Majčino mleko za zdravi početak 

Nacionalna nedelja dojenja u Srbiji tradicionalno se obeležava 40. kalendarske nedelje i simbolično predstavlja trajanje trudnoće. Ove godine Nacionalna nedelja dojenja obeležava se od pod istim sloganom kao i Svetska nedelja promocije dojenja: „Budimo bliže – podrška tokom dojenja za sve”. Cilj je da se ukaže na značaj dojenja kojim se obezbeđuje najoptimalnija ishrana, pravilan rast i razvoj i istakne značaj podrške trudnicama, babinjarama, majkama dojiljama i porodici da ostvare uspešno dojenje. Uprkos brojnim koristima, mnoge majke se suočavaju sa izazovima, uključujući nedostatak informacija i podrške.

Piše: Marija Janković 

Prirodni način za jačanje imuniteta beba 

Porodilište u Kruševcu spada u porodilišta koja imaju “baby friendly” program, koji podrazumeva omogućavanje direktnog kontakta „koža na kožu“ između mame i bebe odmah nakon porođaja, a ima fiziološki i emotivni značaj. 

– Ovakav kontakt pomaže bebi da uspostavi novu mikrofloru, smiruje je, a kad beba krene da doji tokom „zlatnog sata“, to kod majke izaziva osećaj zadovoljstva i sreće i pomaže da se mleko oslobodi prilikom svakog narednog podoja. Tokom prvog podoja naše sestre i pedijatri svakodnevno objašnjavaju mamama koliko je dojenje bitno i na koji način da doje i u kom položaju-kaže Danica Petrović, pedijatar Službe za ginekologiju i akušerstvo sa neonatologijom.

U izuzetnim situacijama, ukoliko se proceni da beba nije dobro, kada se stabilizuje i prilagodi na uslove spoljašnje sredine, nosi se kod majke, kako bi se uspostavio kontakt, takođe, žene koje se porađaju carskim rezom, prvi kontakt sa svojom bebom uspostavljaju nakon 6 sati od operacije, kako bi imale vremena da se probude i oporave. U prvim satima beba uzima nekoliko kapi kolostruma – prvog mleka, koje ima veliki značaj za kasniji imunološki razvoj kod deteta. 

– Dojenjem se beba štiti od različitih infekcija, alergija, nezaraznih bolesti. Deca koja doje ređe dobijaju dijabetes, nisu gojazna, imaju bolji kongnitivni razvoj, stabilnija su i mirnija jer su uspostavila ranu povezanost sa majkom, u odraslom dobu ređe obolevaju od maligniteta. Majke koje doje imaju ređe postpartalne depresije, lakše smanjuju svoju telesnu težinu, sprečava se osteoporoza, i ređe se pojavljuje karcinom dojke i jajnika. 

Žene ne doje decu ukoliko imaju veliku temperaturu usled mastitisa ili ako su na određenoj terapiji lekovima, čije sastav nije bezbedan za novorođenče. U tim slučajevima beba prelazi na dohranu, a poželjno je da se ona daje špricem, a ne flašicom, kako bi beba mogla lakše da se vrati dojenju. 

– Postoje određene grupe lekova, tokom čije primene se prekida laktacija na par dana, i uči se majka kako da se izmlazava dok dete ne doji. Postoje majke koje imaju hronična oboljenja, pa su i tokom trudnoće koristile određene grupe lekova, i posle porođaja se nastavlja sa tom terapijom. Dojenje se ne sprovodi u retkim slučajevima, na primer ukoliko imamo saznanje da majka koristi narkotike, alkohol, aktivnu tuberkolozu, aktivan HIV, hepatitis C, a ukoliko je hepatitis B, kad beba primi vakcinu, majka sme bezbedno da je doji- navodi dr Petrović. 

Majke se često brinu da li je njihovo mleko bebi dovljono, da li kvalitetno i da li beba ostaje gladna, a struka kaže da je svako majčino mleko savršeno. 

– Žene kada vide kolostrum uplaše se ako je blede boje, a mi im onda objašnjavamo da je to normalno i da svaka mama ima savršeno mleko za svoje dete. Predrasude su da jedna žena ima jače, a druga slabije mleko, mleko zavisi od ishrane. Opasno je da žene međusobno „razmenjuju mleko“, svako dete treba da pije mleko svoje majke, a za žene koje imaju više mleka, mogu ga donirati banci mleka. Ovo mleko prolazi određenu proceduru i brojna ispitivanja na bakterije i viruse, kako bi bezbedno smelo da se koristi.  

Mleko sadrži probiotike, prebiotike, laktoferine, nezasićene masne kiseline, sasvim dovoljno vode koje je detetu neophodna za ceo dan, iz tog razloga se ne preporučuje da se daje bilo kakva druga tečnost u prvim mesecima života, da se dete „ne bi zavaralo“. Što je više dete na dojci, to žena ima više mleka. U retkim slučajevima se dešava da žena ima manje mleka, u više od 95 odsto slučajeva žene uspešno doje već u porodilištu, do 85 odsto njih nastavi da doji na prvoj kontroli, posle mesec dana, a sa šest meseci samo 35 odsto žena doji. Mali je broj žena koje posle porođaja odbiju dojenje, ali postoje i takvi slučajevi.

Patronažne sestre: Prva linija podrške za nove roditelje

Patronažne sestre igraju ključnu ulogu u pružanju podrške majkama i novorođenčadima, posebno u periodu nakon povratka iz porodilišta. Njihovo prisustvo i stručnost pomažu u prevazilaženju početnih izazova koje majke mogu imati prilikom dojenja. Osim toga, one su važne i u prepoznavanju potencijalnih zdravstvenih problema kod beba, omogućavajući ranu intervenciju i prevenciju ozbiljnijih komplikacija. 

Isključivo dojenje se preporučuje do šestog meseca, a nemlečna ishrana se uvodi nakon toga u kombinaciji sa dojenjem. Preporučeje se da period dojenja traje dok dete ne navrši drugu godinu života.  

– Ima slučajeva gde majke doje dve godine, ali su vrlo retki i sporadični. U slučaju da majka nakon porođaja ubrzo ponovo zatrudni, ona može da nastavi sa laktacijom, međutim, takav slučaj da majka istovremeno doji mlađe i starije dete nismo do sada sreli na terenu– kaže Biljana Stefanović glavna sestra polivaletne patronaže. 

Preporuka je da se beba doji na zahtev.  

– Uvek kažem da beba nije robot i da ne znači da će dojenje uvek biti na tri sata, sve je individualno i zavisi od toga kakvu vezu majka i beba uspostave. Takođe, uzima se u obizir i težina deteta, jer mlađa i lakša deca češće doje-ističe naša sagovornica. 

U slučaju „izmlazavanja mleka“, ono može da stoji na sobnoj temperaturi dva do tri sata, u frižideru do 12 časova, a u zamrzivaču (u posebnim kesicama za to namenjenim) do šest meseci, a pre nego što se da bebi, treba ga zagrejati na temperaturu tela.  

Kako prevazići izazove u dojenju? 

Podrška za dojenje igra važnu ulogu u osiguravanju uspešnog i zdravog početka dojenja. Ona uključuje edukaciju o pravilima dojenja, rešavanje uobičajenih problema kao što su bolne bradavice ili nedovoljna količina mleka, i pružanje emotivne podrške majkama tokom ovog osetljivog perioda. Patronažne sestre, savetovališta za dojenje pomažu majkama da steknu samopouzdanje i nastave sa dojenjem čak i kada se suoče sa poteškoćama. Statistika kaže da žene najčešće prekidaju dojenje jer se ponovo vraćaju na posao ili zato što nemaju podršku okoline, ili zato što misle da to utiče na telesnu težinu.

– Iako je dojenje prirodni proces, potrebna je podrška porodice, zdravstvenih radnika i lokalne zajednice. Dešava se da kada odemo na teren, žena bude iscrpljena od porođaja, ima bolove, a želi da doji, a onda je ukućani obreshrabre tako što kažu da ne mora to da radi i da se muči i da mogu uvek da uzmu dohranu. To nije podrška, važno je podržati ženu, iako je teško u prvim danima – navodi Biljana Stefanović. 

Statistika kaže da žene najčešće odustaju od dojenja posle prvog, ili trećeg meseca. Da bi laktacija bila pravilna, neophodan je i redovan san i uspostavljanje ritma spavanja između majke i bebe. Postoje zablude i u vezi sa ishranom tokom dojenja, da se ne smeju jesti citrusi i povrće koje nadima, međutim najvažnije jesti sve namirnice, uravnoteženo.   

-Uravnotežena i raznovrsna ishrana i pet pravilno raspoređenih su ključni, naravno, ako majka primeti da bebi neka namirnica smeta nju treba da izbegava. Zabluda je i da zbog stresa žene gube mleko, a zapravo samo se malo sporije luči. Ako žene redovno prazne dojke iako su iz nekog razloga odvojene od bebe, laktacija neće prestati. Poželjno je da bebe koje su bolesne doje, a u slučaju bolesti majke ona treba da doji dok joj telesna temperatura ne pređe 38.5 stepeni-kaže ona. 

Svaku ženu koja se porodila i njenu bebu, patronažna sestra po zakonu obilazi pet puta u toku prvih mesec dana, a od prvog meseca do godinu dana sleduju dve posete odojčetu. 

-Iz porodilišta dobijamo informacije koje su se žene porodile, i već sutradan, nakon izlaska mi obilazimo ženu i bebu, i vikendom i praznikom. Žene koje su porođene van Kruševca, a u prvom periodu ovde borave, morale bi da nam se jave, kako bismo i njih obišle.  

Da bi se podržalo dojenje pored edukacije budućih roditelja, bilo bi poželjno povećati broj patronažnih poseta i insistirati na tome da kontakt „koža na kožu“ između majke i bebe u porodilištu bude duži od sat vremena.  

Naša sagovornica najavljuje onlajn edukaciju za trudnice na temu dojenja, a prvi čas održaće se ovog četvrtka od 17 časova. Sve zainteresovane trudnice koje žele da slušaju ovu korisnu obuku mogu se javiti na broj 037/ 350 – 7777.

Foto: Freepik; Privatna arhiva