Milica Veljković: Ljudi potcenjuju žensku košarku i devojke u sportu

U našem narodu vlada uvreženo mišljenje da postoji podela na ženske i muške sportove. Tako su, za devojke, uglavnom rezervisane odbojka ili gimnastika, dok se najpopularniji sportovi fudbal i košarka mahom vezuju za muškarce. Međutim, naša sugrađanka, Milica Veljković, ruši stereotipe, uspešna je košarkašica i odlična učenica Gimnazije, dokazuje da su devojke podjednako važne u tom sportu. Pozicija centra, popularna petica, pruža joj mogućnost da pokaže sav svoj neosporan talenat

-U početku sam trenirala gimnastiku, ali bila sam visoka za taj sport – kroz smeh govori Milica i dodaje: -Kasnije sam trenirala odbojku u Napretku, što je bilo sjajno, ali na nagovor drugarice otišla sam na prvi košarkaški trening. Nisam mislila da ću tu da se zadržim, ali ispostavilo se da ću se na kraju opredeliti za košarku. Košarka mi se odmah svidela, ali nisam odustajala ni od odbojke, već sam trenirala paralelno oba sporta. U sedmom razredu sam shvatila da takav tempo neću moći da ispoštujem u srednjoj školi,  prestala sam sa odbojkom, a odlučila se konačno za košarku.

Kako sama navodi, pored visine koja je jedna od ključnih predispozicija, košarka ju je privukla i jer je odmalena gledala starijeg brata, inače uspešnog košarkaša Milenka Veljkovića.

-Od početka sam igrala sve vreme, od kako sam počela da treniram. Na prvoj utakmici sam protivničke igračice pratila i dok idu u aut po loptu, u tom trenutku ni pravila nisam u potpunosti znala – objašnjava Milica.

U košarci je napredovala rapidno, u osmom razredu našla se na kvalifikacionim treninzima, do kojih stižu samo najtalentovanije devojčice. U januaru 2019. godine, nakon što je upisala srednju školu, pozvana je na pripreme za reprezentaciju U16, gde se kako kaže, prvi put susrela sa ozbiljnim trenažnim procesom.

-Bilo je to prvi put da sam od roditelja odvojena 40 dana. Tamo su nam uzeli telefone, što je odlično. Tada sam videla da mi telefon ne znači ništa jer sam okružena prijateljima. Bili su svesni da nam je telefon smetnja u međusobnoj komunikaciji, na taj način dobro smo se upoznali svi – govori ona.

-Tada sam upoznala dosta drugarica, između ostalih i svoju najbolju drugaricu iz Banja Luke. Pred Evropsko prvenstvo bila sam pozvana i na velike pripreme za reprezentaciju. Tada su mi dali opremu, platili smeštaj i hranu, ali i dali dnevnicu. U tom trenutku sam bila u čudu, jer nikada nisam pomislila da mogu da zaradim bilo šta od košarke. Na kraju sam ispala sa spiska za reprezentaciju i vratila se tužna u Kruševac. Mene je u tom trenutku jako pogodilo, bila sam neutešna, jer su svi polagali veliku nadu u mene – dodaje Milica.

Tretman koji je imala na pripremama, pokazao joj je košarkaški život na najvišem nivou. Od profesionalnog slikanja, do lekara koji im je bio na rasploganju, sve je odavalo utasak ozbiljnih namera. Tada je, kaže, uvedela šta znači profesionalni sport:

-U reprezentaciji imaš sve, sve je podređeno igračima. U klubu je situacija drugačija jer ženska klupska košarka u našoj zemlji nije na zavidnom nivou. Čak i najbolje igračice, u najvećim klubovima, nisu dovoljno plaćene, ne znam ni koliko je moguće živeti samo od toga. U Evropi je drugačije, ali kada pogledate plate igrača iz najboljih evropskih klubova i plate igračica u istim tim klubovima, to je nauporedivo.

Prethodne godine nije se našla na spisku za reprezentaciju zbog povrede i preležane korone, koja  je dosta uticala na nju. Međutim, situacija se popravlja, OKK „Bagdala“ za koji nastupa, beleži sjajne rezultate ove sezone, a veliku ulogu u timu ima Milica koja je kapiten.

-Čini mi se da sam tek ove sezone postala svesna svoje konstitucije i šta sve možemo. Tek sada dostižem svoj pun potencijal, više ne stojim ispod koša, već „probijam“ i za sada ide u dobrom smeru – opisuje ona.

Rutina pred utakmicu koju ona i njene saigračice imaju delovala bi zaprepašćujuće drugim trenerima, ali kako ona navodi ne i Aleksandru Memetu, sa kojim imaju fenomenalan odnos.

-On je naš trener od početka i mi smo tu od samog starta. Rasli smo zajedno i konačno smo dostigli neki zavidan nivo. Odatle sledi i što toleriše to što pred svaku utakmicu pojedem100 grama čokolade – govori Milica kroz smeh.

Devojke iz pomenutog kluba potpuno su posvećene košarci. Šest treninga nedeljno, te rad u teretani, svakako oduzimaju dosta slobodnog vremena. Kada na to dodamo i prijemni ispit za Medicinski fakultet, što joj je prva želja, možemo da sklopim kompletnu sliku o njenim odricanjima.

-Volela bih da nastavim da igram, ali tu se postavlja pitanje, da li bi mi klub izašao u susret i oslobodio me dela treninga jer fakultet ne sme da trpi. Mislim da će biti fleksibilni svi u klubu. Nakon fakulteta volela bih da budem sportski doktor. To me interesuje, od kako sam povredila koleno počela sam da se interesujem za tu sferu  – dodaje ona.

Slobodno vreme teži da provede sa porodicom, naročito sa starijim bratom, za koga je mnogo vezana. Njegov rani odlazak od kuće, doprineo je većem zbližavanju između njih dvoje, a sport koji su odabrali dodatno utiče na to.

Na kraju napominje da profesionalni sport donosi dosta benefita, ali podvlači da zbog njega najviše trpi društveni život, jer malo vremena ostane za svakodnevne aktivnosti.

S.M.

Foto: privatna arhiva

_____________________________________________________________________________________________

Učlanite se i vi u naš klub čitalaca “Mladi u Gradu”

Ova priča deo je kampanje KruševacGrada pod nazivom “Mladi i šta ih pokreće”, i osnivanja našeg kluba čitalaca “Mladi u Gradu”.   Postanite i vi član ili članica ovog kluba. Napišite nam šta vas pokreće, pošaljite pesmu, sliku, fotografiju ili tek nekoliko redaka o sebi ili nečemu što vas inspiriše. Možete nam pisati u inboksu ili na mejl novinegrad@yahoo. Vaša pisma objavićemo na portalu, a pripremili smo i nagrade iznenađenja za vas.