Intervju: Ljiljana Habjanović Đurović

– Mladi žele život kao u reklamama. Žele društvo. LJubav. Provod. Uzbuđenje. Osećaj moći. Žele sve da dožive i sve da probaju. I to sad i odmah. Skloni su pobuni pobune radi. Žele slobodu. Ali oni su istovremeno i neiskusni, lakoverni, nesigurni i povodljivi, pa ih je lako zavesti slatkim rečima i praznim obećanjima. Lako ih je prevariti – kaže Ljiljana Habjanović Đurović, čiji je novi roman „Onda je došla dobra vila“ upravo pred čitaocima

U izdanju IK Globosino Aleksandrija nedavno je objavljen novi roman LJiljane Habjanović Đurović „Onda je došla dobra vila“. Reč je o porodičnoj drami o bezuslovnoj ljubavi koja se odvija kroz različite faze: kada dete počinje da se odvaja od majke, kada majka počinje da gubi dete, kada majka počinje da strepi šta može da kaže ili uradi njeno dete, kada majka shvati da je njena ljubav zaista bezuslovna.

Ovo je knjiga o tajnama i mudrosti, o moći i nemoći, o porazima i snazi majčinstva, ali istovremeno i knjiga o duhu vremena u kome živimo, o borbi dobra i zla, koja se neprekidno odvija u našoj svakodnevici,u svakoj porodici i u svakom pojedincu.

U romanu je između ostalog zapisano:
,,U svetu danas postoji oko dve hiljade sekti. U Srbiji nekoliko desetina. Imaju svoje časopise i izdavačke kuće u kojima objavljuju knjige o svojim učenjima. Imaju svoje veb sajtove. Vešto šire svoj pogubni uticaj na radoznale i otvorene duhom, željne novih saznanja, koji nisu svesni koja je priroda tih znanja i od koga ona potiču.

Ciljna grupa su mladi između 16 i 20 godina. Od 1966. godine javno deluje Satanina crkva. Postoji Međunarodno udruženje veštaca i veštica.

Sekte podrivaju nacionalnu bezbednost, ruše temelje Crkve i države, uništavaju porodice i pojedince. Jedan od presudnih uslova za uspešnu obradu žrtve je odvajanje od porodice. Posebno je važno stvoriti netrpeljivost deteta prema majci.

Robovanje sekti, odnosno učitelju i vođi započinje brisanjem ljubavi prema porodici i prijateljima, a završava se najčešće ludilom ili samoubistvom, a ponekad ubistvom i samoubistvom,, napisala je između ostalog naša sagovornica u svom romanu.

– „Onda je došla Dobra Vila“ je knjiga u slavu porodice – kaže autorka. To je prema njenim rečima ,,priča o jednoj majci i njenom sinu, o veri, ljubavi i nadi“.

Priča o iskušenjima koja vrebaju mladog čoveka

Na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu predstavili ste novi roman. Šta Vam je ovoga puta poslužilo kao inspiracija?

– Inspiraciju sam pronašla u stvarnosti koja nas okružuje. Roman „Onda je došla Dobra Vila“ ima dva sloja. To je savremena porodična drama o bezuslovnoj ljubavi. O tajnama i mudrosti, o moći i nemoći, o porazima i snazi majčinstva. Ali, to je istovremeno i priča o duhu vremena u kome živimo i o iskušenjima koja vrebaju mladog čoveka. To je knjiga koja mlade upozorava da im slobodu mogu dati samo oni koji ih istinski vole, a svi drugi koriste obećanja o slobodi da bi ih zarobili. To je knjiga koja podseća roditelje na mnoga važna pitanja koja moraju da postavljaju sebi. I na ono najvažnije: gde je, sa kim je i šta radi moje dete?

– Glavni junaci romana su jedna majka i njen sin. I Vi imate sina. Koliko je autobiografskih elemenata utkano u ovu Vašu priču?

-Ovo, hvala Bogu, nije naša priča. Ali, s druge strane, u knjizi su iznete mnoge istine u kojima se mogu prepoznati svaka majka, ili otac, i svako dete. Mnoge istine o svetu u kome živimo i duhovnim uticajima kojima smo izloženi, a da to i ne znamo. Dok nisam počela da mislim slobodno, dok nisam otkrila lepotu, istinitost i dubinu hrišćanske vere i ja sam, poput junakinje romana, bila nenj age njoman.

Junacima romana poklonila sam neke dirljive i nežne prizore iz vremena kada je moj Alek bio mali. Poklonila sam im i jednu od svojih molitvi Majci Božjoj. Čula sam je pre dvadeset godina od jedne mudre Kotoranke, i setila je se kada je moj sin, kao šesnaestogodišnjak,  prvi put putovao u Ameriku. Evo je: „Ti znaš gde je moje dete, ja ne znam. Ti znaš kako mu je, ja ne znam. Ti možeš da mu pomogneš i da ga sačuvaš, ja ne mogu. Molim te, Mati Božja, pomozi mu i sačuvaj ga!“ Molitva je jednostavna i savršena. Ona istovremeno pokazuje nemoć majke da zaštiti dete sopstvenom snagom, ali i njenu moć da silinom svoje ljubavi i čistotom vere obezbedi svome detetu zaštitu i pomoć Majke Božje.

–  Šta smatrate najvećim porazom majčinstva?

– Majka je u stanju da učini sve za svoje dete. Za njega, spremna je na svaku žrtvu. Ali, majka dete ne može učiniti srećnim. Taj trenutak kada se majka suoči sa istinom da sreća njenog deteta zavisi od mnogih okolnosti na koje ona ne može da utiče, i od drugih ljudi, najveći je poraz majčinstva.

Odupreti se podmuklom i lažljivom zlu

Ovo je knjiga namenjena svim generacijama. Međutim, može se nazvati i knjigom za mlade…

– Mladi žele život kao u reklamama. Žele društvo. LJubav. Provod. Uzbuđenje. Osećaj moći. Žele sve da dožive i sve da probaju. I to sad i odmah. Skloni su pobuni pobune radi. Žele slobodu. Ali oni su istovremeno i neiskusni, lakoverni, nesigurni i povodljivi, pa ih je lako zavesti slatkim rečima i praznim obećanjima. Lako ih je prevariti. Lako ih je odvući u alkoholizam, narkomaniju, kriminal, prostituciju. I u ono najpogubnije – u sektu. Početak je uvek veseo. Gotovo bezazlen. Toliko običan, da odabrana žrtva i ne primeti da se nešto desilo. Jer, đavo je lukav, on poznaje sve ljudske slabosti, pa nudi, podmeće i daje ono što čovek želi. A za uzvrat zarobljava umove i uzima duše. Nadam se da će iz ove knjige mladi shvatiti da im slobodu mogu dati samo oni koji ih istinski vole, dok svi drugi koriste obećanja o slobodi da bi ih zarobili. Nadam se i da će naučiti da bolje razumeju one koji ih čuvaju i vole. Roditelji se danas nekako teško snalaze.

Šta je glavno uporište roditeljstva danas?

Uporište roditeljstva, ali i uslov opstanka porodice su uzajamna ljubav i požrtvovanost, i vaspitanjenje dece u Duhu Božjem.

Odnosno, ni ocu ni majci ništa ne sme da bude ni preče ni važnije od njihove dece. Od neprestanog nastojanja da im sačuvaju umove i duše. Ali, da bi mogle na pravi način da vaspitavaju decu, mnoge majke moraju prvo sebe da promene. Da počnu da misle drugačije. Da sebe utemelje u veri. Potom da u veri utemelje svoju decu. Samo tako će biti u stanju da se odupru podmuklom i lažljivom zlu.

Kako odbraniti porodicu?

– Porodica se sistematski urušava već mnogo godina unazad. Kako, čime da se brani porodica danas?

– Ja vrlo često ponavljam: „Samo nas ljubav može spasiti“. Ova knjiga, možda više nego sve ostale koje sam napisala, potvrđuje istinitost ovih reči iz Jevanđelja. Dakle, i porodica i pojedinac mogu se spasiti samo ljubavlju. LJubavlju koji primamo, i ljubavlju koju dajemo drugima. Samo istinska, predana ljubav je izvor mudrosti. Samo istinska, predana ljubav može da pobedi sva iskušenja ovog zlovremena.

– Posebno je na udaru žena. Njena istinska uloga i misija danas se preinačuje u nešto sasvim drugo…

– Žena je stub porodice. Porodica je stub društva, ali pre svega oslonac i utočište za pojedinca. Zato porodica i jeste na udaru. I u najsrećnijim porodicama majka sa detetom provodi više vremena nego otac.

Majka je primer kćeri („Gledaj majku, biraj ćerku:“), ali i uzor po kome će sin birati svoju životnu saputnicu i formirati svoj odnos prema ženi. Zato je, da bi se urušila porodica, da bi oslabljeni pojedinac postao podložan svakoj manipulaciji i zlu, potrebno srozati ženu. Krivotvoriti njenu suštinu.

Čitavog prošlog leta u magazinima, tabloidima i na portalima pojavljivana su imena devojaka i žena i uz njih jedno oduševljeno „Bravo!“. Kad vidite to „bravo“ pomislite da je imenovana rekla nešto pametno, uradila nešto dobro i plemenito, postigla neki uspeh, kad ono – dotična se razgolitila i pokazala svoje savršeno izfotošopirano telo. Nije problem što to rade starlete, klaberke, „modeli“ i sponzoruše-udavače, već što je taj duh zavladao i među ženama koje pretenduju da budu shvaćene ozbiljno.

Dve stotine godina žene su se borile da budu ravnopravne u svojoj različitosti. Da steknu pravo da pokažu svoje znanje i pamet. Da ne budu objekat, već subjekat. Da razvijaju svoje talente. Da se iskažu u poštovanim profesijama. Danas, osim što je i sama često sirova i razvratna, bestidna i nemoralna, žena je više nego ikada pre svedena na objekat požude.

Mila MILOSAVLJEVIĆ