Jefimijini dani: Nagrada „Jefimijin vez“ uručena Ljubiši Bati Đidiću

Završno veče Jefimijinih dana po tradiciji bilo je posvećeno poeziji, duhovnosti i negovanju kulturnog nasleđa 

Program je otvorila vokalna solistkinja Sanja Ivanović izvođenjem molitve Gospodnje Oče naš, a potom je glumica Suzana Petričević kazivala „Pohvalu Svetom knezu Lazaru“.

U okviru tradicionalnih pesničkih prinošenja publici su se predstavili pesnici: Milenko Jevđević, Pero Zubac, Ivan Lalović, Ivana Milovanović Živak, Ranko Mićanović, Zorica Petrašinović, Dragica Užareva…

Najsvečaniji trenutak večeri bio je dodela nagrade „Jefimijin vez“ za najbolju pesničku zbirku objavljenu u prethodnoj godini. Odluku žirija saopštila je predsednica žirija Danica Andrejević.

Ovogodišnji dobitnik ovog prestižnog priznanja je kruševački pesnik Ljubiša Bata Đidić za pesničku zbirku „Zavetne“. Nagradu je laureatu uručio pomoćnik predsednice opštine Trstenik Vladimir Dačić.

-Nije Ljubostinja posle Kosovskog boja bila samo utočište za 300 monahinja i udovica, već je imala u moći molitve životvornost za daleka neka pokolenja. Ima Srba, a nema smrti, potvrdili su to Njegoš i Crnjanski. Nije li taj njen pokrov koji pokriva sveca zaverenog za nebesku Srbiju, nije li taj vez duhovna mapa Srbije sa geografijom od slova koja u zlatnoj niti ikonopiše naše nacionalno biće- rekao je Đidić.

Svečanim programom u porti manastira Ljubostinje okončani su ovogodišnji Jefimijini dani koji već 55 godina okupljaju brojne stvaraoce i poštovaoce kulturne baštine, nastavljajući tradiciju očuvanja sećanja na lik i delo monahinje Jefimije i njen nemerljiv doprinos srpskoj književnosti i duhovnosti.

Monahinja Jefimija – prva srpska pesnikinja

Jedna od najlepših i najdirljivijih priča koje čuva hilandarska riznica jeste povest o Jefimiji, prvoj srpskoj pesnikinji. Njene reči, izvezene pozlaćenom srebrnom žicom, uzvišenog duha, spomenik su prelomnog perioda u istoriji srpskog naroda, svedočanstvo lične tuge ali pre svega, vere u Gospoda i Njegovu zaštitu.

Rođena je u vlastelinskoj porodici kao Jelena (oko 1350), kći kesara Vojihne, gospodara Drame pod srpskim carem Dušanom Silnim. Bila je venčana za gospodara moćnog vizantijskog grada Sera, despota Jovana Uglješe Mrnjavčevića koji je sa svojim bratom kraljem Vukašinom bio savladar srpskom caru Stefanu Urošu V.

Njen život, započetom u sjaju visokog staleža ubrzo će dobiti sudbonosni obrt. Jelenin otac umire a nakon toga i sin jedinac Uglješa sa četiri godine. Obojica su sahranjeni u Hilandaru, u sabornom hramu Vavedenja Presvete Bogorodice. Mladenac Uglješa je sahranjen u naosu a njegov deda, ćesar Vojihna u priprati hrama.

Za ucveljenu despoticu, majku i ćerku koja je izgubila najmilije, ovo je mesto bilo nedostupno, makar fizički. Sa njima je mogla biti samo u molitvama i rečima koje su pretočene u stihove neizmerne tuge, urezane u mali diptih koji je njen sin dobio od serskog mitropolita. Ovi stihovi duboke majčinske patnje predstavljaju ujedno i prvu zabeleženu pesmu jedne srpske pesnikinje. Diptih je mala dvostruka ikonica koja je nastala između 1368-1371 na čijim je jednom krilu u drvetu urezana Bogorodica s prorocima, na drugom je predstava Gostoljublja Avramovog među apostolima. Duborez je uokviren srebrnim okovom i ukrašen biserom i plavim i crvenim poludragim kamenom. Despotica je diptih opremila srebrnim i pozlaćenim koricama. Iako nikada nije mogla da poseti grob svog sina jedinca, njene reči kao neugaslo kandilo sijaju u tmini hilandarskog hrama i prinose molitvu pred likom Presvete Bogorodice sa Hristom Mladencem koji se nalazi nad Uglješinom grobom.

Jelenin udes se nastavlja novim nesrećama – u Maričkoj bici 1371. Godine, u borbi sa Turcima, ginu njen muž i dever. Osvajači hrle ka srpskim zemljama i zauzimaju grad Ser. Jelena nakon toga, u 22. Godini života uzima monaški zavet i kao prosta monahinja Jefimija dolazi na dvor kneza Lazara Hrebeljanovića u Kruševcu. Tragični period srpske istorije dobija svoju kulminaciju 1389. Godine kada u Kosovskoj bici gine knez Lazar i sa njim najveći deo srpske aristokratije. Jefimijino pesničko stvaralaštvo u tom strašnom trenutku rađa remek delo srpske umetnosti „Moljenije Gospodu Isusu Hristu“. Ono se nalazi na velikoj zavesi za carske dveri koju je verovatno izradila u manastiru Ljubostinji, da bi kasnije bila preneta u Hilandar, gde se i danas čuva u riznici. Zavesa je izrađena kao zlatovez na crvenoj svili dimenzija 144 h 118 cm. U sredini je Isus Hristos kao veliki Arhijerej sa dva anđela kao đakonima i sa ripidima u rukama, blagosiljajući Vasilija Velikog i Jovana Zlatoustog koji stoje sa njegove leve i desne strane. U donjem delu izvezeni su na srpskom jeziku, ćirilicom, Jefimijini stihovi nadahnuti rečima Svetog Simeona Novog Bogoslova, koje ona upućuje Gospodu i Bogorodici Hilandarskoj kao svoj skromni dar.

Vrhunac Jefimijinog stvaralaštva predstavlja „Pohvala knezu Lazaru“ izvezena pozlaćenom srebrnom žicom na crvenom platnu dimenzija 99 h 66 cm, koje je namenjeno kao pokrov kneževoj glavi u kivotu u manastiru Ravanici kod Ćuprije. Pohvala knezu Lazaru je nastala 1402. Godine, neposredno pre bitke kod Angore 1402. Godine u kojoj se kao turski vazal borio Lazarev sin, despot Stefan Lazarević. Sultan Bajazit I poražen je od strane tatarskog vođe Tamerlana, čime je napredovanje Osmanlija zaustavljeno na duži period. Jefimijine molitve upućene Svetom knezu, kao duh slobode pratile su njegovog sina i jednog od najvećih ličnosti srpske istorije, despota Stefana Lazarevića. Veliki ratnik, vitez , pesnik, despot Stefan je ukazivao veliko poštovanje Jefimiji kao duhovnom svetilu i veoma harizmatičnoj ličnosti srpske države.

Jedna od velikih zasluga monahinje Jefimije, zajedno sa monahinjom Evgenijom, bivšom kneginjom Milicom, može se reći i izuzetno mudar potez, jeste molba upućena Bajazitu da se u Srbiju iz Trnova prenesu mošti Svete Petke. Dolazak Svetiteljke je znatno doprineo okrepljenju narodu koji je u tome video znak da ne napušta svoju zemlju i ognjišta.

Jefimija je poslednje godine života provela u manastiru Ljubostinja kod Trstenika, zadužbini kneginje Milice, u kome su utočište našle mnoge udovice stradalih kosovskih ratnika. Upokojila se oko 1405. Sahranjena je kao i kneginja Milica u manastiru Ljubostinji.

U Trsteniku se počev od 1971. godine održava manifestacija „Jefimijini dani“. Nagrada „Jefimijin vez“ dodeljuje se za najbolje pesničko ostvarenje.

Jefimija i pokrov koji veze za poklon Hilandaru tema su istoimene pesme Milana Rakića.

Tuga za mladencem Uglješom

Male ikone, no veliki dar,

koje imaju presvetli lik Vladičin

i prečiste Bogomatere,

što ih veliki i sveti muž

darova mladom mladencu Uglješi Despotoviću

kojega neoskvrnjeno mlađahnog prestaviše

u večne obitelji,

a telo se predade grobu,

koji izdelaše praoci zbog prestupljenja.

Udostoji, Vladiko Hriste,

i ti, prečista Bogomati,

mene jadnu da svagda brigujem

o odlasku duše moje,

što ugledah na roditeljima mi

i na rođenom od mene mladencu,

za kim žalost neprestano gori u srcu mome,

prirodom maternjom pobeđivana.

Moljenje Gospodu Isusu Hristu 

Od oskvrnjenih usana,

od mrskoga srca,

od nečistog jezika,

od oskvrnjene duše primi moljenje,

o Hriste moj,

i ne odgurni mene, rabu tvoju,

niti me jarošću tvojom, Vladiko, obliči

u čas odlaska mojega,

niti me gnevom tvojim kazni

u dan dolaska tvojega,

jer pređe suda tvojega, Gospode,

osuđena sam savešću mojom,

nijedne nade spasenja mojega nema u meni

ako milosrđe tvoje ne pobedi mnoštvo bezakonja mojih.

Zato te molim, nezlobivi Gospode,

ni malo ovo prinošenje ne odgurni,

koje prinosim svetom hramu prečiste tvoje matere

i nade moje Bogorodice hilandarske,

jer primih veru udovičinu

što ti prinese dve cete, Gospode,

te tako i ja prinesoh ovo, nedostojna raba tvoja,

o Vladičice, Jefimija monahinja,

kći gospodina mi ćesara Vojihne,

koji leži ovde, negda despotica.

I priloži se ova katapetazma

hramu presvete Bogorodice hilandarske

leta 6907, indikta 8.

A ako će je ko odneti

od hrama presvete Bogorodice hilandarske,

da je odlučen od jedinosušne i nerazdeljive njene Trojice

i da mu je suparnica prečista Bogomati hilandarska

u dan strašnoga ispita.

Amin.

Ognjen Milićević

Foto: Opština Trstenik/ Hilandar.org