Kruševac “delimično zagađen”?

Prema  izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o kvalitetu vazduha na teritoriji  Srbije za 2018. godinu, Kruševac je imao čist vazduh i bio je u prvoj kategoriji. Preliminarni rezultati za 2019-tu, međutim, “prete” da ga pomere u drugu kategoriju, sa “umereno zagađenim vazduhom i bez prekoračenja tolerantnih vrednosti svih zagađujućih materija”, jer se od oktobra do sada beleži više prekoračenja dnevnih vrednosti čađi. U cilju dodatnog unapređenja kvaliteta vazduha na području Grada, lokalna samouprava priprema kratkoročni akcioni plan koji bi trebalo da bude gotov u martu ove godine

Povećane koncetracije čađi u vazduhu karakterističe su za zimski period i, kako navode  u kruševačkom Zavodu za javno zdravlje, prve veće vrednosti u Kruševcu, kao i prethodnih godina,  zabeležene su u oktobru.

– U oktobru je povećana koncetracija čađi zabeležena tri dana u mesecu na svim mernim mestima osim u Mačkovcu , a u novembru samo jedan dan i to u Staroj čaršiji. Vrednosti veće od dozvoljenih 50 mikrograma po metru kubnom beleže se i u drugoj polovini decembra, tokom nedelju dana, gde je u najveća zabeležena vrednost iznosila 150 mikrograma. U ostalim danima sa povećanim vrednostima, prosek je bio oko 70 mikrograma- kaže načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju, doktorka Vesna Marić.

Bez merenja suspendovanih čestica PM 2,5 i PM 10

Merenja aerozagađenja vrše se na Trgu mladih, u Staroj čaršiji, na Jasičkom putu, u Bivolju, kod Bolnice i u Mačkovcu. Merenja se vrše svakodnevno, tokom cele godine, a pored koncetracije čađi u vazduhu, meri se i koncentracija azota i sumpor dioksida.

– Za razliku od ranijeg perioda, kada smo imali jaku industriju, koncentracija azot dioksida i sumpor dioksida je godinama unazad daleko ispod graničnih vrednosti. Na području grada Kruševca ne vrši se merenje koncetracije mešavine dima, prašine i čađi – PM 10, kao i suspendovanih čestica PM 2,5 , tako da nemamo podatke o tome da li je njihova koncetracija povećana  – objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, aerozagađenje svakako ima uticaja na ljudsko zdravlje, pre svega na respiratorni i kardiovaskularni sistem, a najosteljiviji deo populacije su deca, starije osobe, trudnice i hronični bolesnici.

– Preporuka je da osobe koje spadaju u osetljive kategorije, u jutarnjim i večernjim satima ograniče boravak na otvorenom. Kada je zdrava populacija u pitanju, preporuka je da se u danima sa povećanim stepenom zagađenja, fizička aktivnost ne obavlja na otvorenom prostoru-savetuje ona.

Najveći zagađivači – individualna ložišta i automobili 

Prema rečima doktorke Marić, najčešći zagađivači vazduha su ložišta na fosilna goriva i izduvni gasovi automobila. Na trajanje i koncetraciju čestičnog zagađenja, objašnjava ona, utiče i sušno vreme bez kiše i vetra, sa niskim pritiskom koji dim i prašinu spušta u donje delove atmosfere, a  ovakvi atmosferski uslovi najčešći su u ranim jutarnjim i večernjim satima.

– U cilju pobošljanja kvaliteta vazduha i smanjenja uticaja zagađenosti vazduha na zdravlje ljudi, Zavod za javno zdravlje  lokalnoj samoupravi redovno upućuje i predloge mera koje se, između ostalog, odnose na bolju regulaciju prohodnosti saobraćaja, komunalnu higijenu, izgradnju saobraćajnih zaobilaznica i osavremenjavanje postojećih gradskih saobraćajnica, kontrolu izduvnih gasova iz motornih vozila prilikom tehničkih pregleda, formiranje zaštitnih zelenih pojaseva između industrijskih zona i gradskog područja, te zabranu transporta otpadnih materija gradskim ulicama koje mogu negativno uticati na zagađenost vazduha- navode u Zavodu, naglađavajući i to da se o stanju kvaliteta vazduha građani tokom cele godine  mogu informisati na sajtu Grada Kruševca, u izvešajima koje svakog meseca podnosi Centar za higijenu i humanu ekologiju.

U pripremi  kratkoročni akcioni plan

Zbog drastičnog zagađenja vazduha u pojedinim gradovima u Srbiji , resorno ministarstvo uputilo je dopis svim lokalnim samoupravama u kome su gradovi i opštine upozoreni na zakonske obaveze u pogledu zašite vazduha, te na obavezu izrade kratkoročnih akcionih planova i planova kvaliteta vazduha za lokalne samouprave u trećoj kategoriji, gde  spadaju gradovi sa zagađenim vazduhom, poput Beograda.

– Prema godišnjem Izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2018. godinu, kvalitet vazduha u Kruševcu bio je u prvoj kategoriji, dakle čist. Izveštaj Agencije za 2019-tu  još uvek nije urađen, ali smo merenjem zagađujućih materija u vazduhu, koje sprovodi kruševački Zavod za javno zdravlje, dobili podatke o prekoračenju čađi u zimskim mesecima, počev od oktobra 2019-te, u trajanju od  dva do devet dana mesečno– kaže Olivera Drenovac, zamenica gradonačelnice za ekologiju i održivi razvoj, dodajući da je, nakon dopisa resornog ministarstva, formirana komisija za izradu Kratkoročnog akcionog plana koji će sadržati preventivne mere o zaštiti vazduha, kao i akcioni plan.

Drenovac kaže da  zagađenje vazduha u Kruševcu potiče od saobraćaja, grejanja u zimskim mesecima i industrije.  Ističe da je u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine, Grad doneo Lokalni program zaštite životne sredine za period od 2015. do 2024. koji sadrži akcione planove za oblast zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha.

– Pored toga, u oblasti saobraćaja, prvi smo grad u Srbiji koji je doneo Plan održive urbane mobilnosti, kojim su predviđene mere kao što je povećanje pešačkog, biciklističkog i javnog saobraćaja…Takođe, u oblasti energetsku efikasnosti, kojom se dovodi do smanjenja potrošnje energenata i prelazak na ekološki prihvatljivija goriva, Grad je za javne objekte konkurisao kod raznih institucija kao što su Ministartvo rudarstva i energetike, Kancelarija za javna ulaganja i Ministarstvo pravde i na taj način poboljšane su energetske karakteristike više osnovnih škola i javnih ustanova- navodi Drenovac, dodajući da je u toku  realizacija projekta za unapređenje energetske efikasnosti u pet osnovnih škola i jednom vrtiću vredan 160 miliona dinara, koji se sprovodi sa Ministarstvom rudarstva i enregetike i uz donaciju Vlade Švajcarske.

Kao jednu od mera za poboljšanje kvaliteta vazduha navela je i pošumljavanje. Prema njenim rečima, svake godine se u saradnji sa raznim institucijama sprovode aktivnosti, a za Dan klimatskih promena,  pozivaju se društveno odgovorna preduzeća da doniraju sredstva za nabavku sadnica i zajedno sa njima pošumljavaju se parkovi i ostale javne površine na teritoriji grada.

Objašnjavajući mere koje će obuhvatiti kratkoročni akcioni plan, Olivera Drenovac najavljuje da će jedna od njih biti i merenje koncentarcije čestica  koje su i najodgovornije za zagađenje vazduha – PM 10 i PM 2,5.

PM 10 čestice predstvljaju  smešu dima, čađi, prašine i kiseline uz teške metale poput olova, dok PM 2,5 sa sobom nose teške metale, a lako dospevaju u organizam jer su sitnije

D.P.