Jubilej Medicinske škole u Kruševcu 75 godina izuzetnosti

Na praznik Sveti Vrači, Medicinska škola u Kruševcu je obeležila impozantan jubilej – 75 godina postojanja. Značaj godišnjice ne ogleda se samo u brojkama i godinama, već i u živim pričama, uspomenama i kredibilitetu koji ova škola ima

Piše: Marija Janković, nekadašnja učenica ove škole

U razgovoru sa novim direktorom škole, Nenadom Nastićem saznali smo sve o dostignućima škole u prethodnom periodu i planovima za budućnost. Popričali smo i sa učenicima ove popularne škole o tome kako provode svoje đačke dane, kao i sa profesorima koji su obrazovali generacije zdravstvenih radnika koji brinu o zdravlju Kruševljana.

Uskoro novi smer – laboratorijski tehničar

Medicinska škola danas broji 697 učenika raspoređenih u šest obrazovnih profila u 23 odeljenja, a kolektiv čini 81 zaposlen. Pored redovnih profila – medicinska sestra/tehničar, fizioterapeutski i farmaceutski tehničar, ova škola upisuje još jedno odeljenje, čiji se profil iz godine u godinu menja. Nekoliko generacija smenjivao se profil zubnog i akušerskog tehničara, a naredne godine đaci će moći da biraju novi smer – laboratorijski tehničar.

– Posle 40 godina upisujemo nov profil – laboratorijski tehničar. Na ovome intenzivno radimo, dosta smo opreme nabavili, sredili nove kabinete, elaborat je poslat Ministarstvu prosvete i još uvek čekamo odobrenje i verifikaciju. Potreba za ovim kadrom neophodna je našem gradu, a i šire. U Medicinskoj školi ovog profila nije bilo decenijama, te se za ove pozicije u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama u gradu prijavljuju prekvalifikovani učenici, koji, tvrde nadležni, ne poseduju dovoljno kompetencija za obavljanje ovog odgovornog posla.

– Deficitarno je zanimanje i zato je bilo neophodno vratiti ga. Sa druge strane pojavljuju se neke privatne škole koje rade prekvalifikaciju, gde se za vrlo kratko vreme može doći do diplome bilo kog obrazovnog profila, međutim, u razgovoru sa direktorima svih gradskih institucija shvatili smo da takva vrsta obrazovanja nije adekvatna. Neophodno je da učenik ima kontinuirano obrazovanje kako bi savladao gradivo na određeni način. Naši najgori učenici znaju više od prekvalifikanata. To jednostavno nije za poređenje. Mi smo dobili poršku Grada, direktorke Bolnice, Zavoda za javno zdravlje, Doma zdravlja, a podržale su nas sve privatne labortorije. Mi smo sa njima već potpisali ugovore kako bi naši đaci mogli da idu na praksu. Novim profilom ćemo postati još atraktivniji – objašnjava Nastić i dodaje da je siguran da će zbog toga biti ogromno interesovanje za Medicinsku školu, u kojoj se i inače traži mesto više.

– Prošle godine smo imali trideset molbi za naknadni upis, roditelji i učenici na sve načine pokušavaju da dođu do naše škole. Smatram da je Medicinska popularna jer su zanimanja tražena, lako se dolazi do posla u zemlji i inostranstvu. Uslovi rada su izuzetni, od prvog septembra smo sasvim prešli na kabinetsku nastavu, a naši kabineti su dobro opremljeni, imamo pametne table, inverzne skupe projektore, imamo uslove za kopiranje testova u okviru škole, po prvi put. Novi parking za bicikle, zaštita na zidovima, reflektori… to su male stvari na kojima smo radili svakodnevno, a deca su osetila promenu – navodi on.

Medicinska škola u Kruševcu često je menjala prostor, a od sredine devedesetih nalazi se na lokaciji na kojoj je i danas. Pre nekoliko godina izgrađen je novi sprat koji se sada koristi u punom kapacitetu.

– Nije mala stvar 75 godina uspešnog rada i postojanja. U prethodnom periodu mnogo smo radili, zamenjene su sve klupe, stolice, završen je i video nadzor i tokom ovog vikenda smo imali građevinske radove.

Za sledeću godinu u planu je rekonstukcija školskog dvorišta i terena koji se nalaze iza škole.

– Nadamo se da ćemo sledeće godine krenuti na izgradnji terena i da prostor dvorišta vratimo njegovoj prvobitnoj nameni – najavljuje on.

Profesorka Slobodanka Matejić sa svojim đacima 1987.

Omiljena škola

Razgovor sa aktuelnim đacima ove škole pružio nam je uvid u njihovo obrazovno putovanje. Za naš list oni su otkrili koliko su zadovoljni ovom školom, kako usklađuju nastavu sa praksom i koji su njihovi planovi za budućnost.

Mina Mijatović, učenica četvrtog razreda Medicinske škole, kaže da je odlučila da je upiše jer je i kao mala sebe zamišljala kao apotekara.

– Apoteka me uvek asocirala na nešto čisto, lepo, mirišljavo, mislim da je to dobar posao. Svaki smer je podjednako težak, ali mislim da naš važi za teži. Ponekad je naporno uskladiti praksu i školu, ali nije nemoguće ako se čovek dobro organizuje – tvrdi ona.

Njena drugarica iz odeljenja, Tamara Ristić, kaže da je ova škola ispunila njena očekivanja.

– Stvarno sam imala želju da ovaj smer upišem i prezadovoljna sam sad na kraju školovanja. Planiram da nastavim da se školujem u ovom pravcu, mada nisam sigurna da li ću odabrati medicinu ili farmaciju.

Prva želja Nikole Milosavljevića, sada učenika trećeg razreda, bila je smer – zubni tehičar.

– Privlačila me stomatologija, u školi je sve ispunilo očekivanja od profesora do nastave. Biohemija nam je trenutno najteži predmet, a stručni predmeti idu lakše, zanimljiviji su mi.

Medicinu je od malena volela i Sanja Živković, učenica trećeg razreda opšteg smera.

– Važno mi je što već sada znam da ću sutradan nekome moći da pomognem, možda i spasim život. Od treće godine je malo napornije jer češće imamo praksu u bolnici, ali je izvodljivo. Prvi susret sa bolnicom nam je svima bio pomalo strašan, ali sada smo se navikli i zavoleli taj prostor. Sebe vidimo tu, većina nas će i nastaviti da studira medicinu.

Profesorka Milica Nikolić sa jednom od poslednjih generacija koje je izvela 2012. godine

Kad đak postane profesor

U Medicinskoj školi u Kruševcu, krug obrazovanja se zatvara na jedinstven način, jer mnogi stari đaci danas sa ponosom prenose svoje znanje kao profesori u istoj školi u kojoj su nekada učili. Jedan od primera je Stevan Pavlović, strukovni terapeut specijalista, profesor praktične nastave.

– Od malena sam želeo da budem zdravstveni radnik. Sećam se da sam sa sobom stalno vukao nekakav stetoskop i brizgalice, tako da oko izbora škole nije bilo nikakve dileme. Ali, kao i većina đaka koji danas upisuju našu školu, nisam imao mnogo predstave čime se konkretno bave fizioterapeuti – kaže on.

Jovana Stojadinović, magistar farmacije, nekadašnja odlična učenica sada je angažovana kao profesorka farmaceutske grupe predmeta.

– Moje odeljenje, satkano od nas trideset i šestoro, postalo je naša druga porodica, a škola novi dom. Kako je vreme prolazilo, postali smo nerazdvojna družina, a strahopoštovanje prema profesorima zamenilo je poštovanje i uvažavanje. Svako od njih je imao svoj metod kako da nas pridobije, kako da nas motiviše i da nam olakša period odrastanja-prisetila se ona školskih dana.

Slično tome, i dr Filip Živadinović, nekadašnji đak, a sadašnji profesor deli svoje iskustvo:

– Posle devet godina – na istom mestu, sa istim ljudima, samo u drugačijoj ulozi i za katedrom, umesto u đačkoj klupi sa drugovima iz 4/2. Ovde sam proveo najlepše godine, pa me je sopstveno iskustvo naučilo da na času deci prenesem poneku životnu pouku, baš kao što sam i ja dolazio kući sa mnogima od njih. Danas, kao nastavnik, slobodno mogu da kažem da je ova škola najbolja u okrugu!

Profesorka istorije, Marijana Mitić, kaže da je imala sreću da joj odeljenske starešine budu Miroljub Urošević i Toma Filozof, dva čoveka koja su generacije naučile da kroz život idu sa osmehom na licu.

– Kad razmislim, možda je upravo Sandeova jedinica na Balkanskim ratovima bila presudna u odluci da postanem ovo što jesam…

Zahvaljujući Bilji Zamahajev danas rešavam sa lakoćom sve matematičke probleme, Bilji Filipović dugujem zahvalnost za britak humor, a Maja Maksimović razlog je što sam zavolela engleski jezik

Nevenka Radosavljević, profesorka pedagogije kaže da je uspomene na školu sećaju za najlepše vreme kada je sedela u klupi i sa oduševljenjem učila od svoje razredne Slobodanke Matejić da bude ono što je sad: pedagog i nastavnik zdravstvene nege.

Goran Ristić, profesor fizičkog vaspitanja i dugogodišnji direktor evocira uspomene iz mladosti, uz sećanje na svoju razrednu, legendarnu profesorku Milicu Nikolić, koja nas je napustila ove godine.

– Moj prvi susret sa Medicinskom školom bio je i susret sa Milicom Nikolić. Ne samo da nam je bila razredni starešina, već se i družila sa nama i u mnogim stvarima nam menjala roditelje. Na naše odeljenje je uvek bila ponosna zato što smo svi bili odlični učenici, i što će se kasnije pokazati – uspeli u životu. Kako to samo život ume da kreira, mnogo godina kasnije postao sam direktor Medicinske škole, a Milica je ponovo bila tu da me podrži, posavetuje ili iskritikuje, ako je smatrala da je potrebno. Kao nastavnik – bila je stroga, kako 1985, tako i do kraja radnog veka. Verovala je da lepa reč leči gotovo koliko i medikamenti. Mnoge generacije će, kada se pomene Medicinska škola, najpre pomisliti na Milicu Nikolić, jer je ona bila i ostala zaštitni znak ustanove.

Ova povezanost između prošlih i sadašnjih generacija stvara posebnu atmosferu, gde se tradicija poštovanja znanja prenosi s jedne generacije na narednu. To je svedočanstvo o kontinuitetu obrazovanja i posvećenosti Medicinske škole u Kruševcu ka izgradnji stručnjaka koji će oblikovati budućnost medicinske zajednice u našem gradu, a i šire.