Купина ће бити хит

Оцена стручњака на основу овогодишњег рода и цене воћа

Да ће се произвођачи воћа у наредној сезони одлучити да повећају засаде под купином, те малином и јагодом, процењују стучњаци из овдашње Пољопривредно саветодавне и стручне службе. Напомињу да је и ова година показала да без наводњавања нема интензивног воћарења

– Ова, али и многе претходне године показала је да без наводњавања нема интензивног воћарења. Многи воћари су се у то уверили, а нарочито произвођачи јагодастог воћа, код којих је зарада била буквално пропорционална количини воде коју су биљке добијале у време интензивног пораста и зрења плодова – казао је за ГРАД Момир Недић, саветодавац за воћарство у крушевачкој Пољопривредно саветодавној и стручној служби.

Производња јагоде је, подсетио је, била на нивоу просечно добрих година, са добрим приносом и квалитетом. Тражња је била задовољавајућа па се очекује умерено повећање површина под овом воћном врстом..

Такође, изразито повољни услови у мају и јуну обезбедили су добру овогодишњу  бербу малина и поред високих јулских температура. Интересовање хладњачара за малином је ове године било велико а цена у порасту у односу на претходне године, односно 205 динара по килограму те се, како је оценио Недић, очекује повећање површина под том воћном врстом.

Купина, сматра он, ове године доживљава праву ренесансу, јер је раст потражње у протеклих неколико година кулминирао ценом од око евра за килограм. Међу воћарима, а нарочито новим, влада права еуфорија око подизања нових засада тако да се може очекивати нагли раст површина под овом воћном врстом.

Наводи и да је ово била једна од бољих година за вишњу те да су умерен принос и веома добар квалитет обезбедили цену која се кретала од 60 до 90 динара за килограм.

– Код јабуке је учестало влажење листа и топло време у периоду након цветања погодовало развоју болести чађаве краставости, па су мање искусни воћари већ у старту изгубили битку са овим патогеном који је драстично умањио принос, а нарочито квалитет плодова јабуке. Потражња је била нешто слабија него лане па су лакши пут до тржишта нашли само најквалитетнији плодови. Цена се на крушевачком кванташу, у зависности од сорте и квалитета, кретала од 25 до 50 динара за килограм. Цена индустријске јабуке већ годинама је скоро идентична и креће се у интервалу од 5 до 8 динара за килограм – анализирао је он.

Родни потенцијал крушки је ове године у зависности од сорте био прилично неуједначен, а стабла која су преродила права реткост. Поред нижег приноса, велики удео урода био је са видљивим оштећењима плодова од пролећног мраза, па су овакви плодови продавани по знатно нижој цени. Стандардно високу цену су постизале раније летње сорте крушке чији су се квалитетни плодови продавали по цени од око 100 динара за килограм.

Шљива је ове године код већине воћара који гаје ову културу донела задовољавајући приход јер су принос и квалитет били веома добри. Најзаступљенија сорта Стенлеј се у зависности од квалитета, могла продати по цени од 20 до 35 динара за килограм.

Све у свему, сумирао је Недић, нестабилно време током пролећа са хладним, влажним и ветровитим временом у периоду цветања неких воћних врста (кајсија, трешња, крушка) довело је до умањења њиховог рода и квалитета у већини воћарских подручја нашег округа. У наставку вегетације, акумулиране количине воде у земљишту биле су довољне за несметан развој биљака све до почетка летњих жега и двомесечног изостанка озбиљнијих падавина. Недостатак воде    умањио је приносе малине и купине, утицао на крупноћу плодова јабучастог воћа, а јако сунчево зрачење довело до појаве ожеготина на покожици и пропадања  плодова у нешто већем проценту него ранијих година. Мањи утицај суше се осетио код коштичавих врста воћа чији је робустан корен успевао да црпи воду из дубљих земљишних слојева. На парцелама које су се могле наводњавати ове године су се постизали веома високи приноси.