Jedinstveni prozori vrtića Dečiji klub

Prozori oslikani motivima godišnjih doba i praznika, različitih životinja, biljaka i čudesnih bića već deceniju su znak raspoznavanja vrtića „Dečiji klub“. Ušuškan u samom centru, u staroj zgradi izgrađenoj u duhu secesije, ovaj vrtić izdvojio se od ostalih svojim izgledom, a njegovi neobični prozori privlače pažnju dece, roditelja i radoznalih sugrađana.

Zgrada vrtića „Dečiji klub“ prvobitno je bila porodična kuća doktora Nastasića, koju je on ostavio u amanet deci Kruševca, a vrtić je postala sedamdesetih godina prošlog veka.

Devedestih godina prostorije ove 103-godišnje kuće, koristila je Služba dečije zaštie, da bi od 2013. godine u njima ponovo osvanuo vrtić. Kako bi ga izdvojile od okruženja, vaspitačice ovog vrtića odlučile su da oslikaju prozore.

– Dok smo delili prostorije sa Službom dečije zaštite, ovde je imalo mesta samo za jednu zabavišnu grupu. Ustanova Nata Veljković imala je veliku potrebu za povećanjem kapaciteta prostora, posebno u gradskom jezgru u centru grada, i tadašnja Gradska uprava nam je na osnovu inicijative naše direktorke, dozvolila da koristimo celu zgradu, koju smo godinama tražili. Okolina nije znala da je ovo vrtić i mi smo počeli da oslikavamo prozore kako bismo našoj okolini dali do znanja da smo se ponovo vratili u ovaj prostor, inače namenjen deci – kaže Ivana Marinković, glavna vaspitačica vrtića “Dečiji klub”.

Ukrašene prozore odmah su primetili prolaznici, komšije, roditelji ali ipak, njima su najviše oduševljena deca.

– Po oslikavanju prozora postali smo prepoznatljivi, sada i da hoćemo, ne možemo da stanemo. Deca sve primećuju i sviđa im se to što radimo. Prolaznici često pitaju da li mogu da fotografišu prozor, a jednom kad smo oslikali makove pitali su nas da li imamo nekakav šablon i da li bismo po kućama oslikavale. Svi vrtići u našem gradu namenski su građeni, a ovaj je poseban jer smo uspeli da staru zgradu adaptiramo u vrtić – ističe ova vaspitačica.

Vaspitačice ovog vrtića inspiraciju pronalaze u godišnjim dobima, događajima koji su se u vrtiću desili, ali u samoj deci. Potraga za pravom i originalnom idejom oduzima više vremena od samog oslikavanja prozora temperama.

– Nije nam žao kad obrišemo prozore sa starim slikama, jer jedva čekamo da uradimo nove i vidimo kako je ispalo. Uvek osluškujemo šta deca vole, jednom smo oslikale dinosauruse i zamajeve, jer su deca tako želela. Nama oslikavanje ne pada teško, čak i uživamo u njemu. Sve vaspitačice su pomalo umetnice, naše obrazovanje i jeste tako da svoju kreativnost ispoljimo u radu sa decom.

Pored prozora, koji uveseljavaju i decu i prolaznike, i dvorište ovog vrtića uvek je tematski ukrašeno, a sada u njemu borave putokazi sa porukama tolerancije, ljubavi i mira.

M. Janković