Minimalna zarada raste, ali sindikati traže više

Minimalac u Srbiji će od 1. oktobra biti 337 dinara neto po radnom času, što je povećanje od 9,42 odsto u odnosu na prethodni period. Od 1. januara 2026. godine najavljeno je još jedno povećanje od 10,1 odsto. Ipak, Savez samostalnih sindikata Srbije smatra da to nije dovoljno, te su tražili da minimalac dostigne 70.000 mesečno, što bi tek tada, prema njihovim procenama, bilo u skladu sa realnim troškovima života

Uvek postoji zahtev da se minimalna zarada poveća, ali mora da se vodi računa o tome da takvo povećanje može da ugrozi pojedine poslodavce. Velike firme uglavnom nisu na minimalcu, ali za male preduzetnike i radnje to može da bude ozbiljan problem, istakao je predsednik kruševačkog sindikata, Saša Nešić.

– Sindikat je tražio da minimalac bude 70.000 dinara, jer se smatra da je to približna vrednost potrošačke korpe za četvoročlanu porodicu sa dve plate, dovoljna da se pokriju osnovne potrebe. Međutim, do kompromisa je došlo jer su i sindikati i poslodavci bili nezadovoljni – sindikati zato što nije usvojena tražena cifra, a poslodavci zato što veće plate znače i veća izdvajanja.

Prema rečima predsednika sindikata Nešića, oko 5 odsto ukupne populacije Srbije prima minimalnu zaradu, dok je u Kruševcu taj procenat još niži – oko 1%. Najčešće je reč o zaposlenima u trgovini i ugostiteljstvu. Minimalci postoje i u malim radnjama i u velikim lancima, ali sindikati u Kruševcu nemaju upliv u ove sektore, pa samim tim nemaju ni značajniji uticaj na položaj radnika u njima.

Ipak, država je izašla u susret poslodavcima tako što je neoporezivi deo zarade povećala sa 28.000 na 34.000 dinara.

Na taj način se, prema Nešićevim rečima, sprečava veći talas otpuštanja radnika. Uz to, sindikati nastoje da ubede poslodavce da se delimično odreknu profita zarad stabilnosti radnih mesta.

N. L.

Na današnji dan: Pre 136 godina ustanovljen mitski „Orden kneza Lazara“