+381 64 812 51 81
Naslovna » Politika » Intervju sa Jasminom Palurović, gradonačelnicom Kruševca: “Priprema mladih kadrova – ulaganje u budućnost”

Intervju sa Jasminom Palurović, gradonačelnicom Kruševca: “Priprema mladih kadrova – ulaganje u budućnost”

– Ovo radno mesto podrazumeva da se u sadašnjosti rešavaju problemi, da se planira za jedna kraći period unapred, ali da se u isto vreme planira i globalno i dugoročno. Funkcionisanje javnih preduzeća i ustanova to je jedna živa stvar, to je svakodnevni život naših građana sa različitim potrebama koje treba da se zadovolje, a Kruševac nije mali grad, tako da su ponekad i problemi sa kojima se susrećete i neobični i veliki i ponekad je potrebno veoma brzo reagovati da bi se rešili. To sve treba da nauče mladi koji će nastaviti da vode ovaj grad

* Reizbor, šta on za vas znači? Da li ste očekivali da budete ponovo izabrani?

– Posle puno vremena provedenog na različitim funkcijama ovde u gradu počevši od 2012. godine kada sam postala odbornik u Skupštini grada, zatim 2014. kada sam postala zamenik gradonačelnika i 2016. kada sam bila predsednik Skupštine, 2017. godine sam postala gradonačelnik grada Kruševca i u istoriji Kruševca prvi put jedna žena je došla na to, ja ga zovem radno mesto, a neki ga zovu funkcija, jer ja ovo stvarno smatram radnim mestom u smislu toga da treba puno rada, truda i puno vremena uložiti da bi sve moglo da funkcioniše u gradu. Funkcionisanje javnih preduzeća i ustanova to je jedna živa stvar, to je svakodnevni život naših građana sa različitim potrebama koje treba da se zadovolje, a Kruševac nije mali grad, tako da su ponekad i problemi sa kojima se susrećete i neobični i veliki i ponekad je potrebno veoma brzo reagovati da bi se rešili. S druge strane, treba praviti prioritete da ne trpi nešto što ne sme da trpi ni u smislu zakona ni u smislu potreba građana.

* Koliko je to teško?

– Jako je teško, to hoću da kažem. Ponekad građani svoje lične probleme stavljaju na prvo mesto u odnosu na neke gradske probleme koji moraju da se reše da bismo u nekom narednom periodu imali možda čistiju situaciju. Ovaj reizbor za nov mandat od četiri godine, meni samo govori da sam stekla izvesno poverenje i odbornika koji su me odabrali ali i da su rezultati na izborima pokazali da se negde prepoznao taj trud, rad, ali ne samo moj lični, nego celokupnog tima, svih ljudi koji su oko mene. Tako da velika je čast i zadovoljstvo da se bude gradonačelnik ovog grada, naročito sada kada je taj grad lepši i bolji, kada već postoji jedan uspostavljen sistem, ali je mnogo velika i odgovornost. S druge strane, moj lični rad kao osobe je bio prepoznat i u smislu da sam bila i na poslaničkoj listi i da sam bila na veoma visokom 44. mestu. To je bila moja lična satisfakcija. Čak sam i položila zakletvu za narodnog poslanika i stvarno je to bilo svečano i bila sam jako ponosna. Ipak, prioriteti i odluke i stranke i odbornika bili su da nastavimo sa ovim radom ovde.

* Dakle izbor da ipak ne budete narodna poslanica već gradonačelnica bio je rezultat potreba grada a ne vaš lični?

– To je trenutno bila potreba i doneta odluka da ja ipak ostanem ovde i da jednu mladu ekipu koja je ubačena, prosto pripremim da bez nekih trzavica, (mada trzavica uvek ima), na svestran način razmišljaju o potrebama građana i da grade sliku šta je potrebno uraditi. To je plejada mladih ljudi koja će nastaviti da vodi ovaj grad. Njihova energija je potrebna, ali je iskustvo to što im fali. Ja se nadam da ću uspeti da to svoje iskustvo prenesem, a da ga oni dopune svojom energijom, svojim novim idejama. Ovo radno mesto podrazumeva da se u sadašnjosti rešavaju problemi, da se planira za jedna kraći period unapred, ali da se u isto vreme planira i globalno i dugoročno.

Stabilnim budžetom do projekata

* Šta smatrate da su prethodne tri godine vašeg rada etablirale u Kruševcu i koja je vaša vizija njegovog daljeg razvoja?

– Kruševac od 2012. godine realno gledajući, brojkama, slikama, ima jednu uzlaznu liniju. I taj trend će se nastaviti. Postavljeni su neke temelji gde Kruševac treba da ide. Da se razvija u privrednom, infrastrukturnom, komunalnom smislu, da se čuva veoma bogato istorijsko nasleđe, da se razvija turizam kao potencijalni način da se uposli i veliki broj seoskih domaćinstava jer grad Kruševac ima puno takvih potencijala, da se razvijaju prirodna blaga u smislu banja, Jastrepca koji je zapostavljen godinama. Takođe, da se razvijamo u smislu svih onih komunalnih problema koji muče naše građane. U tom prethodnom periodu to su bili globalni planovi za koje je bilo neophodno da se prvo stabilizuje budžet grada Kruševca da bi se neki projekti mogli sprovesti. 2018. godina je godina kada smo platili poslednju ratu kredita iz svih prethodnih godina i od tada ovaj grad posluje bez ijednog dinara kredita. To nam omogućava da realizujemo veoma velike projekte uz pomoć svih ministarstva i Vlade, kao i projekte različitih evropskih i međunarodnih organizacija. Ali, moramo da budemo načisto – učestvovanje u međunarodnim projektima, ali i kod ministarstava podrazumeva i učešće i lokalne samouprave u novčanom smislu. Onog trenutka kada smo stabilizovali budžet, mi smo bili spremni da učestvujemo u raznim projektima.

* Šta nam možete reći o tim projektima?

Ne mogu sada da navedem taksativno sve projekte koje smo uspeli da donesemo u Kruševac, ali mogu da izdvojim neke. Preko Ministarstva kulture smo imali dve faze rekonstrukcije Lazarevog grada, preko Ministarstva turizma imali smo različite projekte koji podižu turizam na jedan veći nivo. Preko Ministarstva privrede dobijali smo priliku da uradimo velike saobraćajnice koje nismo mogli sami. Trenutno se na Starom aerodromu radi sedam ulica i kružni tok. I pre toga smo imali konkurs koji se odnosio na izgradnju ulica na Starom aerodromu i evo do čega je to dovelo: dobili smo Lidl, jedan savremeni tržni centar, dobićemo sada uređen ostatak infrastrukture na aerodromu da stvorimo uslove da taj aerodrom bude neki budući centar. Sa Ministarstvom pravde imamo dogovor koji je korona usporila, ali će se to nastaviti – gradiće se nova zgrada Suda na prostoru Starog aerodroma.

* To preseljenje Suda izaziva dosta kontraverzi.

Ljudi se pitaju zašto se institucije sele u novo naselje na aerodromu, ako je ovde Gradska uprava i neko administrativno sedište?
-Građani gledaju jednu stranu. Druga je da se Sud se sastoji iz nekoliko sudova koji su sada rasuti po različitim zgradama. Gore će biti svi objedinjeni u jednoj zgradi. Čak se i ovde planira u nekom narednom periodu, možda i za vreme ovog mog četovorgodišnjeg mandata, da ovu zgradu prestanemo da mučimo administracijom, jer je ona kulturno nasleđe. S druge strane, svedoci smo svakodnevno da je centar grada postao tesan i da sve te administrativne stvari ne možemo više da rešavamo samo u centru. Prosto grad mora da se širi tamo gde je to urbanistički moguće.

* Kako bi, u tom slučaju, u nekoj perspektivi ovo staro gradsko jezgro trebalo da izgleda. Postoji li neka vizija?

– Evo, pomenimo na primer zatvor koji je iza zgrade Gradske uprave i to je skučen prostor. Mi ćemo dobiti i novu zgradu zatvora na novoj lokaciji, preko Ministarstva pravde, ta lokacija će biti u Kapidžiji i upravo treba da krenemo u pripremu dokumentacije i lokacije. Kada se to desi, taj prostor iza Gradske uprave se oslobađa za neke druge sadržaje. I Dom JNA smo kupili od Vojske i predstoji sagledavanje šta je najprimerenije da tu bude. To je sada ruinirana zgrada, ali je lokacija koja može sutradan da bude iskorišćena za neku umetničku dvoranu ili neki drugi javni prostor koji nedostaje trenutno gradu.

* Dakle, neće biti žrtva neke, da je tako nazovemo, privatne investitorske halapljivosti?

– U centru grada više nema prostora osim privatnog za investitore.

Kromberg ostaje i pravi planove za razvoj

* Šta je sa privrednim planovima? Da li se u dobrom smeru razvija naša privreda, da li smo bezbedni uodnosu na vrstu proizvodnju koju imamo i da li možemo da očekujemo nove kompanije u našem gradu?

– Kruševac je pre tridesetak godina bio mnogo razvijeniji u industrijskom smislu nego danas. Imao je firme koje su zapošljavale po nekoliko hiljada radnika. I te firme su takođe imale svoj proizvodni program koji se kod većine koja još uvek posluje nije promenio. Što se današnje privredne situacije tiče, mi smo dobili i neke nove investitore, to su kompanije koje dolaze tražeći dobro poslovno okruženje i dobre uslove za rad. Merima je prepoznala svog strateškog partnera u Henkelu i evo dugi niz godina su na ovom prostoru, a poslednjih pet, šest godina smo svedoci da su enormno povećali svoje kapacitete u svakom pogledu, i proizvodne i skladišne i kapacitete u smislu dovođenja nekih regionalnih institucija koje rade odavde iz Kruševca. To su viskoko kvalifikovani menadžeri, neki rade u evropskom delu Henkela, neki i na svetskom nivou odavde iz Kruševca. Kuper tajer je američka farbika koja u poslednjih nekoliko godina veoma snažno proširuje proizvodnju, celokupna proizvodnja i upravljački kadar iz Velike Britanije došao je u Kruševac, što znači da im je ovde dobro poslovno okruženje, imaju velike planove sa nama. Imate Kromberg i Šubert koji je nemačka firma i koji takođe ima veoma visoko kvalifikovan upravljački kadar iz Nemačke i naše zemlje gde zajednički vode firmu. Čak je i jedan deo proizvodnje iz Rumunije prenet ovde.

* Da li to znači da priča koja traje još od vanrednog stanja o tome kako će Kromberg otići ne stoji?

– Ne stoji. U vreme korone zaustavilo se mnogo toga u svetu, pa u Evropi, pa u Srbiji, pa smo i mi u Kruševcu imali zastoj. Mogu kao neko ko je vodio Štab za vanredne situacije od početka, da kažem da je jedino u Kruševcu bilo stajanja fabrika na samo petnaest dana, za razliku od nekih drugih mesta gde su fabrike stajale po nalozima koje su dobijale iz svojih matičnih zemalja. U Krombergu je jedan deo proizvodnje samo redukovan i ljudi su reagovali, povedeni strahovima iz ranijih godina kada su masovno ostajali bez posla. Kromberg i Šubet uopšte ne napušta Kruševac niti ima takve planove. Naprotiv, imaju plan da se dalje razvijaju, a i prostor koji imaju im to dozvoljava i oni na tome rade. To govori da se Kruševac trudi da bude povoljno poslovno okruženje i stabilan partner u svemu što strane kompanije traže od gradova u kojima rade. Uostalom, i izgradnja Moravskog koridora je upravo počela ovde. Ta deonica od Ćićevca do Preljine mogla je da počne bilo gde, a počela je upravo ovde jer smo se mi potrudili da uradimo sve što se zahteva od jedne lokalne samouprave u smislu eksproprijacije, prikupljanja dokumentacije, i uslovi da počnu radovi stvorili su se upravo ovde u Kruševcu. Kruševljani taj autoput sanjaju dugi niz godina.

* To je tačno. A da li će nam tim autoputem stići i neki novi investitori i kada?

– Mi u gradu stvaramo povoljne uslove da neko dođe, u smislu da ćemo imati blizinu autoputa, imamo prostor da oni koji dođu mogu pod različitim uslovima da ga dobiju, a dolazak novih investitora zavisi od toga koliko i kakvi zahtevi stižu Vladi Srbije od strane investitora. Na nivou države se odlučuje gde će kog investitora poslati, na osnovu toga da li mu odgovara struktura radne snage, ili neki drugi uslovi. E sad, sposobnost gradonačelnika je koliko će dobro uspostavljati saradnju sa ministarstvima i Vladom. Kruševac nije promenio geografsjki položaj ali je saradnja sa ministarstvima, službama, Vladom, bila različita u različitim periodima. Ako ne sarađujete dobro sa Vladom niste vidljivi. Samo u tome je razlika kako neko napreduje, a neko ne. Kruševac pokazuje da je vrlo vidljiv i u tom smislu možemo da očekujemo i nove poslove i nove investitore.

Fleksibilan odgovor na koronu

* Kako se snalazimo sada sa epidemijom i potpuno promenjenim koceptom društvenog života?

– Korona je sve zatekla, čitav svet, pa i nas. Kako ćemo odreagovati na neki problem zavisi isključivo od nas samih, da li ćemo se prilagoditi pa ćemo naći način da živimo sa tim, što je Kruševac odmah učinio promenivši način funkcionisanja u granicama mogućeg, naravno, usklađujući se sa Vladom Republike Srbije. Trebalo je da neke redovne aktivnosti prilagodimo novonastalim okolnostima i da u tom prilagođavanju iznađemo način olakšamo i našim građanima i privredi i svim ljudima koji ovde žive i rade. Zato što smo imali stabilan budžet, odmah na početku smo uspeli da nabavimo mašinu za proizvodnju natrijum hipohlorita i odmah je stavili u funkciju u Vodovodu. Onda se pokazala mobilnost i fleksibilnost Vodovoda da tu mašinu integriše u svoj sistem, da je što pre pusti u rad i da krene distribucija. Zatim smo odmah krenuli da dezinfikujemo ulice, što je pokazalo mobilnost našeg komunalnog preduzeća da krene u takvu akciju. Zatim se pokazali su mobilnost naše Vetrinarske stanice da vrši dezinfekciju javnih prostora i ustanova, zatim Poslovnog centra koji je svoju garažu pored Dijagnostičkog ustupio lekarima da bi lakše funkcionisali. Tako se pokrenuo čitav lanac novih zadataka da bi se omogućilo da i u takvim okolnostima sve funkcioniše.

* Da li je to na neki način ojačalo javne službe i pokazalo šta treba popraviti?

– Jeste, mi smo se vrlo brzo prilagodili svemu, pokušavajući da iz svake situacije izvučemo najviše. Saradnja sa Opštom bolnicom i Domom zdravlja bila izvanredna. Imali smo i kovid bolnicu u jednom trenutku jer smo procenili da će nam kapacitet bolnice biti nedovoljan i uz konsultaciju sa Ministarstvom zdravlja, ispostavilo se da je to potrebno. Mi smo se kao lokalna samouprava potrudili da iznađemo sredstva da u našoj kovid bolnici budu novi kreveti, da bude sve potpuno novo. To su izuzetna sredstva koja nisu planirana ovim buxetom.

* A gde smo sada? Još uvek smo u vanrednoj situaciji, da li ćemo uskoro iz nje izaći?

– Vanredna situacija još uvek traje, mnoge mere su relaksirane, ali još uvek nisu ukinute. Ukidanje vanredne situacije ovog trenutka nije na vidiku, ono zavisi od mnogo parametara. Deca su pošla u školu i to je jedan od važnih faktora, sada se prati situacija, prave se analize i onog trenutka kada Krizni štab donese odluku gledajući brojke, i mi ćemo reagovati.

Rebalans

* Sve što se dešavalo od početka epidemije naći će se i u rebalansu budžeta koji je trenutno na javnoj raspravi. Šta su ključne tačke rebalansa?

– Rebalans se radi obično polovinom godine, i može se posmatrati i sa pozitivne i sa negativne strane. Ja posmatram rebalans samo sa tehničke strane, a to znači da sve obaveze koje su se stvorile u toku tekuće godine treba regulisati preraspodelom novca u skladu sa trenutnom situacijom i u skladu sa onim što treba da se uradi u toj godini. Niko u decembru prošle godine nije planirao kovid, a jedina naša prednost bila je u tome što nismo zaduženi pa smo mogli preraspodelom unutrašnjom isplatimo sve što je neophodno bilo da obezbedimo. Obezbeđivanje zaštitne opreme i dezinfekcionih sredstava za sve ustanove nije jeftino a nije ni mala količina. Kupili smo mašinu za proizvodnju natrijum hipohlorita, plaćali smo adaptaciju sportske hale u kovid bolnicu koja je prilično složena i iziskivala je velika sredstva i za koju su i ruski i kineski stručnjaci rekli da nisu u Srbiji videli nijednu kovid bolnicu savremeniju i bolje opremljenu. Dakle, rebalans podrazmeva različita plaćanja koja smo imali tokom epidemije i koja ćemo imati još do kraja godine.

* Šta se, osim troškova vezanih za epidemiju još promenilo u budžetskom planu?

– Na primer, neke investicije koje smo planirali sa Republikom i sa ministarstvima. Neka ministarstva su odlučila da te investicije prebace na sledeću godinu, neka su odlučila da nastavimo da radimo. Tako ćemo sa Ministarstvom privrede nastaviti da radimo već pomenute ulice i kružni tok na aerodromu, ali ćemo neke projekte kao što je asfaltiranje nekih ulica, morati da odložimo za narednu godinu, kao što je Kosovska koja je bila u planu za ovu godinu, gde je trebalo da se potpuno promeni dotrajala infrastruktura koja stalno stvara problem. Ono što smo uveli u poslednjih nekoliko godina i što je crta koja treba da vodi sve gradonačelnike jeste da kad već nešto radimo, da uradimo temeljno. Nijedna ulica u poslednje četiri godine nije urađena a da nije podignuto sve i promenjene cevi.

* Kako se puni budžet i kako izgleda ta prihodna strana?

– Prihodna strana je za sada zadovoljavajuća. Mi nismo imali neko zaostajanje prvrede na svu sreću tako da nam je ta prihodna strana za sada dobra. Pomoć Vlade u okviru paketa ekonomskih mera je pomogla u tome da i budžeti budu punjeni. Iako je to davano privrednicima, to je istovremeno bila podrška i za budžet i nama je to mnogo značilo, tako da nismo osetili taj pad priliva.

N. Budimović

Primedbe i predlozi, ali uz odgovarajuću dokumentaciju

Rebalans je na javnom uvidu i svako može da da primedbe, ali građani treba da znaju da se predlozi mogu uvrstiti u rebalans, pa i u plan buxeta, samo ako su praćeni projektom i tačnom cenom koštanja. Takođe, predlozi za neke radove ne mogu da se uvrste u buxet ako nisu prošli prethodnu proceduru kroz mesne zajednice i ako nemaju rešene imovinsko pravne odnose.

- Ovo radno mesto podrazumeva da se u sadašnjosti rešavaju problemi, da se planira za jedna kraći period unapred, ali da se u isto vreme planira i globalno i dugoročno. Funkcionisanje javnih preduzeća i ustanova to je jedna živa stvar, to je svakodnevni život naših građana sa različitim potrebama koje treba da se zadovolje, a Kruševac nije mali grad, tako da su ponekad i problemi sa kojima se susrećete i neobični i veliki i ponekad je potrebno veoma brzo reagovati da bi se rešili. To sve treba da nauče mladi koji će nastaviti da vode ovaj grad * Reizbor, šta…

Review Overview

Rejting korisnika 4.24 ( 41 glasova)

Jedan komentar

  1. Mladih SNS karova ?!?
    Sram je bilo, ostaće upamćena kao najgora gradonačelnica u istoriji grada !
    I Mileta medu koji je lično odgovoran za pogibiju ljudi na Kosovu 99′ je prešišala !

x

Proveri i

Trg kosovskih junaka kroz vreme: Spomenik – svetionik Kruševca

Sa rekonstrukcijom Trga, centar Kruševca će zauvek biti promenjen. I to ne prvi put. Konstanta ostaje Spomenik kosovskim junacima, simbol ...

Kovid ambulatna: Više ordinacija skratilo vreme čekanja, dolazak na red ipak se čeka u dvorištu

U zgradi kovid ambulante u istom trenutku mogu biti samo oni pacijenti  kojima se radi dijagnostika, dok svi ostali na ...

Upoznajmo sugrađane: Aksentije – zvezda inkluzivnog teatra

Aksentije Ivanović (26), već godinama gradi uspešnu karijeru. Dobitnik je brojnih sportskih nagrada, a prepoznat je i kao uspešan glumac. ...

Predsednik Srbije obišao gradilište Kovid bolnice

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je večeras radove na izgradnji Kovid bolnice u Kruševcu, koja bi trebalo da bude završena ...

Poraženi i Napredak i Trajal

U 16. kolu Super lige Srbij, Napredak je ostavio bodove na Banovom brdu favorizovanom Čukaričkom, koji je slavio sa 3:0. ...