Iz Čikaga došao u Kruševac zbog društva iz srednje škole
Postavljeno: 04.09.2017
Generacija maturanata srednje Ekonomske škole – Kruševac, koja je diplomirala daleke 1961. godine, od početka ove školske godine odlučila je da organizuje druženje svake umesto svake pete godine, kao do sada. Kada su propšle godine obeležili 55 godina od diplomiranja pozivu se nije mogao odazvati jedan njihov drug iz Čikaga: Miša Radović. Ali, javio se da bi voleo da se sretne sa svojim drugaricama i drugovima ove godine iako godišnjica nije „okrugla“
Dežurni Organizacioni odbor za susretanja, na čelu sa Slavkom Rakićem, brzo je reagovao, pa je telefonski dogovoreno da se upriliči susret 2. septembra. Tako se dogodila 56. druženje u hotelu „Kod Krleta“ na Bagdali.
– Dovoljno smo stari, pa smo odlučili da se svake godine viđamo. Istina, imamo jednog školskog druga koji živi u Americi, u Čikagu. Prošle godine nije mogao da dođe, pa mi odlučismo da se vidimo i ove, na pedesetsetšestogodišnjicu mature, ali i da se ubuduće viđamo češće, jer se nekako smanjuje naš broj. Ali, hvala Bogu, ima nas još dosta. Bilo nas je u svim strukturama društva, od ekonomskih tehničara, knjigovođa, do magistara i doktora nauka. Većina nas je sa završenim fakultetima. Evo, ovo je čuveni knjigovoža Života Nikolić, pa Živko Kostić, stručnjak za DB, Živadin Stojanović ŽIS, beogradski novinar, Miša Radović dolazi iz Čikaga, radio je dugo u „Džonsonu“, tamo mu živi porodica, Gordana Beader, ekonomski konsultant… – i tako nastavlja da nabraja imena svojih drugarica i drugova Slavko Rakić, nekada čuveni stručnjak u SDK (Službi društvenog knjigovodstva), jedan od osnivača Univerziteta u Nišu i danas konsultant u jednoj poznatoj revizorskoj kući.
4A Miša Radović, čovek koji je prevalio najduži put zarad druženja, traži da sve bude zabeleženo kamerom, da što više materijala ponese u Ameriku. I kaže da će od sada svake godine ovde dolaziti početkom septembra.
Davne 1961. u srednjoj Ekonomskoj školi (osnovanoj 21. maja 1939) maturirala su tri odeljenja. Na ovogodišnjem okupljanju bilo ih je dvadesetak. Nisu se okupljali u školi, jer su, kažu, stari. Lakše im je da se nađu u kafani, da ćaskaju i prošetaju Lazarevim gradom. Da se podsete na nekadašnji korzo, šetnje u porti crkve Lazarice i brojne đačke nestašluke.
R.Stanković