Miloš Petrović, dipl. inženjer šumarstva u penziji u rubrici “Čitaoci pišu”: “Kako smo ozelenjavali Slobodište”

– Pošto se radilo o velikoj površini koju treba ozeleniti, a odgovarajućeg sadnog materijala višegodišnjih lišćarskih i četinarskih vrsta drveća nije bilo, odlučeno je da se sadni materijal direktno obezbedi sa planina Jastrebac i Kopaonik. Ovo je imalo i simbolično značenje, jer je veliki broj patriota streljanih na Slobodištu tokom rata boravio na ovim planinama” 

Na Vidovdan ove godine navršilo se 55 godina od otvaranja spomen-groblja „Slobodište“ u Kruševcu. Idejno rešenje spomen-groblja dao je poznati arhitekta prof. dr Bogdan Bogdanović, a projektant njegovog ozelenjavanja bio je prof. dr Ratibor Đorđević. Tekstove na kamenim figurama napisao je naš poznati književnik Dobrica Ćosić.

U projektu ozelenjavanja površine groblja dr Đorđević je predvideo da se veće površine zasade cvećem i drugim šibljem. Međutim, kako se ovde radilo o velikoj površini od više hektara, nemoguće je bilo obezbediti potreban sadni materijal. Zato se ovaj deo projekta morao revidirati. Kako u to vreme dr Đorđević nije bio u zemlji (uređivao je parkove cara Hajla Salasija u Etiopiji), odlučeno je da prof. Bogdan Bogdanović i ja izvršimo reviziju ovog dela projekta. S obzirom na to da sam na šumarskom fakultetu slušao predavanja vezana za hortikulturu, uz moje skromno znanje iz te oblasti, sa prof. Bogdanovićem izvršio sam reviziju projekta. 

Pošto se radilo o velikoj površini koju treba ozeleniti, a odgovarajućeg sadnog materijala višegodišnjih lišćarskih i četinarskih vrsta drveća nije bilo, odlučeno je da se sadni materijal direktno obezbedi sa planina Jastrebac i Kopaonik. Ovo je imalo i simbolično značenje, jer je veliki broj patriota streljanih na Slobodištu tokom rata boravio na ovim planinama.

Na nivou grada odlučeno je da se spomen-groblje  „Slobodište“ otvori u okviru dvadesetogodišnjice oslobođenja Kruševca. Za zemljane radove angažuju se građevinsko preduzeće „Jastrebac“ i gradsko komunalno preduzeće, a za obezbeđenje sadnog materijala [umsko gazdinstvo iz Kruševca čiji će stručnjaci i radnici izvaditi odgovarajuće sadnice i dopremiti ih na „Slobodište“.

Preduzeća „Jastrebac“ i komunalno zemljane radove su uradila na vreme, ali je problem nastao oko ozelenjavanja. Godina 1964. bila je izuzetno sušna godina, tako da se sadni materijal nije mogao spremati pre septembra meseca, jer bi se teško primio. Trebalo je, pored sadnje nekoliko hiljada sadnica crnog bora, breze i javora, posejati i travu na kosinama spomen-groblja na površini od više hiljada kvadratnih metara. Veliki rizik je bio da se trava zbog suše neće primiti na celokupnoj površini. Zato je odlučeno da se se celokupna površina zatravi postavljanjem busena sa travom.

Nastaje novi problem – kako obezbediti ovoliku količinu busenja? U zemlji se u to vreme niko nije bavio ovom vrstom delatnosti. Jedino rešenje je bilo da se na aerodromu u Kruševcu pronađu odgovarajuće površine sa travom i da se busenje izvadi odatle. Za ovaj posao potrebne su odgovarajuće mašine, kojih u Kruševcu nije bilo. Zbog toga smo zamolili mog kolegu Srđana Mrkušića, koji je u to vreme bio direktor Zelenila Beograda, da nam oni pozajme odgovarajuću mašinu. Sa njegove strane, pomoć smo odmah dobili, i počeli da vadimo busenje. 

Ponovo je nastao problem – kako postaviti toliku površinu busenja? U tom trenutku, jedno rešenje je bilo angažovanje Pokreta gorana iz Kruševca i ostale školske omladine iz srednjih škola i viših razreda osnovnih škola. Direktori škola su prihvatili ovu inicijativu i u okviru slobodnih aktivnosti učenika obezbedili su dovoljan broj omladinaca za akciju. Za ovaj posao ostalo je samo mesec dana do otvaranja spomen-groblja 14. oktobra 1964. godine.

Želim da istaknem da su se sve škole odazvale pozivu i preko predviđenog broja potrebnih, tako da je na radilištu često bilo previše učenika, a za sve se nije mogao obezbediti alat i organizovati odgovarajući poslovi. Međutim, učenici su se izvanredno snašli u tim prilikama, tako da su se svi slobodni lepo zabavljali.

Radovi na postavljanju busenja do predviđenog roka uglavnom su lepo završeni, a zalivanje vodom obezbedilo je sa svojim cisternama vatrogasno preduzeće u Kruševcu. I ostali radovi na „Slobodištu“ većim delom su bili završeni do predviđenog roka u oktobru 1964. godine. Ipak, Odbor za proslavu godišnjice oslobođenja grada i ostali opštinski forumi odlučili su da se spomen-groblje otvori u okviru Vidovdanskih svečanosti naredne 1945. godine. 

O ovoj aktivnosti omladine na izgradnji spomen-groblja „Slobodište“ imam utisak da se malo zna, tako da se nadam da će ovaj moj tekst pomoći da se neki od direktnih učesnika ove akcije u okviru rubrike „čitaoci pišu“ javi sa svojim viđenjem čitavog događaja. 

Zahvaljujem se na novinama „Grad“ na ustupljenom prostoru. 

U Novom Sadu

29. juna 2020. godine