Ljiljana Habjanović Đurović – Fenomen iz Jakšićeve

Najpopularnija srpska spisateljica 21. veka Ljiljana Habjanović Đurović rođena je 6. septembra 1953. godine u Kruševcu, u kojem je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Prvi roman „Javna ptica“ objavljuje 1988. godine, a 2016. Grad Kruševac joj dodeljuje Vidovdansku nagradu za izuzetan doprinos u razvoju kulture

Piše: Ivan St. Rizinger

Foto: Barbara Rizinger

O kruševačkom detinjstvu i mladosti svojevremeno je izjavila:

– Volela sam Kruševac. Živela sam u Jakšićevoj ulici okružena drugaricama. Volele smo da obuvamo mamine cipele sa visokom štiklom, pravile tašne od novinskog papira, oblačile najlon kombinezone koji su se tih godina pojavili i tako paradirale ulicom, oponašajući korzo. Ipak, u društvu sam bila prilično usamljeno dete. Kasnije sam shvatila da sam drugačija po svojoj prirodi, a jaz se s vremenom povećavao. Zaljubila sam se prvi put u šestom osnovne u nekog Špaću, koji je pisao pesme i nosio crne rolke. Napisao je pesmu gde je u akrostihu bilo ime Ljiljana. Moje oduševljenje je trajalo dok nisam shvatila da je na isti način počastio još deset devojčica, plodan pesnik. Nisam rasla sa majkom, ali nisam bila uskraćena u ljubavi. Posle majčine smrti moja baka Jelena i moja dva ujaka pružili su mi maksimum ljubavi. Prve pare sam zaradila pisanjem, još 1964. godine kada sam dobila nagradu za sastav povodom Dana armije. Kupila sam sebi srebrni lančić sa priveskom vera, ljubav i nada. Nisam znala šta to simboliše, samo sam htela da imam isto kao moja majka. U Kruševcu sam postala poznata kao učenica osmog razreda koja je pobedila maturantkinju, kasnije takođe pisca.

Od 1985. do 1995. godine radila je kao bankarska službenica, komercijalistkinja inostranog turizma i novinarka. U tom periodu objavila je tri romana (Javna ptica, 1988, Ana Marija me nije volela, 1991, i Iva 1994. godine) i knjigu literarne publicistike „Srbija pred ogledalom“ (1994). Od 1996. godine posvetila se samo književnom radu i od tada je objavila romane: Ženski rodoslov, 1996, Paunovo pero, 1999, Petkana, 2001.

2003. objavila je roman Igra anđela, 2005. Svih žalosnih radost, 2007. Zapis duše, 2009. Voda iz kamena, 2012. Sjaj u oku zvezde, 2014. Naš otac, 2016. Onda je došla dobra vila, 2018. So zemlji, 2020. To je ljubav slepa sila i 2022. Kćeri Svetog Vasilija.

Dobila je šest nagrada „Zlatni bestseler“, tri nagrade „Specijalni zlatni bestseler“, tri nagrade „Hit liber“, nagradu „Kočićevo pero“ (Igra anđela, 2004.), nagradu „Pečat“ za knjigu „koja je obilježila prethodnu godinu“ (Igra anđela, 2004.), nagradu „Pečat kneza Lazara“ (Svih žalosnih radost, 2005.), nagradu „Kočićeva knjiga 2005.“ za visoka dostignuća u savremenoj književnosti i odanost lepoti Kočićeve reči i misli. Dobitnica je nagrade „Zlatni beočug“ za 2008. godinu.

Pet puta je njena knjiga bila najčitanija u bibliotekama Srbije (1998. Ženski rodoslov, 2000. Paunovo pero, 2003. i 2004. Igra anđela i 2005. Svih žalosnih radost).

Četiri puta je imala po dve knjige među pet najčitanijih u bibliotekama Srbije (1999. Ženski rodoslov i Paunovo pero, 2001. Paunovo pero i Petkana, 2003. Petkana i Igra anđela, 2005. Svih žalosnih radost i Igra anđela), a 2006. Svih žalosnih radost bila je na trećem mestu.

Na oba održana izbora (2001. i 2006.) za najpopularnije žene u Srbiji, glasovima javnosti izabrana je za „najvoljeniju književnicu“.

Romani Ljiljane Habjanović Đurović prevedeni su i objavljeni u inostranstvu: Ana Marija me nije volela (Francuska i Ukrajina), Iva (Grčka), Ženski rodoslov (Češka, Italija, Grčka, Hrvatska, Mađarska), Paunovo pero (Grčka, Bugarska), Petkana (Makedonija, Bugarska).

Kritičar češkog časopisa „Dnes“ zapazio je: „Ona slika sudbine svojih likova u kojima ispod gotovo mirnog toka priče prodiru na površinu najdublje strane ljudske prirode. Slično kao Anton Pavlovič Čehov.“

Recenzent francuskog magazina „Literarni dijalog“ napisao je: „Ona je književni fenomen u svojoj zemlji!“

Međunarodni biografski centar u Kembridžu 2001. godine je dvoje autora iz Srbije uvrstio u pregled „Ko je ko među piscima i autorima u svetu“ — Dobricu Ćosića i Ljiljanu Habjanović Đurović. Prema izboru ovog Centra Ljiljana Habjanović Đurović je 2005. i 2007. godine uvršćena među sto najuticajnijih pisaca u svetu na regionalnom nivou.

Na predlog Njegove svetosti patrijarha srpskog, gospodina Pavla, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao je o Božiću 2006/2007. godine Ljiljanu Habjanović Đurović Ordenom svetog Save za njen književni rad.

Udata je za Milovana Đurovića i ima sina Hadži-Aleksandra.