Junak Prvog svetskog rata kasnije čistio cipele

Ime Radeta Dimitrijevića teško će se naći u nekom ozbiljnijem udžbeniku. O njemu se ne zna ni u Kruševcu, iako je iz sela Bučje i bio je najmlađi nosilac Karađorđeve zvezde sa mačevima u Prvom svetskom ratu. Delimično je sećanje na njegove zasluge sačuvao novinski članak od 29.marta 1939.godine. Od potpunog zaborava spasio  ga je Petar Miladinović, profesor tehničkog obrazovanja iz Kukljina čiji je dokumentarni film o odlikovanim junacima Velikog rata prikazan na javnom servisu

Rade Dimitrijević, najmlađi nosilac Karađorđeve zvezde sa mačevima iz kruševačkog kraja

– Istraživanje me je dovelo do više od 120 nosioca odlikovanja Orden Belog orla sa mačevima i Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima, a među najupečatljivijim biografijama je ona Radeta Dimitrijevića, neustrašivog junaka koji je odlikovan sa samo 18 godina – ističe Petar Miladinović. – Na žalost, o njemu kasnije dobijamo podatak da je čistio cipele u Vrnjačkoj Banji i možemo da pretpostavimo koliko je samo skromno živeo.

U rat je Dimitrijević krenuo iz rodnog sela i kako je ispričao novinarima između dva svetska rata, stupio u odred Vojvode Vuka. Među vojnicima bio je najmlađi i najmanji. Kako će se docnije pokazati, najveći je bio kada je trebalo.

– Noć 16. avgust (1916.godina, prim.aut), bila je mračna – svedočio je Rade. – Po naređenju Vojvode Vuka izmileo sam iz našeg rova i uputio se bugarskim linijama.Na dvesta metara, pred nama Bugari su bili zaposeli linije. Trebalo je da ih prođem, da uđem u njihovu pozadinu i da vidim koliko imaju vojske i municije na tom delu fronta, a zatim da se vratim i podnesem izveštaj.

Petar Miladinović

Po dolasku do neprijateljskog prvog rova, lako je savladao jednog stražara. Na skladište municije i komoru naišao je nakon što je prešao još dva rova. Nikome nije bilo sumnjivo što se po mraku kreće mladić. Većina je pomislila da je njihov kurir. Da je u duboko u pozadini pripadnik suprostavljene jedinice u Velikom ratu, pospani vojnici u rovovima teško da su mogli zamisliti.

Dimitrijević je uredno umemorisao stanje bugarske vojske i pred zoru se popeo na gust hrast, kako bi sakriven u krošnji, nastavio sa osmatranjem. Po svetlosti dana nije smeo da se kreće. Sakriven među granama shvatio je da se neprijatelji pripremaju za napad. Koncetrisali su municiju i zalihe hrane.

– Kada je ponovo pao mrak, krenuo sam nazad i zaustavljen sam bio tek pred naš rov – ispričao je Dimitrijević, dodajući da ga je lično Vojvoda Vuk izljubio nakon podnošenja podrobnog izveštaja. – Iz mog govora, on je uvideo da se Bugari spremaju za juriš i da bi ih preduhitrio,odmah je naredio brzu paljbu.

Iz filma

U borbi je, na žalost, teško ranjen i osakaćen kruševački izvidnik. Na Bukovom Vrhu ostao je bez desne noge, a kada se osvestio video je da ima još 17 rana na telu. Prisetio se i da je sam uspeo da savlada više neprijatelja. Zbog pokazanog herojstva u tih 48 sati, Rade Dimitrijević odlikovan je Karađorđevom zvezdom.

Više od 20 godina kasnije, posetioci Vrnjačke Banje ispred hotela “Sotirović” susreću skromnog čistača obuće.

– Lice mu je u ožiljcima, a drvena proteza mu zamenjuje desnu nogu – pribeležili su autori članka iz 1939.godine. –Nedeljom ili praznikom, obučen u šumadijsko odelo, sa čitavim redom odlikovanja preko grudi, udarajući svojom drvenom nogom po asfaltu prošeta se po banji.

I.R.