način je maloletnicima dostupno kockanje.
Veliki broj mladih ljudi posećuje kladionice.

Kada kažem „mladi“ mislim i na one koji nemaju ni 18. godina. Pošto oni zbog svojih godina po zakonu nemaju pravo da se klade i vrše bilo kakve uplate, to u njihovo ime najčešće rade njihovi punoletni drugari, kaže Marinela Boljancu, nekadašnja radnica u kladionici.

Međutim, maloletnicima klađenje ne omogućavaju samo drugari.
Uglavnom čekam ispred kladionice da mi neki prolaznik uplati tiket, govori maloletnik koji je želeo da ostane anoniman.

Onlajn kockanje

Mada je tehnološka revolucija učinila mnoge stvari dostupnijim, prema istraživanju Centra „Život nije igra“, onlajn kockanje je bilo najnepopularniji način kockanja kod maloletnika zbog nemogućnosti otvaranja naloga i podizanja novca bez lične karte. Međutim, kod mladih koji su punoletni, onlajn kockanje je zastupljeno.

Onlajn kockanje je dostupnije jer je mladima telefon stalno pri ruci. Kod onlajn kockanja mladi mogu da se kockaju u bilo koje doba na bilo kom mestu, a novac na računu ne doživljavaju u potpunosti kao stvaran novac i mnogo ga lakše i brže potroše. Zbog toga je onlajn kockanje mnogo opasniji vid kockanja, ističe psiholog.

Prevencija

Kako je bolje sprečiti nego lečiti, zanimalo nas je kako raditi na prevenciji kockanja.

Treba raditi na osvešćivanju, bilo kroz medije, bilo kroz edukacije. Kockanje je legalno. Važno je da mladima ukažemo na to da, ako se već kockaju, ograniče sebi novac i vreme koje će potrošiti u kockarnici. Dizanjem uloga i ulaganjem mnogo vremena u kocku i pokušavanjem da vrati izgubljen novac osoba kreće putem zavisnosti, objašnjava Jasmina Leković.

Poziv u pomoć

U poslednje vreme se sve više mladih ljudi odvikava od patološkog kockanja. Poziv u pomoć najčešće šalju njihovi roditelji.

Roditelji neshvataju problem ni kada se pojavi neki dug ili iz kuće nestane novac ili nakit. Neki roditelji vraćaju dugove i veruju detetu da će prekinuti sa kockanjem i time upadaju u zamku. Čim saznaju za problem treba da se obrate za pomoć, naglašava Jasmina.

Pitali smo je i kako roditelji mogu da uoče da im dete ima problem sa kockom.

Kockari koji imaju dug su nervozni, razdražljivi, svađaju se. Često su odsutni, izbegavaju porodicu, zapostavljaju sami sebe. Učenici popuštaju u školi i često izostaju, odgovara ona.

Dodaje i da kada roditelji uoče navedene simptome, uglavnom pomisle da je u pitanju problem sa narkoticima, a retko ko pomisli na kocku i često ne shvataju koliki je kockanje problem.

Mlade osobe koje imaju problem sa kockanjem, kao i njima bliski ljudi, pomoć mogu potražiti u centrima za odvikavanje od patološkog kockanja kao što je Centar „Život nije igra“. Kako je navela Jasmina, važno je da se pomoć traži čim se za problem sazna, a najbolji način za uspostavljanje kontakta je telefonski poziv.
Jasmina ističe i da je važno da roditelji shvate da kockanje nije bezobrazluk, već bolest zavisnosti.

Autor: Ilija Tepšić /localpress.org

“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“