Intervju: Vladimir Milosavljević, direktor JKP Vodovod

Spremni za regionalnog lidera i u upravljanju otpadnim vodama

Nakon statusa Regionalnog preduzeća za vodosnabdevanje, kruševački Vodovod priprema se i za regionalnog lidera u upravljanju postrojenjima za preradu otpadnih voda, na osnovu međuopštinsko sporazuma. –Do 2022. godine, do kada će biti izgrađena postrojenja u Brusu i Blacu, imaćemo dovoljno iskustva i znanja stečenih u radu sa našim postrojenjem, koja će biti primenjiva i za rukovođenje tim postrojenjima – kaže za GRAD Vladimir Milosavljević

• Kruševačka Fabrika za preradu otpadnih voda je u periodu probnog rada. Kakvi su pokazatelji?

-Period probnog rada je krenuo od prvog novembra i trajaće do kraja marta. Mi smo sada u fazi testiranja postrojenja, ugrađene opreme, svih izgrađenih objekata, mehanizacije i instrumenata koji su ugrađeni. Prvi utisci su odlični, sva oprema funkcioniše i svi objekti su izgrađeni kako treba. Trenutno smo u fazi završne instalacije komandnog centra i očekujemo da do kraja godine bude oformljen kompletan komandni centar sa instaliranim sistemom daljinskog upravljanja koji sadrži i real time controller sistem. To je sistem koji direktno u bazenima sa aktivnim ugljem usmerava proces prerade i u zavisnosti od kvaliteta otpadne vode sam dodaje sve hemijske komponente. Do kraja ove godine bi trebalo već da počnemo da primamo i neke mlade radnike, elektrotehničke ili elektro struke koji će rukovoditi komandnim centrom i radom postrojenja.

• Podsetimo se detalja izgradnje. Koliki je kapacitet postrojenja i koliko je koštalo?

Postrojenje je predviđeno za 90 hiljada korisnika. Ukupna vrednost projekta je 24 miliona evra. To je zaista najveći projekat i najveća investicija u ovom delu Srbije. Projekat traje od 2015. godine i sastojao se iz dva dela. Jedan deo se odnosio na izgradnju kolektora i kanalizacione mreže, a drugi na izgradnjuu samog postrojenja za prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda. Izgradnja kanalizacione mreže je krenula godinu dana ranije i bila je uslov za granju postrojenja, jer da bi postrojenje bilo operativno i funkcionalno, mora da ima dovoljnu količinu otpadne vode koju treba da preradi. Sagledavanjem naše kanalizacione mreže došlo se do zaključka da je treba revitalizovati, da postojeći kolektori treba da se prošire i da se stvori mogućnost priključivanja novih korisnika. Zato su odabrana prva četiri naselja na obodu Kruševca, to su sela Lipovac, Pakašnica, Golovode i Modrica, koja je bilo realno priključiti na već postojeći kolektor. Radovi na kanalizaciji su krenuli početkom 2016., a radovi na izgradnji postrojenja nakon postavljanja kamena temeljca, 14. oktobra 2017.

• Kada bismo kruševačko poredili sa nekim drugim postrojenjima u Srbiji, na kom bismo se mestu našli?

-U Srbiji nema ovakvog postrojenja. Nema ga ni u nekom delu Evrope ako ne računamo razvijene evropske zemlje. U Srbiji konkretno postoje 33 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ali samo osam ih je u funkciji. Od svih njih kruševačko je daleko najsavremenije i jedino ima definisane i završene tri kompletne linije: liniju vode, liniju mulja i liniju gasa. Tehnološki proces prerade otpadne vode i tretiranja mulja doveden je do kraja, a u proces je uključeno i solarno sušenje mulja. Tu opciju izvesno u ovom delu Evrope nema nijedno postrojenje, a to je ključna stavka u procesu daljeg zbrinjavanja i tretiranja otpadnog mulja. Naime, godišnja proizvodnja vlažnog mulja u postrojenju je 7,5 hiljada tona. Nakon tretiranja solarnim sušenjem ostaje oko 2,5 hiljada tona. Tako tretiran mulj dobija svojstva lignita i može da se spaljuje u našoj Gradskoj toplani, a količine koje će se proizvoditi zadovoljavaju 7 do 8 odsto potreba Toplane u jednoj grejnoj sezoni.

• Jeste li sa Toplanom sklopili takav dogovor?

-Jesmo. Gradska toplana je od početka uključena u ovaj projekat i ja se nadam da će, posebno posle ovih remonta kotlova na čvrsta goriva, to stvarno biti i sprovedeno u delo. Naravno, postoje i druge varijante upotrebe sušenog mulja. Ipak, nama je sada, najbitnije da prođemo period probnog rada i testiranja i da postrojenje od marta naredne godine pustimo u rad.

• Koliko u ovom trenutku imamo korisnika priključnih na kolektorski i sistem prerade vode?

– Za sada imamo oko 65 hiljada stanovnika priključenih na kanalizacionu mrežu. Četiri sela u kojima je urađena kanalizaciona mreža još uvek nisu priključena, ona će biti priključena naredne godine. Intenzivno radimo projekte za izgradnju kanalizacione mreže svih narednih sela koja se nastavljaju na postojeću kanalizaciju. U selu Dedina postoji već delimično izgrađena kanalizacija, rade se projekti ka Makrešanu, Pepeljevcu, a veoma su nam bitna i sela uz Rasinu, do jezera Ćelije. Tu se rade projekti za Donji Stepoš, Gornji Stepoš, Kupci, Jablanicu, Naupare, Vitanovac, Šogolj, Šavrane.. U prvoj fazi su takođe sela Lomnica, Bukovica i Buci zato što je tu već urađen deo magistralnog cevovoda, i selo Trmčare, jer su meštani svojim sredstvima već finansirali projekat koji je dobio i građevinsku dozvolu.

• U kom vremenskom periodu će kanalizaciona mreža biti proširena na sve pomenuta naselja?

-To su dugoročni planovi. Mi smo do sada uradili 50 kilometara kolektorske mreže i za to su nam bile potrebne četiri godine. Sve ovo što sam naveo, plan je za naredne četiri godine.

Regionalni sistem upravljanja otpadnim vodama u finišu

• Osim naše fabrike za prečišćavanje otpadnih voda imamo još dve kojima bi Vodovod Kruševac trebalo da upravlja. Reč je o budućim postrojenjima u Brusu i Blacu. Dokle se stiglo sa dogovorom na nivou lokalnih samouprava, nakon nedavnog sastanka u Rasinskom okrugu?

-To je nešto što je najbitnija stvar za očuvanje jezera Ćelije. Naši građani nisu imali mnogo prilika da o tome čuju zato što su ti projekti uvek bili negde u izgradnji ili nisu bili toliko izvesni. Sada smo stigli do trenutka kada su kompletna finansijska sredstva za izgradnju ta dva buduća postrojenja od IPA fondova odobrena. Urađena je kompletna projektna dokumentacija od strane programa PPF 6 za izgradnju kanalizacionih mreža i u Blacu i u Brusu i za izgradnju ova dva postrojenja: u Blacu na prostoru bivšeg postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a u Brusu u selu Lepenac. To je sad već sasvim izvesno jer je urađena kompletna tenderska dokumentacija. S obzirom na to da su i Evropska unija i IPA fondovi, kada su uradili fizibiliti studiju, došli do zaključka da Brus i Blace nisu u mogućnosti da servisiraju ta dva postrojenja,   opredeljeno je da glavni nosilac posla bude grad Kruševac. U međuvremenu mi smo krenuli sa izgradnjom svog postrojenja i doveli ga do kraja, tako da ćemo za dve godine, do kada se očekuje puštanje u rad postrojenja u Brusu i Blacu, imati već dovoljno iskustva i znanja koje će biti primenjivo za rukovođenje tim postrojenjima.

• Koji je od ponuđenih modela regionalne saradnje na upravljanju otpadnim vodama konačno prihvaćen?

– U toj ideji međuopštinske saradnje bila su predočena četiri modela rukovođenja tim postrojenjima. Prvo je bilo da svaki grad rukovodi svojim postrojenjem, drugi da Kruševac preuzme rukovođenje i upravljanje postrojenjima u Brusu i Blacu i da naplaćuje uslugu prečišćavanja i prerade otpadne vode opštinama bez održavanja kolektorske i kanalizacione mreže. Treći model je održavanje postrojenja, kolektorske i kanalizacione mreže i četvrti je dugoročni model, to je formiranje nekog regionalnog preduzeća koje će se baviti preradom otpadnih voda i vodosnabdevanjem. U pregovorima smo se dvoumili između opcije dva i tri. Na kraju smo se svi saglasili da polazna osnova, pošto nam je vremenski rok ograničen, bude opcija dva, da Kruševac preuzme postrojenja i naplaćuje uslugu prerade otpadne vode, ali smo definisali i naš dugoročni cilj, a to je da se je da se oformi regionalno preduzeće koje će se baviti preradom otpadnih voda i vodosnabdevanjem.

• Da li su u međuvremenu stigle potvrde od opština Brus i Blace da su prihvatili ovaj model?

-Jesu. I Brus i Blace su se pismeno izjasnili da su saglasni sa potpisivanjem Ugovora o međuopštinskoj saradnji i druga polovina januara je rok u kome će konsultanti PPF 6 da završe kompletnu dokumentaciju za njegovo potpisivanje. Nakon potpisivanja Međuopštinskog sporazuma, donatori odmah kreću u proceduru raspisivanja tendera za izbor izvođača radova.

Radovi i planovi u vodosnabdevanju

• Šta se dešava na planu vodosnabdevanja na području grada Kruševca?

– Mi smo se u prethodnih nekoliko godina trudili da ravnomerno ulažemo u održavanje dotrajale vodovodne infrastrukture u gradu i izgradnju nove vodovodne infrastruktur u selima. Ipak, više smo novca ulagali u izgradnju nove infrastrukture zato što su to sela koja nemaju zdravu pijaću vodu, a naša osnovna briga i osnovni cilj je da sva sela na teritoriji grada Kruševca imaju zdravu pijaću vodu. Od 2017. godine intenzivirali smo finansijska ulaganja u komunalnu infrastrukturu svih naših sela, započeli izgradnju mreže za Konjuh, Kamenare, Ljubavu, Lazarevac, Komorane i Globare, jedinih šest sela preko Morave koja su bila bez vode. U narednoj smo uveli radove i u Grkljane, uradili smo 25 kilometara kompletne vodovodne mreže u selima Lomnica i Buci, a ove godine smo zvanično pustili u rad vodovod u Kamenaru i, posle deset godina pauze, nastavili radove za pet sela na potezu Dvorane – Zdravinje.

• Tu smo se negde približili i području Velikog Šiljegovca a time i priči o preuzimanju i održavanju seoskih vodovoda?

-Priča o preuzimanju i održavanju seoskih vodovoda sistema Šiljegovac i sistema Ribare je malo kompleksnija i sadrži više mogućnosti. Jedna je da, kada se uradi magistralni cevovod i mreža Dvorane – Zdravinje, da se ta mreža nastavi i do Velikog Šiljegovca da bi se pokrio i taj potez. Druga je vezana za planove za razvoj turizma i regije Jastrebac, a mi smo ove godine takođe krenuli sa radovima na izgradnji vodovodne linije od sela Buci do Jastrepca. Postoje, naime, planovi da se saobraćajnicom u dužini od 35 kilometara spoje Jastrebac i Ribarska Banja. Ako taj projekat bude zaživeo, sa izgradnjom puta sigurno će se raditi i kompletna infrastruktura, uključujući i vodu. Ipak, ono što je trenutno najrealnije jeste činjenica da smo ove godine intezivno ušli u proces preuzimanja seoskih vodovoda, pre svega onih u Šiljegovcu i Ribaru.

• Imatre li plan za ove vodovode?

-Mi sada pripremamo izmenu i dopunu naše sistematizacije kojima smo predvideli posebnu orgnizacionu jedinicu za održavanje seoskih vodovoda Ribare i Šiljegovac i ta jedinica će i fizički biti smeštena u Šiljegovcu. Planom je predviđeno da broji do osam ljudi.To će sada biti radnici Vodovoda sa kompletnom mehanizacijom koja je potrebna za održavanje tih sistema, a pruipremaju se i projekti i odgovarajuća sredstva za sanaciju izvorišta u Ribaru i mreže u Šiljegovcu.

• Koliko domaćinstava u Kruševcu još čeka na vodu sa Ćelija?

-Do sada je 89 odsto svih domaćinstava na teritoriji grada Kruševca priključeno na centralni sistem vodosnabdevanja. Trenutno izvodimo radove u 13 sela koja obuhvataju 5 odsto domaćinstava. U šest sela koja obuhvataju dva odsto domaćinstava, još nismo krenuli sa radovima, oni su u procesu izrade projektno tehničke dokumentacije i dobijanja građevinskih dozvola, a 4 odsto domaćinstava pripada teritoriji Šiljegovca i Ribara koji imaju sopstvene seoske vodovode. Naredne dve godine nam je rok za završetak radova u ovih 13 sela u kojima su, inače, u prethodne dve do tri godine započeti radovi. Sledeće godine ćemo svakako na vodovodnu mrežu priključiti Konjuh, Dvorane, Grkljane, Lomnicu i Buci.

• Koliki je investicioni budžet Vodovoda za narednu godinu?

-Investicioni budžet za narednu godinu je najveći u odnosu na prethodne i on je, zajedno sa opredeljenim sredstvima grada Kruševca, i sredstvima za koja ćemo aplicirati kod Direkcije za vode, 92 miliona za izgradnju ovih novih vodovodnih sistema i otprilike 90 miliona za rekonstrukciju uličnih vodovoda u gradu, jer, uporedo sa izgradnjom seoskih vodovoda, mi od 2017. intenzivno radimo i rekonstrukciju gradske mreže. Dosta smo uradili na tom planu, ali najznačajnije je što smo ove godine završili novi priključak za Bolnicu. To je nešto što smo radili van plana, ali kada se otvorilo pitanje rekonstrukcije Kosovske ulice, uslov za to bio je obezbediti alternativni način snabdevanja Bolnice. Do sada smo zbog funkcionisanja Bolnice, a pre svega odeljenja za dijalizu, u svim ulicama oko Bolnice kvarove pravljali isključivo nedeljom kada odeljenje dijalize nije radilo. To je prouzrokovalo veliku količinu curenja i nezadovoljstvo građana koji stanuju oko Bolnice. Vodovod je u svojim planovima već imao gotov projekat izgradnje vodovodnog priključka za Bolnicu iz ulice Gruje kapetana i realizacijom tog projekta smo problem vodosnabdevanja Bolnice trajno rešili jer smo ostavili dva priključka: jedan iz ulice Gruje kapetana koji se vodom snabdeva iz rezervoara Bagdala i drugi iz Kosovske koji se vodom snabdeva iz rezervoara Lipovac.

• Kako stojite sa opremom?

– Naša vodovodna mreža duga je 820 kilometara, a kanalizaciona 320 kilometara. Da bi se sve to radilo, moramo pored ljudstva da imamo i adekvatnu mehanizaciju. Tako da smo u prethodne tri godine, što iz donacija, što iz sopstvenih sredstava, uložili oko 110 miliona dinara u obnovu mehanizacije. Kupili smo dve nove skip mašine, dva nova specijalna vozila za čišćenje kanalizacije. traktor sa hidrauličkom prikolicom i svim priključnim mašinama,   15 novih automobila za intervencije, jer je nam je ceo dotadašnji vozni park „punoletan“, ima preko 18 godina. Kupili smo novo kombi voziloza prevoz radnika. Za kupovinu mehanizacije smo i iz KFW kredita utrošili 400 hiljada evra. Iz sopstvenih sredstava smo kupili veliki kamion od 13 kubika za radove koje izvodimo, i svi automobili su kupljeni iz sopstvenih sredstava. Plan za narednu godinu je da kupimo veliki kamion sa dizalicom koja nam je neophodna, pokretnu cisternu za pijaću vodu, te da nabavimo autombile i mehnizaciju za potrebe Šiljegovca i Ribara, tako da ćemo i u narednoj godini potrošiti blizu 250 hiljada evra za mehanizaciju.

• Kako stojite sa naplatom vode?

U odnosu na prethodne tri godine poboljšali smo stepen naplate. 2016. i 2017, imali smo 79 odsto naplate, sada imamo 91 do 92 odsto. Prvi osnov za to je povećanje platežne moći sa novim radnim mestima u gradu, a druga stvar je da od 2017. godine na svaka tri meseca utužujemo grupu od pedesetak neredovnih platiša koji nisu izmirili račune duže od šest meseci. Mi, naravno, svakog meseca šaljemo opomene neurednim platišama, ali kada period neplaćanja pređe šest do devet meseci, oni ulaze u grupu za utuživanje.

• Kada počinjemo da plaćamo prečišćavanje otpadne vode i koliko će nam to povećati račune?

– Prema tarifnom modelu koji nam je uradila konsultantska kuća Gauf, cena će se kretati oko 24,5 dinara po kubiku preradne otpadne vode bez PDV-a. To je cena sa kojom možemo da servisiramo rad budućeg postrojenja i ona će se primenjivati od trenutka kada postrojenje bude stvarno krenulo sa radom. To je otprilike april ili maj naredne godine. Primera radi, sada je prosečni račun jednog domaćinstva koje potroši oko 15 kubika pijaće vode 1000 dinara. Sa ovim povećanjem biće oko 1400 dinara.

N. Budimović