Kruševačke pijace – šarena riznica autentičnosti

Oaze svežih i lokalnih prozvoda, žive reči, recepati i saveti koje međusobno razmenjuju stanovnici grada i okoline između raznobojnih tezgi, pijace čine srcem lokalne trgovine. Kako smo iz Poslovnog centra saznali kapaciteti obe kruševačke pijace većinom su popunjeni, što pokazuje da prodavci ipak uspevaju da održe svoju vernu klijentelu, iako im prete najavljena fiskalizacija, a posao otežavaju večita borba sa „divljim prodavcima“ i super marketima

– Pijace su ogledalo jednog grada i svih ljudi koji tu prodaju i kupuju, a zatim i firme koja njima upravlja, kao i Lokalne samouprave. Pijaca je mesto okupljanja, mnogi dolaze na pijacu, ne kupe ništa, ali se ispričaju sa nekim – kaže Nenad Marković, rukovodila pijaca u Poslovnom centru Kruševac.

Da su pijace u večnoj borbi sa supermarketima nema dileme, ali one opstaju zbog svoje autentičnosti.

– Pijaca ima neku svoju draž koja privlači ljude, najčešće zbog svežih proizvoda lokalnih poljoprivrednih proizvođača, koje svi vole da podrže. Imamo nekoliko zakupaca gde se cele porodice bave isključivo poljoprivredom i žive od prodaje na pijaci. Pijace i treba da budu krajnja karika u lancu od proizvođača do krajnjeg korisnika.

Prva rekonstrukcija dela Stare zelene pijace je izvršena 2010. godine,drugi deo pijace je rekonstruisan 2017 godine, ali se iz Poslovnog centra trude da svake godine obezbede neku investiciju, kako bi poboljšali usove rada pijace.

– Trudimo se da osluškujemo svoje korisnike i da im omogućimo što bolje uslove rada. Prošle godine smo na Staroj pijaci napravili totalno nov razmeštaj zanatskih štandova kojih ima 24, od čega su samo dva neiznajmljena trenutno, što je dobar rezultat. Pre mesec dana smo postavili 50 metara leksana, tvrdog materijala, kako bi korisnici i prodavci na pijacama bili zaštićeni od kiše-ističe naš sagovornik.
Kada je u pitanju Nova zelena pijaca, u toku je izrada projekta za njenu kompletnu rekonstrukciju.

– Nadamo se da će projekat do kraja godine biti završen i odobren i da ćemo u narednim godinama dobiti novi izgled ove pijace. Planirana je kompletna rekonstrukcija krova, lokala koji se tu nalaze, u mlečnom salonu planiramo kompletnu zamenu pločica, ugradnju pvc stolarije i renoviranje sanitarija -najavljuje Marković.

Pojedini sugrađani pamte malu pijacu u Rasadniku, koja se nalazila na mestu gde se sada nalazi „Rortari česma“ iz Poslovnog centra su otkrili da je ona „ugašena“ zbog nezainteresovanosti prodavaca da rade na njoj.

– Ta pijaca je imala 11 tezgi i nije bila u sistemu naplate, prodavci su prestali da dolaze i zato je i zatvorena. Stanovnici tog naselja, gde i ja živim, mahom se snabdevaju u velikim prodavnicama koje se nalaze na međi Bagdala-Rasadnik.
Bezbednost i svežina namirnica sa pijaca moraju biti garantovani, svi proizvode redovno kontroliše Zavod za javno zdravlje.

– U mlečnim salonima postoje rashladne vitrine koje služe za prodaju mlečnih i mesnih prerađevina. Nažalost, ekspanzija malih mlečnih kuća u okolini pijaca, smanjuje broj naših zakupaca u mlačnim salonima. Važno nam je da svi proizvodi budu bezbedni i sveži, Zavod za javno zdravlje kontroliše pijace, uzima uzorke hrane redovno, za sada je sve bezbedno, a u slučaju da ne bude, određene namirnice se povlače iz prodaje.

Na Staroj zelenoj pijaci postoji 176 tezgi, dok na Novoj skoro za trećinu više – 265.

– Popunjenost u sezoni od maja do novembra je na Novoj pijaci oko 80 odsto, dok je na Staroj oko 95 odsto, zimi je naravno, manja popunjenost i na jednoj i na drugoj pijaci, jer tada nemamo sezonskih proizvoda već uglavnom uvozne – kaže on.

Jedan od problema sa kojima se susreće Poslovni centar su tzv. „divlje tezge“.

– Nelegalna prodaja je zastupljena , a najviše ih ima u okolini pijaca. Naši korisnici moraju da plate svoju tezgu, te zbog toga su kod njih nekada veće cene u odnosu na one koji ne plaćaju, što štetno utiče na prodaju.

Dnevna cena iznajmljivanja tezge za prodaju poljoprivrednih proizvoda iznosi 336 dinara, a godišnja rezervacija iznosi oko 30 hiljada, dok dnevna cena iznajmljivanja tezgi za prodaju nepoljoprivrednih proizvoda iznosi 432 dinara, a godišnja rezervacija nešto manje od 40 hiljada dinara.

– Dali smo mogućnost zakupcima koji imaju registrovanu delatnost u Ageniciji za privredne registre da plaćaju putem mesečnog zakupa 16.200 dinara, što je najpovoljnija varijanta – ističe Marković.

Svake godine u decembru vrši se javna licitacija, za narednu godinu, na kojoj ljudi koji žele da prodaju svoje proizvode mogu da rezervišu određenu tezgu koju žele.

– Javna licitacija funkcioniše uz prisustvo naše komisije u slučaju ako postoje dve zainteresovane osobe za iznajmljivanje iste tezge. Počinje se početnom cenom, a tezgu zakupljuje onaj korisnik koji ponudi veću sumu, kao i na svakoj licitaciji. Takođe, postoji pravo preče prodaje na određenom broju tezge, a onaj ko je rezerviše mora da svakog dana od 8 časova da se pojavi sa svojim proizvodima na toj tezgi, jer ako ne dođe, ima pravo neko drugi da im zauzme tezgu.

Poslovni centar Kruševac član je upravnog odbora Poslovnog udruženja pijace Srbije koje pokušava da zaštiti poljoprivrednog proizvođača, a na nedavno održanom sastanku bilo je reči o fiskalizaciji pijaca, koja je odložena za sledeću godinu.

– Prošle nedelje imali smo sastanak u Kraljevu gde smo govorili o problemima sa kojima će pijace u budućnosti moći da se sretnu zbog najavljene fiskalizacije. Mi podržavamo borbu protiv sive ekonomije, međutim ona nije primenljiva u svim slučajevima. Oni koji imaju registrovanu delatnost, njima nije problem da izdaju račun za razliku od onih koji nemaju. Fizkalizacija je najavljena za 1. januar sledeće godine i za sad čekamo da vidimo šta će se desiti – navodi Marković.

Monopol velikih tržnih centara druga je velika pretnja lokalnim prodavcima i proizvođačima.

– Sve češće se sugrađani snabdevaju u velikim marketima, što zbog većeg broja artikala, što zbog parkinga, jer oko naših pijaca, a posebno Nove pijace nema puno parking mesta. Ali bez obzira na sve, kao što sam na početku razgovora i rekao, smatram da će pijace opstati, baš zbog svoje autentičnosti koje sugrađani prepoznaju -siguran je upravnik pijaca Marković.

Iza tezge: Prodavci o svakodnevnim izazovima

Da bismo bolje razumeli uslove rada, poteškoće s kojima se suočavaju, prednosti koje imaju i njihov stav o fiskalizaciji, razgovarali smo sa nekoliko prodavaca pijaca u Kruševcu
Jedan od prodavaca, Milan M. (55), koji već godinama radi na pijaci, ističe da su uslovi rada relativno dobri.

– Imamo pokrivene tezge koje nas štite od lošeg vremena i omogućavaju nam da radimo tokom cele godine. Normalno, zimi je baš hladno, ali šta da se radi, mi što preko cele godine držimo tezge smo naučili kako da se oblačimo za te uslove – tvrdi on.

Ipak, prodavci se suočavaju se sa određenim poteškoćama. Radmila, V. (45) koja prodaje voće, na Staroj pijaci navodi da je ovog proleć prodaja bila loša.

– Kiša mnogo uništava voće, jagode nam brzo satrule pa moramo da ih bacimo ili baš da spustimo cenu kako bi ih prodali. Nije lako baviti se poljoprivredom, ponekad se baš ne isplati trud.

Vladimir R. (67) tvrdi da pijace ništa ne može da zameni.
– Ovo je trešnja domaća, ne prskana, slatka ko šećer. Znam da po marketima ima svašta da se kupi, al kod nas je bolje, jer je domaće.
Jedna od tema koja se često pominje je fiskalizacija. Kada smo pitali prodavce da li se boje fiskalizacije i kako to utiče na njihov rad, većina je izrazila zabrinutost.

Ivana Ž (39), koja prodaje povrće, kaže:
– Ne znam kako misle te račune da uvedu, ajde ove radnjice okolo i tezge gde se prodaje tekstil, ali za nas je to neizvodljivo. Cenu nekad spuštamo i par puta u toku dana, da ne vraćamo kući ništa što smo doneli da prodamo. Postoje i ljudi koji vole da se cenkaju, ako uvedu račune, toga više nema.

M. Janković

Tekst je deo projekta „Mediji po meri građana“ podržan od „Slavko Ćuruvija fondacija“.