+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Boban Kostić iz Ministarstva poljoprivrede, o podršci poljoprivredi i ruralnom razvoju

Boban Kostić iz Ministarstva poljoprivrede, o podršci poljoprivredi i ruralnom razvoju

Pretežno usitnjena poljoprivredna gazdinstva u opštini Varvarin, kao i u većini srpskih sela, uglavnom su na plećima starih koji zbog nemogućnosti organizovanog otkupa većinom  proizvode za sopstvene potrebe. Mladi odlaze sa sela, a mogućnost ostanka i opstanka vide jedino kroz subvencije i podsticaje za pokretanje poljoprivredne proizvodnje. O tome šta u ovom trenutku država nudi i planira u narednom periodu po pitanju  podrške poljoprivrednicima, razgovarali smo sa Bobanom Kostićem, državnim sekretarom u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

U Opštini Varvarin koja ima oko 17.000 stanovnika  poljoprivrednom se bavi blizu 70 odsto meštana, što je za većinu i jedini izvor prihoda. Registrovanih  poljoprivednih gazdinstava je oko 2.000 , za 800 manje u odnosu na pre samo godinu dana.

Trend da mladi napuštaju selo nije zaobišao ni ovaj kraj,  pa poljoprovredni resursi uglavnom ostaju u rukama starih i nemoćnih. Uz podsticaje koji bi obezbedili ostanak i opstanak mladih, u toj opštini kažu  da budućnost i razvoj poqoprivrede u svom kraju vide i kroz oživljavanje zadruga koje bi uposlile stručne mlade ljude.

Uz edukaciju poljoprivrednika, kako kažu meštani Varvarina, osnivanjem zadruga omogućio bi se i organizovan otkup poljoprivrednih proizvoda, što je od posebnog značaja za gazdinstva sa usitnjenim parcelama, inače dominatnim na ovom području. Takođe, veliku razvojnu šansu, stanovnici ovog kraja vide i u organskoj proizvodnji.

Da bi poljoprivrednicima pre svega  trebalo približiti ideju o korišćenju subvencija i podsticaja, te da bi u edukaciju stanovništva na ovu temu  pored resornog ministarstva trebalo da se uključe i lokalne zajednice, kaže Boban Kostić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, dodajući da su zbog nedovoljne informisanosti,  poljoprivrednici ranije teško dolazili do tih sredstava ili iz nekih razloga ta sredstva nisu bila iskorišćena na pravi način.

Kostić objašnjava da bez podrške države i resornog ministarstva, napredak u poljoprivredi danas nije moguć, a da bi poljoprivrednici, ukoliko žele da koriste podsticaje, trebalo redovno da prate konkurse, ali i da budu dobro informisani o uslovima i načinu ostvarivanja prava na subvencije.

– Preporuka poljoprivrednicima je da pročitaju sve pravilnike koji se objavljuju na sajtu Uprave za agrarna plaćanja (UAP), a sve informacije o subvencijama i statusu predatih zahteva mogu dobiti i pozivanjem kol centra UAP, gde rade kompetentni ljudi . Na taj način smanjiće se broj odbijenih zahteva, kao i često neophodno dopunjavanje neispravne ili nepotpune dokumentacije, što inače znatno odlaže isplatu sredstava podnosiocima zahteva – kaže Kostić, dodajući da bi u cilju  bolje obaveštenosti poljopriverdnika, znatan doprinos u njihovoj edukaciji trebalo  da daju i poljoprivredno savetodavne službe, matične organizacije i lokalne zajednice.

Ministartsvo poljoprivrede koje je i najveće u Vladi Srbije, ima više Uprava koje su bitan oslonac u svim oblastima poljoprivrede, gde je za poljoprivredne proizvođače posebno važna Uprava za agrarna plaćanja.

– Naš cilj je da pomognemo poljoprivrednicima da budu što uspešniji na konkursima, kao i u dobijanju podsticajnih sredstava iz oblasti nacionalnih mera i iz međunarodnih izvora, a da Vlada Srbije istovremeno bude sigurna da su sredstva kroz zakonsku proceduru blagovremeno stigla do krajnjih korisnika – kaže Kostić, uz podsećanje da je u prvoj polovini ove godine  od novca iz evropskih fondova uručeno deset ugovora srpskim poljoprivrednicima za nabavku mehanizacije, te ocenu da je to veliki pomak za našu poljoprivredu.

Govoreći o Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2024. godine, Kostić je kazao da ona obuhvata veliki broj aktivnosti koje bi trebalo da dovedu do većeg učešće poljoprivrede u bruto društvenom proizvodu, te do boljeg društvenog i materijalnog položaja poljoprivrednih proizvođača.

– Važno je da ka toj budućnosti idemo sistemskim merama. Posebno bih izdvojio one koje se odnose na organsku proizvodnju, a koja je važna ne samo za konkretna poljoprivredna gazdinstva, već i za državu jer doprinosi očuvanju prirodnih resursa i svih ostalih potencijala.  Organska proizvodnja otvara i mogućnost za zapšljavanje mladih ljudi i uključivanje žena u agrobiznis, što dovodi do smanjenja stope nezaposlenosti u Srbiji i doprinosi ekonomskom razvoju ruralnih područja – kaže Kostić, dodajući da će se mladim poljoprivrednicima koji su spremni da sa drugih prostora dođu na selo i tamo ostvaruju egzistenciju, država unapred davati novac za investicije, a da će te troškove oni kasnije pravdati računima.

Kao važan segment u razvoju poljoprivrede, Kostić navodi zadrugarstvo  koje kao oblik organizovanja ima dugu i bogati tradiciju na našim prostorima. Ističe da višegodišnja nesigurnost poljoprivrednika kada je u pitanju plasman robe može biti rešena oživljavanjem zadrugarstva.

– Imamo dosta usitnjenih poseda u poljoprivredi, ne samo u varvarinskom kraju već i u celoj Srbiji, i jedan od načina za njihovo bolje iskorišćenje i bolji plasman proizvoda je upravo udruživanje u zadruge. Članovi zadruge mogu da osnaže svoju tržišnu poziciju kroz inovacije, te da olakšaju pristup resursima – kaže Kostić, naglašavajući da su zadruge početak priče za spas srpskog sela i povratak mladih na selo, da je njihova revitalizacije jedan od ciljeva u narednom periodu, te da će budžetom opredeljena sredstva biti namenjena za opremu, mlekare, sušare, mlinove, hladnjače …

U oživljavanje zadrugarstva u Srbiji, država će u naredne tri godine uložiti do 25 miliona evra. Uz revitalizaciju postojećih, biće osnovane i nove zadruge. U nekima od oko 500 planiranih zadruga, država će zaposliti po najmanje jednog stručnjaka čiji će zadatak biti da širi znanja i sprovodi nove tehnologije.

– Pored primarne proizvodnje, poseban akcenat u zadrugama biće stavljen na formiranje prehrambrenih zadružnih i porodičnih prehrambrenih firmi, kako bi naši zemljoradnici i sirovine i svoje finalne proizvode prodavali sa oznakom geografskog porekla, na domaćem i stranom tržištu – objašnjava Kostić.

Kao trenutno najugroženiju granu poljoprivrede,  navodi stočarstvo, gde zbog nestabilnog tržišta i cena žive stoke koje variraju, individualna gazdinstva u sve većem broju odustaju od ovog posla.

– Današnji poljoprivrednik nema sigurnog otkupljivača za svoj proizvod, pa samim tim i odustaje od bavljenja poljoprivredom. Potrebno je da se od strane države formira ekonomska cena otkupa poljoprivrednih proizvoda, jer bi samo na taj način poljoprivredni proizvođači imali sigurnost da dugoročno planiraju – zaključuje Kostić.

O novim  podsticajima  u poljoprivredi

U pogledu direktnih plaćanja u stočarstvu, uvedeni su novi podsticaji za pojedine kategorije stoke (kvalitetne priplodne bikove, ovnove, jarčeve, krave…), a povećani su i pojedini minimalni iznosi već postojećih podsticaja u stočarstvu, sa sedam na deset hiljada za priplodne krmače. Povećanje iznosa podsticaja izvršeno je i u merama ruralnog razavoja i naročito je izraženo kod podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, te investicije u preradi i marketingu poljoprivrednih i prehrambrenih proizvoda i proizvoda ribarstva. U okviru mera ruralnog razvoja, uveden je podsticaj za mlade do 40 godina starosti, te podsticaj  za nabavku novih voćarsko vinogradarskih traktora.

U prošloj godini realizovano  više od 500.000 zahteva

Prema rečima Bobana Kostića, prošla godina bila je jedna od najdinamičnijih u Upravi za agrarna plaćanja. – Uspešno je sproveden zahtevan proces akreditacije za sprovođenje IPARD mera i u 2018. godini je otpočela dugo čekana realizacija ovog programa koji podrazumeva direktne isplate poljoprivrednicima – kazao je on. U prethodnoj godini Uprava je realizovala 542.117 zahteva, za aktuelne i podsticaje iz 2016.godine, što je oko 27 milijardi dinara. Najveće interesovanje bilo je za podsticaje za investicije u poljoprivredi i ruralnom razvoju, za nabavku opreme, mašina, mehanizacije, traktora i za izgradnju i opremanje objekata, gde je podneto skoro 20.000 zahteva. Na ime direktnih plaćanja isplaćeno je skoro 19 milijardi dinara za 531.091 poljoprivredno gazdinstvo, od čega blizu tri milijarde za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, dok je za podsticaje u stočarstvu isplaćeno preko sedam milijardi. U ovoj godini ministarstvo je za subvencije i podsticaje u poljoprivredi opredelilo 31,6 milijardi dinara. Predaja zahteva je u toku, a najveće interesovanje je za subvencije u oblasti stočarstva i voćarstva, te za nabavku protivgradne zaštite.

Ko i kako do sredstava iz IPARD fondova

Korisnici sredstava IPARD programa mogu biti registrovana poljoprivredna gazdinstva, zadruge, fizička lica, privatna pravna lica, profesionalna udruženja i lokalne akcione grupe. Sredstva iz IPARD fondova  namenjena su pre svega poljoprivrednim proizvođačima koji su prerasli nacionalni agrarni budžet, ali su istovremeno nedovoljno veliki za komercijalne bankarske kredite. IPARD fondovi funkcionišu po principu refundacije, korisnik najpre treba da uloži sopstvena ili kreditna sredstva u sprovođenje projekta koji je odobrila IPARD komisija, a tek nakon njegovog završetka dobija povraćaj dela novca, odnosno, bespovratnih sredstava. IPARD fondovi sa većim procentom povraćaja posebno stimulišu poljopriverdnike mlađe od 40 godina, žene, potom proizvodnju sa otežanim uslovima rada, proizvodnju u planinskim područjima, te projekte gde više proizvođača formira zadrugu, odnosno, proizvođačku grupu. Uz uslov da moraju unapred da se obezbede sredstva potrebna za realizaciju čitave investicije, prilikom konkurisanja, potencijalni korisnik treba da dostavi i svu potrebnu dokumentaciju koja se od njega traži, kako bi uopšte ušao u proces odobravanja projekta (dokazi o pravu svojine ili zakupa nad zemljom, dokazi identiteta, upis u registar gazdinstava…). Potencijalni korisnik je obavezan i da dostavi specifičnu dokumentaciju, kao što je biznis plan koji, između ostalog, mora da sadrži glavni i idejni projekat, dokaz o poštovanju minimuma nacionalnih standarda koji se odnose na zdravstvenu zaštitu životinja, zdravlje ljudi, biljaka, bezbednost na radu…Za IPARD sredstva budžet se određuje na sedam godina, u skladu sa budžetskim periodom EU, što korisnicima omogućava dugoročno planiranje.

Tekst je nastao u okviru projekta „Poljoprivredni proizvodi bez granica“ koji novine GRAD i krusevacgrad realizuju uz podršku Opštine Varvarin
Pretežno usitnjena poljoprivredna gazdinstva u opštini Varvarin, kao i u većini srpskih sela, uglavnom su na plećima starih koji zbog nemogućnosti organizovanog otkupa većinom  proizvode za sopstvene potrebe. Mladi odlaze sa sela, a mogućnost ostanka i opstanka vide jedino kroz subvencije i podsticaje za pokretanje poljoprivredne proizvodnje. O tome šta u ovom trenutku država nudi i planira u narednom periodu po pitanju  podrške poljoprivrednicima, razgovarali smo sa Bobanom Kostićem, državnim sekretarom u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede U Opštini Varvarin koja ima oko 17.000 stanovnika  poljoprivrednom se bavi blizu 70 odsto meštana, što je za većinu i jedini izvor prihoda.…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Obnovljena inicijativa da se 24. maj proglasi Danom sećanja na majske proteste

U okviru kampanje “Pamtimo hrabri otpor žena” kojom održava sećanje na protest majki u Kruševcu 1999. godine, Udruženje žena “Peščanik” ...

Akcija „CIF ČISTI SRBIJU“ stigla u Kruševac

U velikoj prolećnoj akciji čišćenja koju kompanija „Unilever“ sprovodi već šestu godinu zaredom u gradovima širom Srbije, danas je očišćen ...

Kampanja radikala protiv izvršitelja nastavljena prikupljanjem potpisa

Srpska radikalna stranka danas je u celoj Srbiji pokrenula akciju prikupljanja potpisa za ukidanje javnih izvršitelja. Narednih dana u Kruševcu, ...

U Gimnaziji nastavljen štrajk upozorenja zbog filološkog odeljenja, najavljen protest

Profesori u Gimnaziji nisu danas držali prvi čas u prepodnevnoj smeni, čime je nastavljen juče započeti štrajk upozorenja. Sindikat Gimnazije ...

U Brusu zaplenjeno 2.750 paklica cigareta bez akcizne markice

Pripadnici bruske policije zaplenili su  2.750 paklica cigareta Merilin, bez akcizne markice, prilikom kontrole saobraćaja Policija je saopštila da je ...