Храм Светог Мученика Агатоника- 109 година постојања

Прва брига наших старих је била да подигну себи богомоље. У многим варошима није било Цркве никако, јер то Турци нису трпели, а где је и било, она није смела бити виша од два аршима (66 цм) над земљом. Када је наступило ослобођење, све вароши у Србији похитале су одмах да саграде прво Цркве, пише доктор Чедомир Марјановић у својој књизи „Крушевац, историјско- културни преглед од постанка до данас”

Мало је познат историјат Цркве Светог Агатоника, која се налази на Старом крушевачком гробљу, а посвећена је Светом мученику Агатонику, који је пострадао током прогона хришћана за време римског цара Максимијана, почетком 4. века. Некада се ова богомоља налазила у кругу Барутане Обилићево, која је отпочела са радом на основу Указа краља Милана Обреновића из априла 1888. године. На основу Указа, министру војном одобрена је сума од 80.000 динара из буџета у име откупа имања Ђорђа Симића и околног земљишта на реци Расини, ради подизања нове државне фабрике за производњу барута. Камен темељац за барутану положио је млади престолонаследник Александар Обреновић на Видовдан 1889. године током свог тродневног боравка у Крушевцу поводом петстоте годишњице Косовске битке. Тада је служен помен погинулима у Косовској бици, служена је свечана литургија, а престолонаследник је положио камен темељац и за Споменик косовских јунака, кога ће открити краљ Петар I Карађорђевић 1904. године.

Историчар Небојша Ђокић написао је интересантан чланак о Цркви Светог Агатоника у Заводу Обилићево, који је објављен у часопису„Гласник“ Српске Православне Цркве маја 2008. године. Овом приликом изнећу чињенице које аутор наводи у чланку.

По народном предању, на месту на коме се данас налази Trajal Korporacija, Турци су вешали и убијали рају. Ту су их и сахрањивали. На једном од гробова неко је поставио најпростију камену плочу. Прича се, у народу, да се једном приликом некој мајци, чији је син јединац био на самрти, у сну јавио Свети Агатоник и рекао: „Отиди са сином на гроб, помоли се Богу и Светом Агатонику и син ће ти оздравити”. Мајка је то учинила, те је он оздравио. Од тада народ сматра овај гроб за свети и лековит.

Темељ Барутане свечано је положен 16. јуна 1889. године ( по старом календару ) и том приликом је одлучено да се и Барутана и место на коме ће бити изграђена зове Обилићево. Са радом је отпочела 1892. Исте године у кругу Барутане, на горе споменутом гробу, направљена је једна проста капелица, да би у њој верници могли палити свеће.

Управник Барутане, артиљеријско- технички пуковник Божа Крстић, одлучио је да са својим особљем, из захвалности Богу и светом Агатонику за велике победе српске војске у Балканским ратовима, подигне на том месту Цркву. Одлучио је да искористи боравак регента Александра Карађорђевића за свечани почетак изградње Храма. Тако је, на Видовдан 1914. године, регент положио камен темељац. Пројекат Цркве израдио је архитекта Јанко Шафарик. Прилозима и добровољним радом особља Барутане Обилићево, Црква је до јесени 1915. и сазидана. У то време у Барутани је радило 200 радника (од којих 30 жена). Међутим, новембра 1915. године, српска војска је била принуђена да се повуче услед агресије Немачке, Аустроугарске и Бугарске, уследила је окупација и то је онемогућило да се Црква освешта. Улазак Немаца у Крушевац и Барутану, 7. новембра исте године, значио је прекид било каквих радова на новој Цркви.

По ослобођењу Крушевца, 15. октобра 1918. године, једно време није се знало да ли ће се обновити Барутана у Крушевцу, или ће нова фабрика бити постављена на неком другом месту. Наиме, Аустроугари су однели све машине из Обилићева, тако да фабрика није могла почети са радом. Политички врхови Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца су, најпре, донели одлуку, да се нова фабрика смести у Сарајево. Међутим, поново је размотрена могућност обнове фабрике у Крушевцу, па је тако и одлучено да се настави са производњом у Барутани. Обнављање је трајало током 1921. и 1922. године, када је у Војно- техничком заводу Обилићево почела редовна производња.

Особље Барутане није заборавило ни своју Цркву. Храм је постепено дозиђиван, изграђен је иконостас, осликане иконе, а набављено је и све што је било потребно за освећење Цркве. Коначно, на дан Светог Агатоника 4. септембра, 1930. године у Државном заводу Обилићево, за време управниковања ђенерала Милоша Г. Обрадовића, Епископ нишки Доситеј обавио је освећење Цркве Светог Агатоника. Свечаности је присуствовао ктитор Храма краљ Александар I Карађорђевић и мноштво народа. Треба поменути да је Епископ нишки Доситеј петнаестак година касније страдао од усташа, канонизован је, и Српска Православна Црква га прославља као Светог Доситеја Загребачког Исповедника,13. јануара.

Црква Светог Агатоника налазила се у кругу Барутане све до 1966. године, када је пренета на крушевачко гробље. Храм је тада осветио Епископ нишки Јован уз саслужење десет свештеника, како бележи Протојереј проф. др Предраг Пузовић у својој монографији „Црква Светог Ђорђа у Крушевцу“.

Данас Храм Светог Агатоника служи за погребне обреде верника. 2008. године, благословом Епископа нишког Господина Иринеја, поред цркве на Старом гробљу сазидан је и звоник за време старешине цркве Протојереја Будимира Којића. Освећење је обавио Епископ Иринеј.

Данашње руководство Trajal Korporacije је радницима, пре свега Алатнице, поред чијег погона је пре пресељења била измештена Црква Светог Агатоника, али и радницима целе фабрике, изградњом нове Цркве Светог Агатоника  вратило овог светитеља као заштитника. Нову Цркву освештао је Његово Преосвештенство Епископ крушевачки господин  Давид освештао је  2021. године. Генерални директор   Trajal Korporacije Милош Ненезић том приликом је истакао да је подизањем ове Цркве исправљена грешка почињена након Другог светског рата. Радници Trajal Korporacije Свеог Агатоника обележавају као своју Славу.

Огњен Милићевић