Kruševljani  disciplinovani na tropskim vrućinama

Služba hitne medicinske pomoći  , prema preporuci kruševačkog Štaba za vanredne situacije, u najtoplijem delu dana , od prošlog vikenda svakodnevno  obilazi najfrekventne lokacije u gradu. Zaduženi za ovaj posao kažu da građani uglavnom poštuju preporuke lekara o tome kako se treba ponašati u vreme tropskih vrućina

Iako ekstremno visoke temperature  traju danima , Služba hitne medicinske pomoći beleži standardan broj ambulantnih pregleda i terena. Manje kolapsa na javnim mestima i prosečan  broj intervencija dok traje  četvrti po redu tropski talas u ovoj godini, , potvrda su  da Kruševljani uglavnom  poštuju savet lekara da bez preke potrebe ne treba izlaziti  napolje u periodu od 10 do 18 časova, odnosno, da to treba činiti  uz određenu zaštitu.

Uz  svoje redovne aktivnosti, Služba hitne medicinske pomoći  svakodnevno obilazi i javna mesta na kojima je frekvencija ljudi velika- javna kupališta, parkove, pijace, izletišta, ulice…Tokom tih obilazaka utvrđeno je, između ostalog,  da u najtoplijem delu dana  uglavnom nema ljudi  na njivama i u dvorištima ,  da su Bagdala, Slobodište, Kosturnica , Fontana i Pionirski park bez posetilaca,   da kupači na rekama uglavnom koriste prirodan hlad ili suncobrane, te da se prodavci na buvljoj pijaci zbog prevelike vrućine  rashlađuju ventilatorima.

– Oni  koji moraju da izađu u najtoplijem delu dana, trebalo bi da imaju kapu ili šešir i tanju odeću svetle boje. Obavezno sa sobom treba nositi i flašicu vode, a tokom  zadržavanje na otvorenom koje bi trebalo da bude što kraće, preporuka je da se koristi prirodni hlad tokom kretanja, ispod drveća ili senke kuća ili zgrada – kaže Gordana Simić, specijalistkinja urgentne medicine u ovdašnjom Službi hitne medicinske pomoći.

Uz preporuku da konzumiraju dovoljno tečnosti ( prohlađene a ne zaleđene) i više laganih obroka sa dosta voća i povrća, te da u periodu od 10 do 18 časova borave u rashlađenim prostorijama, doktorka Simić ističe da je neophodan poseban oprez kada je u pitanju upotreba klime gde temperaturna razlika između prohlađene sobe i spoljne temperature ne sme da bude veća od 10 stepeni.

Prema njenim rečima,  ekstremno visoke temperature najviše smetanju našim najstarijim sugrađanima,   zbog loše termoregulacije i pridruženih hroničnih bolesti, ali i mlađoj i prividno zdravoj populaciji.

– Relativno zdrave osobe koje provode veliki deo dana na visokim temperaturama mogu da dobiju znake sunčanice, da imaju kolaps, a na ogoljenim delovima tela i značajne opekotine – upozorava ona, dodajući da visoke temeprature kod svih kategorija mogu da izazovu mučnine, glavobolju, vrtoglacicu, nesanicu i nervozu.

Ističe  da je u ovim vrelim danima izuzetno teško i radnicima koji rade na otvorenom, te da je preporuka da bi takvi radnici trebalo da rade skraćeno ili u dve smene, da bi obavezno trebalo da prave kratke pauze, da se sklanjanju u hladovinu onoliko koliko je to moguće, te da uzimaju dovoljne količine tečnosti.