In medias res: Šta to beše 8. mart?

Šta nam je prva asocijacija na 8. mart? Većina će pomisliti na cveće i druge poklone, odnosno na ustaljeno darivanje žena. Tog dana će možda neke žene dobiti po koji poklon, ili koji sat skraćenog radnog vremena zavisno od volje poslodavca, da li je to neka privilegija? Na pragu smo 111 međunarodnog obeležavanja ovog dana, to je reklo bi se duga istorija koja pokazuje kontinuitet neke borbe, ali čije borbe, kakve borbe, ka čemu je ona usmerena? Zato je važno je da ne zaboravimo -osmi mart nije usmeren ka slavlju, već ka borbi za očuvanje i unapređenje položaja žena, devojaka i devojčica u svim sferama društva

Na viber grupama se većina roditelja organizuje oko poklona za vaspitačice, učiteljice, ili nastavnice.

Šta nam ovo pokazuje? Imenice koje određene profesije označavaju u ženskom rodu, dok će se za neke druge profesije postaviti pitanje da li je ispravno postaviti ih u ženskom rodu. Možda će se povesti neka disusija o tome da srpski jezik prepoznaje rod, broj i padež u rečeničnim konstrukcijama, ali sa koliko će se razumevanja pristupiti razgovoru o suštini obeležavanja 8. marta kao Međunarodnog dana žena?

Na pragu smo 111 međunarodnog obeležavanja ovog dana, to je reklo bi se duga istorija koja pokazuje kontinuitet neke borbe, ali čije borbe, kakve borbe, ka čemu je ona usmerena?

Kako je sve počelo

Međunarodni dan žena nastao je iz inicijativa za veća prava žena, odnosno borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost. Osmi mart kao Dan žena ustanovljen je u znak sećanja na veliki protest žena zaposlenih u fabrici tekstila u Njujorku 8. marta 1857. godine. Tada su u fabrikama radile i devojčice od 8, 10 ili 12 godina, radno vreme je često bilo duže od 10 sati.

Radnice su tada protestovale zbog loših uslova rada i niskih plata. Ubrzo je ustanovljena tradicija, pa je u narednim godinama 8. marta organizovana protestna šetnja. Najmasovnija desila se 1908. godine, kada je 15.000 žena marširalo kroz Njujork, tražeći kraće radno vreme i pravo glasa.

Na predlog Klare Cetkin 1910. godine održana je Međunarodna konferencija žena u organizaciji Socijalističke Internacionale, koja je ustanovila obilježavanje 8. marta kao Dana žena. Osim Klare Cetkin i Roza Luksemburg je značajno uticala na ideju ravnopravnosti žena.

Međunarodni dan žena obeležen je 1911. godine u mnogim državama. Žene su tražile da im se omogući pravo glasa, da obavljaju javne funkcije, a digle su i glas protiv diskriminacije na osnovu pola prilikom zapošljavanja.

Čemu 8. mart?

Nakon više od 100 godina žene širom sveta 8. marta i dalje izlaze na ulice u proteste, šetnje, marševe i druge slične akcije kako bi skrenule pažnju na to da iako deklarativno države priznaju rodnu ravnopravnost, ona suštinski ostaje na nivou prepoznavanja ili kvota što ne menja suštinu položaja žena.

Radna prava su i dalje veoma važna tema posebno u postkonfliktnim ili tranzicionim društvima kakvo je naše. Na početku teksta postavili smo pitanje da li je privilegija imati skraćeno radno vreme jednog dana u godini? Sa aspekta radnih prava pitanje je šta piše u ugovoru, ako ga imate? Jednako je važno pitanje da li ste adekvatno plaćene za svoj rad? Da li smete da se organizujete u sindikate i na taj način branite ili zahtevate svoja prava, ili vam je poslodavac to pravo ukinuo? Da li smete javno da iznesete činjenicu da vam je poslodavac to zabranio i koje bi bile posledice tog obzanjivanja? Kakvi su vam uslovi rada, da li trpite mobing ili ste izložene nekim drugim nezakonitim radnjama na svom random mestu? Da li vam prilikom razgovora za posao potencijalni poslodavci postavljaju lična pitanja i zadiru u vaš privatni život? Koliko dugo čekate na posao? Da li radite na pozicijama koje su ispod vaših kvalifikacija? Da li ste primorane da radite u sivoj ili crnoj zoni, ili da obavljate više poslova istovremeno da biste prehranile sebe i/ili porodicu?

Niz pitanja koje bismo postavile je dug, ali nas vodi ka tome da razmislimo u kakvim realnim okolnostima živimo. Odgovori na ova pitanja ponudiće i zaključak o tome da li je uspostavljena ekonomska i  socijalna ravnopravnost.

Prava ili pokloni?

Od početka pandemije virusa Covid19 svedočimo tome da ustanovljena prava veoma brzo mogu biti iznova propitivana. Ko je tokom perioda izolacije vodio računa o deci, starima, ili nemoćnima/bolesnima? Da li je u ambulantama i kovid bolnicama bilo više žena ili muškaraca? Ko je prvi ostajao bez posla? Na čija pleća je suštinski pala globalna ekonomija i briga za očuvanje života, stambenog i radnog prostora?

Biološke funkcije ne smeju određivati društvene funkcije. Ravnopravnost će biti uspostavljena u onom trenutku kada odgovrnost, obaveze, moć i resursi budu pravilno i pravedno raspoređeni.

Nasilje nad ženama je tema koja polarizuje javnost, a dešava se u svim sferama života – u kući, na random mestu, na ulici, na internetu. Gde smo onda bezbedne i ko bi trebalo da garantuje tu bezbednost? U kakvim ličnim i društvenim odnosima živimo?

Država svojim zakonima i institucijama treba da obezbeđuje i štiti sva naša prava. Naš zadatak je da na tu obavezu i odgovornost podsećamo, da se trudimo da kroz različite inicijative zahtevamo da zdravstveni i sistem socijalne zaštite bude funkacionalniji, da se poštuju radna i sva druga prava na svim nivoima, da živimo u bezbednijem okruženju sa stabilnijim ekonomskim i prirodnim resursima.

Zato osmi mart nije usmeren ka slavlju, već ka borbi za očuvanje i unapređenje položaja žena, devojaka i devojčica u svim sferama društva.

Andrijana Kocić, aktivistkinja Alternativnog centra za devojke