Kukuruz još nije obran, kasni setva pšenice

Velike količine padavina u septembru su onemogućile berbu kukuruza, koji je predusev pšenici, tako da setva pšenice kasni, a optimalni rok za taj posao je do kraja oktobra, kažu poljoprivredni stručnjaci.

– Toplo i suvo vreme u oktobru je omogućilo da se berba kukuruza intenzivira kako bi se pšenica posejala do kraja meseca. Setva je tek na početku tako da će ući u novembar. Rok setve je veoma bitan za dobro ukorenjavanje i pripremu za zimu, a time i za normalan rast i razvoj biljaka. Proizvođači treba da ispoštuju sve agrotehničke mere : obradu i pripremu zemljišta, setvu, đubrenje i zaštitu od bolesti, korova i štetočina – navodi Radojka Nikolić, savetodavka za ratarstvo u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi.

Ona precizira da osnovna obrada treba da se izvede na dubinu od 25 cm, posle čega sledi predstvena priprema setvospremačima, kako bi se dobila sitnomrvičasta struktura zemljišta. Takođe, prilikom osnovne obrade zemljišta treba uneti osnovna đubriva NPK 3 x 16, a količina zavisi od analize zemljišta i planiranog prinosa.

– Ova đubriva se unose na dubinu od 25 centimetara tako da će ova hraniva biti na dubini gde se razvija najveća masa korena. Za ishranu pšenice treba uneti 120-160 kg/ha azota, 60-100 kg/ha fosfora i 80-100 kg/ha kalijuma.Ovim količinama se osigurava dobar prinos pšenice. Celokupnu količinu fosfora, kalijuma, i obavezno trećinu planirane količine azota uneti pred osnovnu obradu. Ostatak azota treba upotrebiti za prihranjivanje u fazi bokorenja – objašnjava ona.

Preporučuje da se seje samo deklarisano seme, proizvedeno pod kontolisanim uslovima, bez prisustva je bolesti, korova i štetočina uz visoku tehnologiju zaštite semena.

– Setvom deklarisanog semena utiče se na povećanje prinosa, na stabilnost, kvalitet i profitabilnost proizvodnje. Nažalost, poljoprivredni proizvođači ne koriste dovoljno deklarisano seme kako bi uštedeli novac, ali time povećavaju rizik proizvodnje od bolesti i štetočina čime dolazi do smanjenja prinosa. Dobro i kvalitetno seme je osnov sigurne proizvodnje u pogledu i kvantiteta i kvaliteta – ističe Nikolićka.

Dodaje da izboru sorti treba posvetiti veliku pažnju jer je na tržištu dosta semenskih kuća:

– Prednost treba dati domaćim sortama koje su selekcionisane za naše agroekološke uslove proivodnje. U setvenoj stukturi treba da se nađu sorte poboljšivači i hlebne sorte kako bi na gazdinstvu bilo semena za ljudsku upotrebu i za ishranu stoke. Poštovati normu setve, ako se setva obavlja u novembru setvenu normu povećati za 10 odsto. Primenom svih navedenih agrotehničkih mera mogu se ostvariti prinosi od 5 do 7 tona po hektaru, što je za naše agroekološke uslove dobro.

Ona navodi i da cena merkantilne pšenice na tršištu raste te da je trenutno odlična, iznosi više od 40 dinara po kilogramu i dodaje da više ulaganja u ovu proizvodnju dovodi do viših prinosa i ostvarivanja veće dobiti.

J.B.
Foto: Borjan Simonović