Изложба слика на шупи у Балшићевој улици

Истакнути крушевачки песник и добитник Републичке награде за допринос националној култури Србије Љубиша Бата Ђидић представио је и своје сликарско стваралаштво на шупи у свом дворишту у Балшићевој улици и одушевио велики број поштовалаца његовог лика и дела

– Сликао сам још од гимназијских дана. На зиду Музичке школе у Крушевцу још увек стоји мој портрет великог композитора Робера Шумана, који сам радио као ђак Крушевачке гиманзије 1953. године. Много сам се колебао да ли да упишем Ликовну академију или књижевност, а док је отац тражио да мој животни позив буде медицина. Када сам се одао писаној речи и као млад студент почео да објављујем у тада најзначајнијим српским часописима, као што су „Млада култура“, „Видици“, „Дело“, „Студент“, „Омладина“ и други природно сам књижевној речи дао предност, а запоставио кичицу – каже Љубиша Бата Ђидић.

Познати песник се за време студија и касније више дружио са сликарима на Ликовној академији, међу којима су у његовој генерацији били Крушевљани – Славољуб Чворовић, будући професор универзитета, затим Божидар Ковачевић, Милан Ђокић, као и Милић од Мачве и Момо Капор. Ипак, наставио је да упражњава и ову љубав више тајно и скривено, па је у међувремену у крушевачком Ликовном клубу био председник Вајарске колоније „Беловодски пешчар“, пре 15 година основао Ликовно песничку колонију „Кознику у походе“, на којој је редовно сликао и тако се на неки начин вратио у стари колосек.

– Своју прву самосталну изложбу отворио сам на својој шупи, јер сам схватио да у демократизацији савремене културе моја шупа може постати значајна институција. Било ми је драго да је крем крушевачке културе схватио ову идеју и дошао на поклоњење мојој шупи. Живела шупа – закључује Љубиша Бата Ђидић.

Ж.М.