Ministarstvo i Privredna komora – industrija mora da ispuni ekološke standarde

U Srbiji ima 224 privrednih subjekata koji bi do 2020. godine trebalo da obezbede uslove za primenu propisa Evropske unije iz oblasti zaštite životne sredine, a država će za 24 preduzeća pregovarati kako bi dobili grejs period od dve do četiri godine za obavljanje tog posla – rekao je novinarima pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine, Aleksandar Vesić.

– Kruševačka Hemijska industrija „Župa“, Elektropivreda Srbije, Železara Smederevo, Naftna industrija Srbije neka su od 24 preduzeća ta koja će država pokušati da pregovara sa EU o produžetku tog roka jer je mnogo propisa koji bi u kratkom roku trebalo da budu primenjeni – rekao je Vesić, koji je danas bio u radnoj poseti kruševačkoj Regionalnoj privrednoj komori i HI „Župa“.

Dodao je da će svi ostali pomenute standarde morati da ispune do 2020. godine, te da u tu grupu spada i 90-tak farmi svinja i koka.
Propisi Evropske unije iz oblasti zaštite životne sredine, koji treba da se implementiraju u industriji, veoma su važni jer, kako je objasnio, „postoji opasnost da ta postrojenja, sutradan kada udjemo u EU, ukoliko ne ispregovaramo odredjene grejs periode, budu zatvorena“.

– Interes je dražave i privrede da se industrija sačuva, da se unapredi stanje životne sredine i proseca proizvodnje, koji treba da budu prijateljski po životnu sredinu – rekao je Vesić.

Poseta HI „Župa“ je prvi korak, a sastanci će, kako je najavio, biti održani i sa ostalim privrednim subjektima, kada će se za svaki od njih praviti akcioni planovi kako bi taj posao bio obavljen na vreme.

Vesić je, govoreći konkretno o HI „Župa“, podsetio da je ministarstvo 2005. godine finansiralo iznošenje odredjenog istorijskog otpada iz HI „Župa“, te da su ostale odredjene količine koje su upakovane, ali da treba rešiti i pitanje lokacija koje su kontamirane, a potom i unaprediti proces proizvodnje.

Objasnio je da bi država preko Zelenog fonda mogla da finansira odredjene intervente mere, ukoliko se utvrdi da su ugoržene podzemne vode, ali da, što se tiče ukljanjanja otpada i raščišćavanja lokacija, dva zakona govore suprotno.

– Zakon o zaštiti životne sredine predvidja da sva prava i obaveze preuzima novi vlasnik, dok u Zakonu o privatizaciji ne piše tako, te treba proveriti šta je tačno predvidjeno kuporodajnim ugovorom – objasnio je Vesić.

Da je inicijativa o formiranju prvog centra za cirkularnu ekonomiju u Srbiji, koja je potekla iz kruševačke HI „Župa“ i ovdašnje Regionalne privredne komore, veoma bitna, rekao je koordinator sektora za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, Siniša Mitrović.

Objasnio je da je reč o potpuno novom modelu proizvod – otpad – proizvod, koji podrazumeva da se u proizvodnju vraća otpad iz prethodne proizvodnje, bilo u toj ili nekoj drugoj fabrici, jer ono što je za jednog otpad za drugog je sirovina

– Od linearne ekonomije krećemo ka cirkularnoj ekonomiji kako bismo smanjili pritisak na životnu sredinu. Više od 50 miliona evra godišnje sahranimo u deponije i smetlišta reciklabirnih komponenti koje mogu postati novi proizvodi. To jeste dobra poruka za MSP koja treba da koriste otpad iz reciklaže u izradu novih proizvoda – rekao je Mitrović.

Napomenuo je da su troškovi poglavlja 27 i ulaganja u regulative visoki, da Srbija izdvaja oko 0,25 odsto BDP-a za životnu sredinu, a da bi se ušlo u pregovore sa EU i rešenja ekoloških problema treba izdvajati 2 do 2,5 odsto.