Kako da uživate u svom poslu: da li je potrebno da ga menjate ili da ga bolje organizujete

Unutrašnja praznina i beg od sebe, nisko samopoštovanje i osećanje manje vrednosti, predstavljaju osnovu radoholičarske zavisnosti. Kao i kod svih bolesti zavisnosti i ovde je reč o popunjavanju unutrašnje praznine, nemogućnosti susretanja sa samim sobom u trenucima nerada koji se opisuje kao praznina, te tako poseže za poslom koji je ispunjava.

Radoholizam je progresivan. To znači da je osoba sve više i više opterećena poslom, sve više o njemu razmišlja, dok konačno njime ne zameni sve sfere života. Posledice prvo primećuje krug poznanika za koje više ne može da odvoji vreme, a zatim se zapostavlja krug najbližih prijatelja, porodični život se zanemaruje. Često dolazi do fizičkih smetnji kao što su glavobolje, umor, bol u grudima, zadihanost pri najmanjem naporu, nervozni tikovi ili vrtoglavica. Radoholičari su puni gneva, nemira, imaju nesanice, poteškoće s koncentracijom, napeti su, razdražljivi i imaju nagle promene raspoloženja od euforije do depresije.

Voleti svoj posao do poslednjeg daha

Ljudi žive duže i zdravije ako su zadovoljni poslom koji rade. Ima i onih koji jednostavno mrze ono što rade. Oni su frustrirani, imaju osećaj nemoći, ljutnje, besa i neprijateljstva, i konstantno pružaju otpor. Kada dođu kući s posla neraspoloženje kompenzuju konzumiranjem alkohola, pušenjem velikog broja cigareta, prejedanjem… Poremeti im se san, dobiju drugačiji fizički izgled koji ukazuje na hronično nezadovoljstvo, upalih su očiju i umornog izraza lica.

Izbegavanje rada kao neophodnog kreativnog izražavanja ili lenčarenje nije izlaz iz ovakvog problema. Ljudi koji završe svoj radni vek penzionisanjem i prestanu s radnim aktivnostima, počinju da oboljevaju i žale se na različite tegobe. U prirodi stvari je da ono što je beskorisno uskoro izumre. Te tako, radoholičari uplašeni za svoj život, rade do poslednjeg daha. Napredovati, odnosno raditi, znači preživeti i evoluirati.

Tajna dugovečnosti i zdravlja

Ljudi koji se osećaju korisnima ne propadaju i ne obolevaju. Aktivnost, osećaj korisnosti i napredovanje tajne su dugovečnosti i zdravlja. Osećajte se i budite korisni. Doprinosite napretku života čiji ste deo. Bilo koji posao da radite znajte da je on koristan. Postoji bezbroj rutinskih poslova, a rutina je ta koja pričinjava nezadovoljstvo, a daleko je manje onih poslova koji su kreativni. Svaki posao, rutinski ili ne, uključuje ponavljanje i disciplinu. Osoba kojoj nedostaje unutrašnja svest, neizbežno i brzo dolazi do tačke gde ponavljanje u poslu počinje da izaziva dosadu i iscrpljenost. Tako se razvijaju svi ostali simptomi. Osoba koja se oseća sigurnom nalazi kreativna rešenja za rutinski posao. Ona nema naviku da opaža šta je to dosadno ili zamarajuće. Takvi ljudi imaju hrabrost da pronađu posao koji im se dopada.

Terapeuti mogu da pomognu svojim klijentima, ne tako što će im naći bolji posao, niti da učine da zavole posao koji već rade, već tako što će prepoznati simptome koje klijenti povremeno imaju, vodeći ih do zdrave, spontane svesti o sebi, ukazujući na to gde leži istinsko rešenje.

Pobedite depresiju

Želite da uživate na svom poslu? Neka vam onda posao ne bude centar sveta.
Uzrok depresije na poslu često puta može da bude nešto što se događa izvan našeg radnog vremena i nevezano je za naš posao. Osećamo da smo pod stresom i da nam je dosta posla koji radimo. Sve što želimo, jeste da ostanemo kod kuće i družimo se s prijateljima ili da sedimo za radnim stolom i razmišljamo o novom, idealnom poslu. Iako takvo stanje može biti izazvano stanjem na poslu, uzrok stresa ne mora biti posao.

Ako nemamo ravnotežu u životu, ako se osećamo emocionalno nestabilni, nemamo podršku od prijatelja, hobi kojim se bavimo i koji volimo, partnera s kojim nam je lepo, tada imamo sve razloge za nezadovoljstvo poslom, a dalje i za depresiju. Od posla često očekujemo previše nagrada, pohvala i divljenja, a ne postoji posao koji može zadovoljiti sve naše potrebe i upravo je zato važna ravnoteža.

Posao treba da odvojite od privatnog života. To ne znači da vaš posao nije važan. Posao postaje naporan i dosadan ako ne unesete neke novine u njega. Jednostavno, treba da se usresredite na sve što život nudi. Zapitajte se: Kakvi su moji odnosi s okolinom, prijateljima, partnerom? Imam li podršku porodice u poslu kojim se bavim?

Neka vam pređu u naviku godišnji odmori, izleti s porodicom, rekreacija, stvorite blizak i čvrst krug prijatelja i rodbine. Kreirajte okruženje koje će vam ublažiti stres i kojim ćete biti zadovoljni.

Poboljšajte posao

Ponekad uzrok nezadovoljstva poslom leži i u samom poslu. Tada je potrebno prilagoditi posao sebi, jer zadovoljstvo poslom proizlazi iz veze između radnika i posla koji obavlja. Postupak je vrlo jednostavan. Uložite nešto svoje u posao. Na taj način posao ćete doživljavati kao nešto svoje, a ne kao da posao poseduje vas.

Održati ravnotežu između privatnog i poslovnog života svakako je formula za uspeh.
Posao postaje naporan i dosadan ako ne unesete nešto lično u njega. Ako u poslu ne koristite svoje sposobnosti i talenat, osećate se odvojeni od posla, a sve što od takvog pristupa poslu dobijate je plata na kraju meseca, dok zadovoljstvo izostaje.

Pozitivan odnos prema poslu

Bazična ljudska potreba je da čovek bude važan i značajan. Najbolji način za stvaranje visoko motivisane, dinamične i entuzijastične radne snage jeste stvaranje pozitivne i smislene radne klime. Pozitivno radno mesto znači da je firma prijatno mesto gde se ljudi slažu i poštuju. Smisleno radno mesto znači da su odluke uprave i zadaci koji se obavljaju smisleni. Da je kolektivno ispred individualnog i tako se stvara osećaj tima i zajedništva.

Pozitivna grupna dinamika i sinergija tima ne događa se spontano, već to zahteva znanje i trud. Ophođenje prema ljudima s poštovanjem i dostojanstvom, obavljanje bilo kog posla i zadatka sa potpunom iskrenošću i integritetom samo su neki od načina koji doprinose pozitivnoj i smislenoj radnoj klimi. Usvajanje takvih navika zahteva jasnu viziju i potpuno angažovanje svih u firmi.

Potrebno je razlikovati radoholičare od ljudi koji stvarno vole da rade, koji poslu pristupaju sa entuzijazmom, kreativnošću i koje posao zaista ispunjava. Za razliku od njih, radoholičari nemaju pozitivan emocionalni odnos prema svom poslu, ne uživaju u njemu već su stalno napeti, zabrinuti, ne umeju da se opuste, guše kreativnost perfekcionizmom i stalnim razmišljanjem o ishodu. Oni su po pravilu loši timski igrači jer nastoje da kontrolišu druge ljude i tokove informacija. Oni dozvoljavaju da se krizne situacije zahuktaju jer im to pruža mogućnost da se prikažu kao heroji, što ipak ne dovodi do stvarnog napretka u poslu. Kao i sve druge zavisnosti i ovu karakteriše unutrašnja praznina i beg od sebe. Ove ljude karakteriše izrazito krhko samopoštovanje, koje se gradi jedino na uspesima i koje je zato podložno sunovratu i lako se vraća svom izvorištu, osećanju manje vrednosti.