Intervju: Borko Stefanović, dve godine posle napada u Kruševcu – „Podelili su Srbiju i to moramo zaustaviti“

Dve godine je prošlo od incidenta uoči tribine Saveza za Srbiju, ali i dva meseca od donošenja nepravosnažne presude pred Višim sudom u kojoj su tri osobe osuđene na zatvorske kazne u trajanju od 4, odnosno po 3,5 godina, zbog napada na Borka Stefanovića, u to vreme lidera Levice Srbije, aktivistu Bobana Jovanovića i policijskog službenika Dejana Palibrka koji je intervenisao te večeri. Stefanović, sada potpredsednik SSP-a, počinjeno krivično delo je i tada definisao kao pokušaj ubistva, a pri tom stavu ostao je i danas

* Na čemu temeljite uverenje da to nije bio slučaj nasilničkog ponašanja, kako je to naznačeno u samoj presudi Višeg suda?

– Nasilničko ponašanje je jasno definisano u zakonu, odnosi se na javne priredbe i sportske događaje, ili na neki sukob u kafani ili između komšija. Pošto u ovom slučaju nije bilo nikakve konfrontacije, niti mi poznajemo te ljude da bi postojao eventualno kakav lični motiv, onda se svodi na to da je motiv bio politički. Oni su nas napali, s oruđem pogodnim za ubistvo.

Mišljenja sam da udarac koji sam dobio nije mogao biti zadat šakom, već bokserom, a i drugi ljudi su rekli da im se učinilo da su osumnjičeni imali neka sredstva u rukama. Pao sam u nesvest od prvog udarca, Bobanu Jovanoviću izbili su tri zuba. Videlo se da su oni to uradili znalački i da to nisu uradili da bi nas uplašili ili nam nešto stavili do znanja. To su uradili da nas trajno onesposobe ili da nas ubiju.

* Prilikom iznošenja završnih reči, odbrana je iznela između ostalog, da politički motiv nije dokazan. I u neformalnim komentarima nakon događaja, u javnosti je moglo da se čuje da do tog trenutka niste imali ozbiljniju političku podršku?

– Ja sam u to vreme vodio Levicu Srbije koja je imala jedan procenat na izborima, što su vrhovi Himalaja za sve stranke koje su izašle na lažne izbore i u broju glasova i u procentima. A mi smo tada bili na tribini Saveza za Srbiju, čiji sam ja bio jedan od osnivača. Ne mislim da sam nešto posebno bitan ili poznat, ali ako dođete i čoveka koji je jedan od lidera Saveza za Srbiju udarite u potiljak, bacite ga u nesvest, on obilno krvari, vi ga šutirate u glavu, a pošto je isključen lični motiv ili incidentna situacija, ne znam kako bi moglo drugačije da se objasni šta je motiv. Oni su organizovani i poslati da to urade.

Inače su to ljudi viđani i u Brusu, pretili su Mariji Lukić, dolazili su da brane Jutku, viđani su i u drugim opštinama u Srbiji gde su isto tako pretili ili dolazili u fizičku konfrontaciju sa ljudima iz opozicije.Ti ljudi nisu nepoznati u Kruševcu, a Boga mi ni u Srbiji.

* Obećanje da će nakon bojkota, opozicija raditi na formiranju uslova za fer i slobodne izbore dato je u junu. Kako ocenjujete to delovanje, dokle se stiglo posle 5 meseci?

– Moglo je više i brže da nije bilo pandemije korona virusa. Kao opozicija smo dosta onemogućeni da organizujemo događaje po Srbiji, kao uostalom i svi. Sada jeste primarna stvar sačuvati narodu zdravlje i u vezi s tim dali smo i konkretne predloge, koje je vlast prvo ignorisala i ismevala, a kasnije primenila u celini. Konkretno, do najnovijeg naleta virusa, obišli smo 50-ak opština u zemlji. Najčešće obilazimo sela, na terenu smo koliko to epidemiološka situacija dozvoljava. LJudi žele da neko čuje njihov problem, pošto ih iz vlasti više niko ne sluša, lažu ih i zloupotrebljavaju da glasaju za njih.

* Da li ljudi prepoznaju opoziciju na terenu, koliko je opoziciona grupacija koja je neretko menjala ime ”brendirana” danas, koliko se registruje njen određen identitet?

– Prepoznaje se, na žalost, jedan uži krug ljudi koji su medijski aktivniji, Dragan \ilas, Marinika Tepić, Lutovac, Jeremić, Boško Obradović, ali zadovoljan sam kada vidim da je naših (SSP) odbora sve više i sada smo došli na prag od 70 formiranih odbora. LJudi su se oslobodili straha, mada ne u potpunosti. Srbija je u ovom trenutku podeljena na one koji nikada ne bi glasali za Aleksandra Vučića i njegove saveznike i na one koji bi uvek glasali za njih. Ta linija ide skoro po polovini stanovništva.

Njihov reting je opao, popularnost u narodu im je na nižim tačkama nego proteklih pet godina. LJudi percipiraju opoziciju, vide vas kroz ličnosti. Trenutno je za građane Srbije potpuno nebitan i program i ideologija i naziv stranke, nego nas sve vide kao jedinstven opozicioni blok. U ovim uslovima diktature, medijske blokade, nasilja i straha, to je maksimum u smislu definisanja stranačkih posebnosti. Istovremeno,to viđenje nam ukazuje da narod traži da budemo jedinstveni.

* Spomenuli ste Zorana Lutovca, pa iako nije politički bonton komentarisati dešavanja u drugoj stranci, ipak ću Vas, kao šefa poslaničke grupe DS u Narodnoj skupštini do 2015. godine, pitati šta mislite, koliko je DS na putu da se oporavi?

– DS je bila na udaru jedne organizovane ekipe ljudi, koja možda može bez DS-a, ali ne može bez vlasti. DS je mnogo veća od toga ko je njen predsednik ili od toga da li je u njoj Lečić ili nije. Taj brend je moćan. U mnogim delovima Srbije je DS i dalje sinonim za opoziciju, tako da sam ja i dalje siguran da će rešiti sve te probleme koji su u velikoj meri indukovani od strane režima i da ćemo nastaviti zajedno kao i do sada, borbu za promenu ovog koruptivnog, nasilničkog sistema.

* Od 2010. do 2012. bili ste šef pregovaračkog tipa u dijalogu sa Prištinom, pre toga ste bili angažovani i u SAD u tzv. srpskom pitanju, kako gledate na razvoj pregovora oko pitanja Kosova i Metohije u proteklih osam godina?

– Prvo, sve ono što su nas optuživali su uradili oni, a druga stvar, sve su krili od građana Srbije. Svaki pregovor su vodili bez platforme skupštine i Vlade, a na pregovore su odlazili nepripremljeni. Nikakvih rezultata nije bilo, osim što je vlast SNS izbacila Srbiju sa Kosova i Metohije i sve njene institucije. SNS je počinila mnogo grešaka oko KiM, ali najveća greška je to što su odlučili da vode statusne pregovore i što su u Brisel prebacili razgovor o statusu, a inače nas za to optužuju. I sada Priština želi da priča samo o priznanju nezavisnosti Kosova.

* Nabrajate brojne prepreke za opoziciono delovanje u vreme epidemije, a ipak, delujete kao priličan optimista?

– Ne treba da pričamo ni o Vučiću ni o ovoj vlasti, već treba da pričamo šta ćemo raditi posle njega. Imamo vrlo razrađen, jasan “Plan za dobar život Srbije” u kojem smo precizno pokazali kako ćemo iz naprednjačkog trošenja i ponašanja novac premestiti u plate zdravstvenim i prosvetnim radnicima, ulagati u socijalnu zaštitu, besplatne uxbenike, poljoprivredu, energetiku, IT sektor. Predvideli smo donošenje pravog zakona o poreklu imovine i Zakona o specijalnom tužiocu, koji bi imao svoju policiju i ne bi zavisio od političkog hira bilo kog ministra.

* Program deluje prilično levičarski?

– Još sam 2016. godine naučio da bežim od definicija, nego da svoje opredeljenje pokazujem kroz ono što ćemo sprovesti. Hoćemo da spojimo Srbiju koja je pocepana. Podelili su Srbiju prijatelje, komšije, kumove, rođake. To moramo zaustavimo. Svaki nam je čovek dragocen, nije nam bitno ko je za koga glasao, niti da li je bio nečiji član, već samo da li je neko kršio zakon, zloupotrebljavao resurse i medije da bi uništavao političke neistomišljenike. Građanima Kruševca i okoline mogu da poručim da ćemo ukinuti ugovore o privremeno-povremenim poslovima. Predvideli smo i socijalnu penziju od 100 evra za ljude koji nemaju baš nikakava primanja.

* Početak pregovora između predstavnika opozicije i vlasti najavljen je, kako ste istakli ranije za januar, februar naredne godine i to ponovo pod okriljem EU. Sa kojom agendom izlazite na te pregovore i koliko mislite da je Evropa spremna da se aktivno uključi u formiranje političkog dijaloga?

– Oni su se javno obavezali, to je sada već i odluka Evropskog parlamenta i Komisije. Mi smo dakle deo Evrope, uvek smo bili i bićemo deo nje, a treba da postanemo članovi EU što pre. Sa ovom vlašću to nećemo uspeti, stagniramo i nazadujemo na tom putu.

Prehtodni dijalog nije bio uspešan, zato što su izbori bili lažni, to smo i tvrdili. Sada to svi vide. U dva izveštaja konstatovano je stanje nesloboda, pritisak na novinare i pravosuđe, korupcija. U izveštajima Freedom Housa i Instituta iz Bazela, Srbija je proglašena za prvaka u korupciji u Evropi.

Kada se sve to ima u vidu, očekujemo, kako je najavljeno da već početkom naredne godine počne dijalog između vlasti i opozicije i nas tu interesuju dve stvari: RTS kao javni servis, dobro svih građana Srbije, gde je neophodno da se obezbedi paritet i jednako prisustvo i onih koji se kritički odnose prema vlasti i onih koji je podržavaju, kao i zaštita biračke volje, odnosno obezbeđivanje slobodnih izbora, što podrazumeva i formiranje posebnog ministarstva za kontrolu izbornog procesa, rigoroznije kazne za zloupotrebe. Ako se izborimo za slobodne i fer izbore, naravno da ćemo na te izbore izaći i pobediti Aleksandra Vučića.

N.G.