Maja Goranović, profesorka geografije: Stalan posao – podstrek – E Maja Goranović, profesorka thare  geografija: Stalano bući – motivacija

Rasla je u Velikom Šiljegovcu, u uglednoj romskoj porodici. Oduvek je bila dobar đak i imala je potebu da se školuje. Kao redovan student završila je geografiju na Beogradskom univerzitetu. Smatra da bi bilo značajno da se za zapošljavanje obrazovanih Roma i Romkinja uvedu podsticajne mere, ali da one ne bi smele da znače snižavanje kriterijuma

Romska porodica Goranović je starosedelačka u Velikom Šiljegovcu. Njihovi preci tu su se, koliko je potomcima poznato, nastanili još pre vek i po. Bave se poljoprivredom, a u selu ih smatraju dobrim domaćinima i ljudima. To što je rasla u okruženju koje nije tipično za romsku populaciju, odnosno van romskog naselja, što je njena porodica bila opšteprihvaćena te što u odnosima sa komšijama i meštanima nije osećala diskriminaciju bilo je, pretpostavlja Maja Goranović (34), profesorka geografije, dovoljno da krene drugačijim putem od većine svojih sunarodnika.

–Moji roditelji su se oduvek bavili poljoprivredom, stočarstvom. Rasla sam, mogu da kažem, u dobrostojećoj porodici. Otac je završio srednju školu, majka osnovnu. Ona se rano, sa 18 godina, udala i rodila decu. Oni su nas uvek učili da budemo vredni i radni, ali potrebu da se obrazujem sama sam osetila. Uvek sam volela da učim, latinicu sam znala da još u predškolskom – objašnjava Maja. NJena sestra je završila osnovnu školu, a brat srednju.

Maja je nakon osnovne škole upisala srednju Hemijsku, a potom je kao redovan student upisala geografiju u Beogradu. Po završetku studija radila je različite honorarne i privremene poslove. Takođe je, godinu i po, radila kao zamena u školi u Velikom Šiljegovcu. Pre godinu  i po dana dobila je poziv od nevladine organizacije Tree house da učestvuje u projektu “Osnaži”.

–Kroz taj projekat i kroz rad u nevladinom sektoru sam mnogo naučila, napredovala. Nakon završetka projekta ostala sam da honorarno radim u toj organizaciji – ispričala je Maja.

Nakon što se isškolovala, uspela da nađe posao, odlučila je da se osamostali. Tada je, ispričala je, prvi put doživela da bude diskriminisana zato što je Romkinja.

–Tražila sam stan. Dogovorila sam se sa osobom koja je dala oglas da se nađemo u gradu i da me odvede da pogledam stan. Međutim, kada me je videla i shvatila da sam Romkinja kazala je da odustaje. U prvom trenutku nisam ni shvatala šta se dešava. Kasnije sam bila mnogo ljuta i povređena – kazala je Maja.

Napomenula je da diskriminaciju nije osetila tokom školovanja, niti tokom rada u školi. Pretpostavlja da je to delimično i zbog toga što se u Velikom [iljegovcu svi dobro poznaju i što je njena porodica ugledna.

Problem zbog nacionalnosti ima, međutim, u emotivnim vezama.

–Sticajem okolnosti uvek sam se zabavljala sa Srbima. Sve je u redu prva tri meseca dok veza ne postane ozbiljna. Onda do izražaja dođe uticaj okruženja, predrasude – ispričala je ona.

Svoju budućnost ona vidi pre u nevladinom sektoru nego u prosveti. Potvrđuje, međutim, da bi joj stalan posao mnogo značio te da bi trebalo osmisliti mere koje bi podržale zapošljavanje obrazovanih Roma i Romkinja, ali da to ne treba da znači snižavanje kriterijuma.

–To znači da bi možda svaka javna ustanova morala da zaposli Roma ili Romkinju sa određenom strukom, ali da, ukoliko nema odgovarajuđu struku na njegovo mesto dođe neko ko je ima, a ne da bude zaposlen po svaku cenu. Na taj način bi se sprečilo negodovanje ostale populacije – zaključuje Maja Goranović.

Barili ano Baro Šiljegovco, ane ugledno romani familija. Oduvek sasa lacho đako i sasala potreba the školujilpe. Sago redovno studento zavšosada geografija po Beogradsko univerziteto. Mislil kaj bi vela značajno the za o zapošljavanje za e obrazujime Roma i Romnja aven nesave mere save bi vena odsticajne, ali vonda ni troman te ciknjaren e kriterijuma.

Romani porodica Goranović si starosedelačko ano Baro Šiljegovco. Lenđe precura, sar đanane lenđe potomcura gote avile te bešen još maj anglaj jek thepaš veko. Bavime sa e poljoprivreda ,a ano gav mislin za lenđe kaj si lačhe domaćinura i manuša. Goda kaj barioli ano okruženje savo naj tipično za e romani populacija, odnsosno ni barili ane romani mala, goda kaj laći familija sasa prihvatime thar meštanura, goda kaj ni soetisada diskriminacija, predostavil e Maja Goranović eprofesorka thare geografija, kaj sasa dovoljno the krenol e maj drugačije drom thar koja e savo đan lađe sunarodnikura.

More roditeljura oduvek bavisalje sa e poljorivreda i sa e stočarstvo. Barilem, šaj the phenav ane porodica an savi sasama sa. Mor dada završosada srednji sikavni, a mor de osnovno. Vojda udajisalji rano sa 18 godina i bijanda čhaven. Von amen uvek sikavde the vas vredne i radne, ali potreba te obrazujima korekore osetisadem. Uvek voolisadem the sićov, latinica đanglem još ano preškolsko-objasnile e Maja. Laći phen završosada osnovno, a lako phral sredjo sikavni.

E Maja kana završosada e osnovno, upisosada srednjo Hemijsko škola, a pala goda sago redovno studento  upisosada geografija ano Beogrado. Kana završosada e studije ćerda nororarne i privremene buća. Ćerda bući breš thepaš sago zamena ane sikavni , ano Baro Siljegovco. Anglal breš thepas dobisada pozivo thare nevladino organizacija Treehouse the učestvujil ano projeto „

–Maškar o projekto i o rado ano nevadino sektoro but sićilem, napredujisadem. Kana završosaljo o porjekto ačhilem the ćerav bući honorarno an goja organizacija-phenda e Mauja

Kana odškolujisalji, arakla posla, mangla te osamostalilpe. Onda, henel kaj prvo drom osetisada diskriminacija golese kaj si Romni.   

-Rodem stano. Dogovorisaljm sa o manuš savo dija o oglas the arakasamen ano foro i te inđarelma the dikav o stano. Ali kana diiklama i shvatisada kaj sem Romni phenda kaj odustanisada. Ano prvo trenutko ni shvatisadem so desisaljo, a posle sema but dukhadi i holjardi– phenel e Maja

Naomenisada kaj diskriminacija ni osetisada kana školujisalji, a ni kana radisda ane sikavni. Predpostavil kaj goda sesa golese kaj ano Baro Šiljegovco savore đanenpe i kaj si laći familija ugledno. 

Problemo zbog o nacionalnost sila ane emotivne veze.

Zbog e okolnostura uvek phirdem sa e Gađe. Sa si fino ane prve trin čhon dok e veza ni ostanil ozbiljno. Onda đi ka izražajo avel o uticaj tharo okruženje i predrasude-phenel  vojda.   

Pi budućnost vojda dikhel maj anglal ano nevladino sektoro, nego ane prosveta. Ali ot6vrdol, kaj bi značilače but e stalno bući i the bi trubula te ćerenpe mere save ka omosaren te zaosline e obrazujime Roma i Romnja, ali kaj goda ni značil kaj trubun te ciknjarenpe e kriterijuma.

–Goda značil kaj svako javno ustanova bi trubula the zaposlila Rome ili Romnja sa određeno struka, ali ako najla goja struka savi trubul, the pe lako than avel aver ko sile, a na the avel zaposlime pe svako cena. Geja bi smanjila e o negodovanje thare većinsko populacija-Zaključil e Maja Goranović

Prevedisada e Tamara Asković

J. Božović