Kako da slavimo praznik Hristovog rođenja – Dani mira i ljubavi

Praznovanje Božića kod nas spoj je crkvenih i folklornih običaja koji raznovrsnošću daju posebnu lepotu svečarskim danima. Ali, ko ne želi da propusti smisao samog praznika, trebalo bi da proslavi radost zbog rođenja Hristovog u crkvi, na liturgiji. Jer, danas se neretko isuviše naglašava spoljašnja strana proslave Božića, a zanemaruje njegov pravi smisao, a to je ljubav prema Bogu i ljubav prema ljudima, jer, po reči Hristovoj, tu se krije sav smisao našeg postojanja

Januarski dani u znaku su praznika, slava i slavlja, a Dan Hristovog rođenja unosi posebnu radost u domove i srca vernika. Badnje veče i Božić tradicionalno se proslavljaju porodično, a prigodnim ukrašavanjem kuće u duhu ovog velikog praznika dodatno se naglašava svečana atmosfera.

Mir Božiji, Hristos se rodi! – vekovni je pozdrav koji će se narednih dana čuti u većini srpskih domova, pravoslavnim hramovima, među ljudima na ulicama… Ovim rečima, iskreno izgovorenim, vernici će razmenjivati želje za zdravljem, mirom, uspehom i svakim napretkom. U njima je sadržana pravoslavna vera, ali i tradicija, istorija, identitet srpskog naroda, kao i nada u spasenje i bolje i lepše sutra.

Praznik Hristovog rođenja proslavlja se uz pregršt drevnih običaja, od kojih mnogi korene vuku iz najdubljih vekova postojanja našeg naroda. Na ovaj dan okupljaju se roditelji i deca, braća i sestre, a prazniku se najviše raduju najmlađi.

U mnogim domovima peći će se česnica u koju će biti stavljena para za srećnog dobitnika kome se zalomi baš to parče, unosiće se badnjak i slama u kuću, piti dren sa vinom, dočekivati položajnik kao vrlo drag gost koji ukućanima treba da donese dobro. Verovanja na pretek: valja sve pozajmljene stvari i dugove vratiti na Badnji dan, za večeru treba pripremiti neparan broj jela, na Božić treba raditi one stvari koje su nam tokom godine zadavale problema kako bismo ih u narednoj godini lakše savladali, položajniku u nekim krajevima izmiču stolicu na kojoj sedi kako bi se sreća zakovala za kuću, a dobro bi bilo, kažu verovanja, posaditi i neku biljku, jer se veruje da će se ona sigurno primiti…

– Mnogi običaji koji se vezuju za Božić suštinski su dobri, a neki od njih, štaviše, imaju jasna hrišćanska značenja. Recimo, dočekivanje položajnika, ukazuje na dočekivanje Hrista, zapravo na nadu verujućih da će Gospod sigurno doći i ostvariti u istoriji carstvo Božije koje nam je obećao i darovao. Neki drugi, opet, ukazuju više na narodna verovanja: dren, na primer, simbolizuje zdravlje – ističe prezviter mr Aleksandar Žakovac.

Proslavljanje Božića, međutim, sve više se nadovezuje i na prednovogodišnju groznicu: opet redovi u prodavnicama, gužva na pijacama, tezge su umesto jelkama i ukrasima ispunjene badnjacima. Domaćini i domaćice žure da sve bude „pod konac”, sprema se božićna trpeza, detaljno čisti i sprema kuća, smišlja se čime će se darivati položajnik…

Ali, ko ne želi da propusti smisao samog praznika, trebalo bi da proslavi radost praznika rođenja Hristovog u crkvi, na liturgiji. Potom, i u svom domu. Proslava Božića, na prvom mestu, mora da počne našim učešćem u Svetoj liturgiji, gde kroz pričešće ostvarujemo zajednicu sa Bogom i svima svetima, kaže prezviter mr Aleksandar Žakovac.

– Što se tiče proslave Božića u domu, prvo na šta treba da obratimo pažnju jeste izmirenje sa svima sa kojima smo možda imali nesporazume, sećanje na siromašne i potrebite, domaća molitva. Danas se isuviše naglašava spoljašnja strana proslave Božića, a zanemaruje se njegov pravi smisao, a to je ljubav prema Bogu i ljubav prema ljudima, jer, po reči Hristovoj, tu se krije sav smisao našeg postojanja – ističe otac Aleksandar.

Slušamo poslednjih godina i upozorenja da je proslavljanje Božića pred opasnošću da bude banalizovano. Hrišćansko značenje praznika ugrožava potrošački mentalitet društva, koji ga sve više pretvara u dobru priliku za kupovinu svega i svačega.

– To se na Zapadu već odavno dogodilo i Božić je tamo za mnoge postao praznik koji suštinski, pa čak i formalno, nema veze sa hrišćanstvom. Da se ne zavaravamo, nije ni kod nas mnogo bolje, samo što je ovde Nova godina preuzela sve te elemente „sekularnog Božića”, dok je sam Božić nekako ostao privatna stvar vernika. Danas se ljudi i na ovim prostorima vraćaju proslavljanju rođenja Hristovog, nadajmo se da će to proslavljanje biti praćeno i razumevanjem pravog smisla ovog praznika, što opet nije moguće bez učešća u bogoslužbenom životu Crkve. Ako u njemu ne učestvuje, čovek donekle može da nasluti šta mi hrišćani to proslavljamo, ali za njega to ostaje nešto spoljašnje i nekako strano – kaže otac Aleksandar.

Da li su Božićne SMS poruke hrišćanske?

Tokom Badnje večeri i Božića, verovatno ste i sami dobili bar dve iste SMS čestitke u stihu. Takve praznične poruke postale su nezaobilazne, međutim, iz godine u godinu, sve je više i neprimerenih.

Tako su oni koji slave Božić jedni drugima poželeli mir, sreću, zdravlje ali i, na primer, najnoviji mercedes i mnogo akoholnog pića. Stručnjaci smatraju da takav vid komunikacije pokazuje koliko smo otuđeni, ali i da se u porodici sve ređe neguju moralne vrednosti.

„Da se oblačiš po poslednjoj modi, da ti viski uvek godi, da se brčkaš u đakuzi vodi, da izgledaš kao bilder bodi i na lotou 7 ubodi, Hristos se rodi, ili ništa lepše od seljanke, koja se sagne da bere badnjake“, samo su neke od SMS želja koje kruže ovih dana. Veroučitelj Jovan Jović napomenuo je da se dobro zna šta je hrišćanski duh i šta je hrišćanska poruka:

– U tim hrišćanskim porukama treba da bude istaknuto pre svega mir, ljubav, zdravlje, sreća i svaki napredak, rad i blagostanje a svaka ona dobra materijalne prirode dolaze uz naporan rad čoveka koji Bog blagosilja.

Međutim, treba znati i to da prosleđene Božićne čestitke nisu proizvod isključivo modernog društva. U prvim vekovima hrišanstva, sveti apostol Pavle i sveti Jovan Bogoslov slali su crkvama svoje poslanice koje su za Božić čitane okupljenim vernicima koji bi poslanice dalje prenosili usmenim putem.

Dve hiljade godina kasnije, moderni hrišćani u Srbiji čestitaju jedni drugima Božić sa više od 118 miliona SMS poruka.