Lazarevo obretenije – prva kruševačka opera dobila štampano izdanje

Prva kruševačka opera, „Lazarevo obretenije“, koja umetnički obrađuje slavnu istorija Kruševca, a koja je nastala zajedničkim radom kompozitora Miroljuba Aranđelovića Rasinskog i pesnika Nebojše Lapčevića, krajem prošle godine dobila je svoje prvo štampano izdanje. Knjigu je izdala Izdavačka ustanova Eparhije kruševačke „Slovo ljubve“ sa idejom da se sačuva uspomena na operu koja je prvi put izvedena u celosti povodom obeležavanja 650 godina grada

-Prošle godine, premijerno je izvedena opera „Lazarevo obretenije“ u celosti u okviru poetsko – muzičkog triptiha “Raspeto Kosovo” koji Kulturni centar tradicionalno organizuje za Vidovdan, i kako bismo ovekovečili taj veličanstveni trenutak odlučili smo da izdamo knjigu u čemu nam je pomogla Eparhija kruševačka-kaže Nebojša Lapčević za KruševacGrad.

Knjigu se sastoji iz libreta koji je napisao Lapčević, klavirskog izvoda koji je načinio Rasinski, te eseja i kritika nastalih povodom ovog dela. U okviru poglavlja „Darovi duhovne trpeze“ nalaze se tekstovi koji se se tematski i idejno mogu povezati sa ovom operom, a to su epska narodna pesama Obretenije glave kneza Lazara, pesma  Milića od Mačve „Kosovski razboj“ i odlomak iz mografije o Miliću koji je priredio Ljubiša Đidić.

–Umetnička dela iz kojih sam se napajao od velikog srpskog slikara Milića od Mačve, koja se nalaze u Legatu „Kosovo prvi prag Srbije“. Kao naslov i ideja vodilja je freska „Obretenije Lazarevo“ iz Doma sindikata u Kruševcu, koju je 1971. Milić naslikao, po narudžbini za jubilej „Šest vekova Kruševca“. Ova knjiga je izašla 50 godina od tog plodonosnog Milićevog skiciranja i u čast toga jubileja-objašnjava Lapčević, tvorac Libreta.

Pred samo izvođenje opere, kompozitor Rasinski je za naš portal rekao da su priče o slavnim kosovskim junacima u krvi svakog kruševljanina.

–Mnogo mi znači što će ova opera biti izvedena za jubilej. Božji blagoslov je da je ona pripala meni, napisao sam je u čast šest i po vekova od osnivanja grada. Za svakog umetnika je velika inspiracija baviti se knezom Lazarom. Život je ograničen, a umetnost je večna, a Lazarom će se uvek neko baviti na nov način. On je izuzetna figura u našem narodu, čovek koji je ostavio trag koji i danas osećamo i koji će buduće generacije osećati – rekao je tada Miroljub Aranđelović Rasinski.

Opera „Lazarevo Obretenije“ sastoji se iz tri čina. U prvoj slici Knez Lazar u molitvenom razgovoru sa Svetim Amosom prima blagoslov i slavi sa Knjeginjom Milicom, porodicom i narodom izgradnju prestonog srpskog grada. Graditelji zidaju prvi bedem Kruševca, a potom Crkvu Lazaricu, žitelji donose kamen krušac iz Morave. Druga scena tematizuje Kosovski boj, ubistvo Murata i Lazarevo opredeljenje za carstvo nebesko. Sveti Amos se ponovo pojavljuje u trećoj sceni i razgovara sa Lazarom. Lazara anđeo uzvodi na nebo i dok svi prenose njegove mošti, pojavljuje se Nebeski Lazar.

Akademik Ivan Jevtić, smatra da ova opera ulazi u domen značajnih dela naše muzičke literature i da postaje neodvojivi deo naše kulturne baštine, dok prof. dr Jasmina Janković u svojoj kritici  navodi da je kosovsko opredeljenje životni stav kompozitora Rasinskog. Ljubiša Đidić kaže da je ova opera omogućila Kruševljanima da ponovo dožive onu antičku pozorišnu scenu na otvorenom koju je iznedrilo Slobodište.

„To lepo trojstvo (Rasinski, Lapčević, Milić), višestruko umnožavano brojnim muzičarima, kada više nije samo trojstvo, ukršteno publikom u pričešću pred svetom Lazaricom, negde na vrhu njenog zlatnog krsta, na kupoli, svedočiće o našoj prolaznosti u ovim životima, ali i nekim neprolaznostima! Dovoljnim za prvih šest i po vekova“ stoji na kraju Đidićevog eseja.

Operu “Lazarevo obretenije” Ministarstvo kulture i informisanja prepoznalo je kao projekat od izuzetnog značaja i za njenu realizaciju i izvođenje izdvojeno je 900 hiljada dinara. Objavljivanje knjige „Lazarevo obretenije“ finansijski je pomogla Uprava za saradnju s crkvama i verskim zajednicama Republike Srbije.

M.S.

Obretenije i obrtenje

Nekakva promena stanja stvari, preokret, obrtanje, okretanje: znači nešto što se iznenada nađe negde, što se obrete; hrišćanski pravoslavni praznik 10. mart (Jovanovo obretenije)