Kardiohirurg spasava i reke

Sledeći njegovu ideju bruske reke čiste lekari, umetnici, naučnici, inženjeri, poljoprivrednici.

Dr Aleksandar Milutinović , specijalista kardiohirurgije, magistar medicinskih nauka. U slobodno vreme svira harmoniku i uči da peva uz gusle, a u prilog njegovoj svestranosti ide i veliko rodoljublje,  lokalpatriotizam i ekološki aktivizam. Ovaj mladi i uspešan doktor, poreklom Brusjanin, premda vrlo zauzet, porodičan čovek , je organizator  više od trideset ekoloških akcija. Svoju najuspeliju akciju organizovao je u selu Radmanovo, gde je  bilo više pedeset  učesnika, kako aktivista, tako i meštana. U ekološke pohode uključeni su i akademski slikari, poput  konceptualne umetnice poreklom iz bruskog kraja, Biljane Cincarević, koja  dovodi  ljude iz prestonice i uključuje ih u akcije.  Bruske reke  čistili su doktor fizičkih nauka Miloš Đorđević iz Jagodine, kardiohirurg Igor Živković iz Niša, diplomirani saobraćajni inžinjer Vićasko Toman iz Boljevca i mnogi drugi ljudi koji osim poznanstva sa Milutinovićem, nemaju nikakve veze s Brusom, osim što svojim entuzijazmom žele da pomognu lepote Srbije da počnu da liče na uređene lokacije ekološki orijentisanih država.

Dugo mu je bio trn u oku nemarnost, koja je  reku na kojoj je proveo čitavo detinjstvo, dovela do velike fizičke zagađenosti

-Krenuo sam 2017. godine,  tako što sam sam čistio obalu na ušću reke Graševke u Rasinu. Nisam mogao više da gledam propast reke, a samim tim i ljudi, dugoročno gledano. Kao pripadnik ovog naroda hteo sam pred sobom da ostanem čist i da dam sve što sam u datom trenutku umeo i znao, kako bih promenio nakaradnu sliku reke na kojoj je moje detinjstvo bilo duboko utisnuto. Kroz kupanje, pecanje, druženje i rashlađivanje u vrelim letnjim danima.

Kako kaže, vremenom je želja za čistom okolinom postala deo njega, a svaka akcija strogi zadatak postavljen od samog sebe

-Vremenom je druženje sa ljudima koji žele da čiste reke bez ikakve nadoknade postalo nešto što je deo mene. To nameravam da radim uvek, bez obzira koliko se to činilo kao utopija. Mišljenja sam da  je to realan način da se reke dovedu u pređašnje stanje, i to bi ujedno bio znak ozdravljenja ovog naroda.

Težak i odgovoran posao kardiohirurga za Aleksandra nije prepreka da se bori i za životnu sredinu.

-Meni lično to nije uopšte teško da radim, čak uživam. Balansiram obaveze tako što ih planiram prema akcijama u reci a srećom moja porodica i svi bliski znaju da nisam isti bez reka i da je to deo mene pa me podržavaju iako im je verujem dosta teško povremeno zbog tog jer sam ja i bez tog po prirodi posla, nažalost, jako malo sa njima. Krivo mi je samo što oni koji trenutno imaju mogućnost da odlučuju, svaku ideju koja nije u dosluhu sa njima, ma koliko  dobra bila, vide kao nešto protiv njih. Razumem to, ali treba da nam  se dogode  promene u glavama i da shvatimo da  treba da budemo  upućeni jedni na druge u očuvanju prirode, svoje kulture i tradicije.

Po prirodi stvari, svaki čovek u intelektualnoj i duhovnoj sferi,  ima u određenim fazama neke uzore. U tome nije različit ni Aleksandar Milutinović

-Ugledam se na slavne Srbe pre svega, posebno na one nakon obnavljanja srpske države u 19. Veku, koji su slati u svet po znanje i koji su imali osećaj pripadnosti svom rodu i koji su želeli da se utkaju dobrim delima i primerima i da tako pomognu i oduže svoj dug otačastvu.

V.M.