Jedna od najgorih godina za pčelarstvo

Zbog loših vremenskih i pašnih prilika, kao i loše cene meda, ova godina bila je jedna od najlošijih za pčelare. Kako pojedini proizvođači kažu, prošla je čak  gore nego 2016. Na ovu i druge teme vezane za pčelarstvo razgovarali smo sa dr Goranom Jevtićem, naučnim saradnikom Instituta za krmno bilje

Zima 2022/23. bila je dosta blaga. Takve zime su dobre za pčele ali loše za medonosnu floru. Ili bude kasnih mrazeva ili padavina. Idealno bi bilo da sneg padne u novembru i drži do februara. Međutim, to se nije dogodilo. Leska  je cvetala u januaru, pa je za Božić bilo iznenađujuće videti puno pčela na ovoj biljci. Posle toga cvetala je jova, iva, i kajsija relativno rano- početkom marta. Uobičajeno je da 45 do 50 dana posle cvetanja kajsije i džanarike cveta bagrem. To se ove godine nije desilo. Zahlađenje je usledilo 1. aprila, kada je pao i sneg u vreme kada je cvetala šljiva, trešnja, kruška i vrba, pa su pčele prekidale sa letom i nisu se dovoljno razvijale. Bagrem je cvetao u optimalnom vremenu, a to je sredina maja. Šta se tada dogodilo, objašnjava naučni saradnik u Institutu za krmno bilje Kruševac Goran Jevtić.

–Bagrem je naša najvažnija medonoša, posebno ovde gde nema suncokreta niti prostranih livada. 90 odsto meda dobija se od bagrema. Ako on potpuno podbaci, to znači da je bio potpun pobačaj, što se i desilo-

Prinos meda po košnici ove godine, bio je znatno ispod proseka.

–Gde su pčelari imali nešto meda, to je bilo od 3 do 5 kilograma po košnici, što je jako malo, a retki pčelari uspevali su da sa bagrema izvuku desetak kilograma. Bilo je i košnica koje su dobile i 20 kilograma na bagremu, ali šta vredi kad jedna donese toliko, ako su ostalih pedeset donele po kilogram-rekao je Jevtić.

Čak i sejane kulture kao što su facelia, esparzeta i kokotac nisu mogle da budu iskorištene jer je kiša uporno padala. U prirodi je bila velika količina vlage sa temperaturom oko 27 stepeni, pa je nektar bio redak, i sve je to doprinelo da su društva vrlo malo mogla da ga iskoriste. Čak i u junu je paša bila vrlo loša, pa se javio novi problem- nedostatak hrane u košnici.

Takve vremenske prilike uticale su i na pojavu mnogih bolesti i štetočina.

–Pored Varoe, odnosno krpelja koji napada pčelu, veliki problem koji se desio ove godine je tzv. krečno leglo. To je bolest legla pčela od kojeg stradavaju samo larve, što društva oslabi do te mere da više nema smisla da bitišu. Pčelari će narednom periodu morati da obrate pažnju na to da pčelinja društva svedu na onoliko ulica koliko pčele mogu da pokriju, kako se ne bi trošile. Ja sam veliki pobornik pomoći pčelama, ne samo tako što ćemo ih hraniti, već kroz sadnju višegodišnjeg drvenastog medonosnog bilja,  kroz setvu jednogodišnjih medonosnih vrsta (perko,facelija,kokotac). Svaki pčelar bi trebalo da posadi bar desetak leski, jer ona donosi prvi polen pčelama u proleće. Tri do pet  drena- on je prvi nekatar. Takođe i džanarika. U septembru cveta i japanski troskot, vrlo invazivna vrsta, ali za pčele fenomenalna paša. U poslednje vreme kod nas, zbog vlažne klime, ima sve više bršljana koji cveta u jesen, pa pčele na njemu mogu da dopune svoje zalihe za zimu.Pčelarstvo mnogo zavisi od vremenskih prilika tokom cele godine, a one su promenljive i teško predvidljive, pa se stoga može reći da su klimatske promene jedan od najvećih problema u pčelarstvu- rekao je Jevtić.

Bez obzira na ovako lošu godinu, perspektiva pčelarstva nije ugrožena. Već se gleda u narednu godinu, i dosta toga će zavisiti od pripreme sada u jesen, a naročito na proleće.

Pčelari imaju i problem sa cenama proizvoda, što diktira tržište. Najprodavanija i najtraženija vrsta meda sa ovih prostora je bagremov, koji je mnogo traženiji na tržištu od livadskog. Međutim, slaba je potražnja iz evropskih zemalja, zato što je to tržište preplavljeno medom mahom iz Kine. Pre dve godine med je plasiran na evropsko tržište po ceni od šest i po ili sedam evra, a sada ne može da dostigne četiri evra. Trenutno se bagremov med ne traži mnogo. Cena je u prodaji na veliko sa pet pala na četiti i po, pa na četiri i pitanje je kako će biti dalje.

-Najbolje bi bilo da mi počnemo da koristimo što više meda. Ako je kvalitet dobar, cena ne bi trebalo da predstavlja problem. Ljudi treba da shvate da med ne treba da koriste samo kao lek, već treba da ga koriste isključivo kao hranu, a kada ga tako koriste onda je on lek- ističe Jevtić.

Kontinuirana upotreba meda i ostalih pčelinjih proizvoda podiže imunitet kod čoveka. Najbolje ga je koristiti prirodno iz košnice- med u saću. Međutim to ne možemo svi da priuštimo sebi, pa ga možemo koristiti direktno iz tegle. Med se konzumira i u kombinaciji sa ostalim pčelinjim proizvodima- polenom, propolisom, matičnim mlečom, koji podižu sam kvalitet meda. Medu se može dodati i sušeno voće (šljive, smokve, bademi, lešnici i drugo). To je topla preporuka za korišćenje.

Doktor Goran Jevtić na kraju ističe važnost pčelinjih proizvoda.

-Polen je značajan zato što u sebi ima bukvalno sve- mnogo proteina i sve vitamine, za starije ljude posebno značajan vitamnin K, za lečenje prostate. Što se propolisa tiče, koliko je on lekovit govori i to da pčele sebe leče njime. Pčele kompletno svoju košnicu oblože propolisom. Prirodni je antibiotik, antiseptik antimikocid. Mi ga najčešće koristimo u alkoholnom rastvoru. Grudvice propolisa treba da koriste ljudi koji imaju problema sa želucem, jednostavno ga progutaju- preporučuje naučni saradnik u Institutu za krmno bilje doktor Goran Jevtić.

Med mogu da koriste svi ljudi, čak i dijabetičari ali moraju voditi računa o količini unetog šećera iz ostalih namirnica. Za one koji imaju problema sa alergijama najbolji je bagremov med jer on sadrži najmanje polena. Deci mlađoj od godinu dana nije preporučljivo davati med.

Recept za imunitet: na 1 kilogram meda dodati od 100 do 250 grama polena i od 30 do 50 mililitara propolisa. U to dodati 5 do 10 grama matičnog mleča.

Ognjen Milićević