Grad po­ma­že u o­bra­zo­va­nju, za­po­šlja­va­nju i zdrav­stve­noj za­šti­ti Ro­ma

Pro­blem sta­no­va­nja če­ka do­na­to­re

I­a­ko je Grad Kru­še­vac sta­no­va­nje Ro­ma pre­po­znao kao je­dan od če­ti­ri ključ­na pro­ble­ma za nje­go­vo re­ša­va­nje če­ka se po­moć do­na­to­ra. Grad i­ma sprem­ne pro­jek­te, a u me­đu­vre­me­nu se iz lo­kal­nog bu­dže­ta iz­dva­ja no­vac za po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ja rom­ske po­pu­la­ci­je u o­bla­sti o­bra­zo­va­nja, za­po­šlja­va­nja i zdrav­stve­ne za­šti­te

U Kru­šev­cu, pre­ma sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma, ži­vi o­ko 2.500 Ro­ma, a­li se pro­ce­nju­je da ih je znat­no vi­še. I­a­ko je naj­ve­će rom­sko na­se­lje, Mar­ko Or­lo­vić, ko­je se na­la­zi u grad­skoj zo­ni, in­fra­struk­tur­no de­li­mič­no o­pre­mlje­no, ve­lik deo rom­ske po­pu­la­ci­je ži­vi u ne­hi­gi­jen­skim u­slo­vi­ma. Rub­ni deo tog na­se­lja je ta­kav, a o­snov­ne ži­vot­ne u­slo­ve (ka­na­li­za­ci­ju, vo­du, stru­ju, put) ne­ma ni 40-tak o­bje­ka­ta u na­se­lju Pa­nje­vac. Rom­ske po­ro­di­ce, ta­ko­đe, u lo­šim u­slo­vi­ma ži­ve u Či­tlu­ku, De­di­ni te broj­nim se­li­ma u o­ko­li­ni Kru­šev­ca.

Od Stra­te­gi­je do stvar­no­sti

Grad Kru­še­vac je pro­blem sta­no­va­nja Ro­ma pre­po­znao kao je­dan od če­ti­ri ključ­na u Stra­te­gi­ji za po­bolj­ša­nje po­lo­ža­ja Ro­ma. I­a­ko se iz grad­skog bu­dže­ta za me­re u o­kvi­ru Stra­te­gi­je go­di­šnje iz­dva­ja vi­še od 1,5 mi­li­o­na di­na­ra, no­vac je pre sve­ga u­sme­ren na o­bra­zo­va­nje, za­po­šlja­va­nje i zdrav­stve­nu za­šti­tu, dok je lo­kal­na sa­mo­u­pra­va sprem­na da pro­blem sta­no­va­nja re­ša­va uz po­moć do­na­to­ra, za šta i­ma sprem­ne pro­jek­te.

Pre­ma po­da­ci­ma O­de­lje­nja za dru­štve­ne de­lat­no­sti, u pret­hod­ne če­ti­ri go­di­ne, od­no­sno na­kon do­no­še­nja po­me­nu­te Stra­te­gi­je, iz­ra­đen je Plan de­talj­ne re­gu­la­ci­je za na­se­lje Pa­nje­vac, što je 2015. go­di­ne sa 1,2 mi­li­o­na di­na­ra fi­nan­si­ra­la E­vrop­ska u­ni­ja u o­kvi­ru pro­jek­ta “Ov­de smo za­jed­no – E­vrop­ska po­dr­ška za in­klu­zi­ju Ro­ma”. U o­kvi­ru i­stog pro­jek­ta EU je fi­nan­si­ra­la iz­ra­du teh­nič­ke do­ku­men­ta­ci­je za iz­grad­nju i re­kon­struk­ci­ju vo­do­vod­ne i ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že, iz­grad­nju at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je i iz­grad­nju sa­o­bra­ćaj­ni­ca u u­li­ca­ma Ka­ni­co­voj, Zve­čan­skoj i Pri­štin­skoj u tom na­se­lju.

Pri­o­ri­tet – na­se­lje Pa­nje­vac

Nad­le­žni na­po­mi­nju da je za po­bolj­ša­va­nje u­slo­va sta­no­va­nja pri­pad­ni­ka rom­ske po­pu­la­ci­je ne­op­hod­na do­na­tor­ska po­dr­ška te da Grad Kru­še­vac i­ma sprem­ne pro­jek­te iz te o­bla­sti, ko­ji­ma bi kon­ku­ri­sao kod po­ten­ci­jal­nih do­na­to­ra. Kon­kret­no reč je o pro­jek­tu Iz­grad­nja i re­kon­struk­ci­ja vo­do­vod­ne i ka­na­li­za­ci­o­ne mre­že, iz­grad­nja at­mos­fer­ske ka­na­li­za­ci­je i iz­grad­nju sa­o­bra­ćaj­ni­ca u u­li­ca­ma Ka­ni­co­voj, Zve­čan­skoj i Pri­štin­skoj u rom­skom na­se­lju Pa­nje­vac, ko­jim Grad Kru­še­vac pla­ni­ra po­no­vo da kon­ku­ri­še za sred­stva iz I­PA fon­do­va. U Grad­skoj u­pra­vi pod­se­ća­ju da je Grad u­pra­vo za taj pro­je­kat, u sa­rad­nji sa u­dru­že­njem gra­đa­na “Tre­e­ho­u­se”, 2016. go­di­ne kon­ku­ri­sao kod De­le­ga­ci­je E­vrop­ske u­ni­je za do­de­lu bes­po­vrat­nih sred­sta­va iz pro­gra­ma I­PA 2013. Od EU je tra­že­no 915.000 e­vra, a u­če­šće Gra­da je tre­ba­lo da bu­de do­dat­nih 161.500 e­vra, a­li pro­je­kat ta­da ni­je o­do­bren.

U Grad­skoj u­pra­vi pod­se­ća­ju i da je za na­se­lje Mar­ko Or­lo­vić do­ne­ta Od­lu­ka o iz­ra­di Pla­na de­talj­ne re­gu­la­ci­je, a­li da po­sto­ji pro­blem pre­na­se­lje­no­sti, što pred­sta­vlja koč­ni­cu za le­ga­li­za­ci­ju na­se­lja. To zna­či da o­bjek­ti u tom na­se­lju ni­su le­ga­li­zo­va­ni, a­li su po­je­di­nač­ni zah­te­vi pod­ne­ti.

O sta­no­va­nju Ro­ma kroz ve­sti

O­ve go­di­ne iz bu­dže­ta dva mi­li­o­na di­na­ra

U 2019. go­di­ni za im­ple­men­ta­ci­ju lo­kal­ne Stra­te­gi­je za u­na­pre­đi­va­nje po­lo­ža­ja Ro­ma iz­dvo­je­no je dva mi­li­o­na di­na­ra, a sred­stva su na­me­nje­na za spro­vo­đe­nje vi­še me­ra u o­bla­sti o­bra­zo­va­nja. Kon­kret­no za pre­voz rom­skih u­če­ni­ka sred­njih ško­la, ko­ji su ko­ri­sni­ci nov­ča­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći, de­či­jeg do­dat­ka i­li i­ma­ju pro­sek o­ce­na do tri do pet iz­dvo­je­no je 650.000 di­na­ra. Za po­klon pa­ke­te za naj­si­ro­ma­šni­je u­če­ni­ke rom­ske na­ci­o­nal­no­sti  pred­vi­đe­no je 200.000 di­na­ra. Za u­ži­nu za naj­si­ro­ma­šni­je rom­ske đa­ke iz­dva­ja se 1,15 mi­li­o­na di­na­ra, s tim što je iz 2018. go­di­ne pre­ne­ta o­ba­ve­za od po­la mi­li­o­na di­na­ra. Za sta­no­va­nje Ro­ma ni­su iz­dva­ja­na bu­džet­ska sred­stva.

Ne­ma ba­ze po­da­ta­ka o stam­be­nim o­bjek­ti­ma

Stra­te­gi­jom za u­na­pre­đi­va­nje po­lo­ža­ja Ro­ma 2015 – 2020. go­di­ne pred­vi­đe­no je bi­lo da 2016. go­di­ne bu­de for­mi­ra­na je­din­stve­na ba­za po­da­ta­ka o stam­be­nim o­bjek­ti­ma u ko­ji­ma ži­ve Ro­mi na pod­ruč­ju Kru­šev­ca. Nad­le­žni na­vo­de da to ni­je u­či­nje­no jer zah­te­va for­mi­ra­nje po­seb­nog rad­nog ti­ma pro­fe­si­o­na­la­ca u o­bla­sti sta­no­va­nja i iz­dva­ja­nje fi­nan­sij­skih sred­stva. Na­po­mi­nju da će to bi­ti u­ra­đe­no ka­da bu­du o­bez­be­đe­na do­na­tor­ska sred­stva.

Pod­se­ća­nje

Pre­ma po­da­ci­ma iz Stra­te­gi­je za u­na­pre­đi­va­nje po­lo­ža­ja Ro­ma 2015 – 2020. go­di­ne na­se­lje Mar­ko Or­lo­vić, ko­je se na­la­zi u ur­ba­nom  de­lu Kru­šev­ca, po­sto­ji vi­še od 300 go­di­na, u nje­mu ži­vi o­ko dve hi­lja­de Ro­ma u o­ko 400 o­bje­ka­ta, a gu­sti­na na­se­lje­no­sti je ve­li­ka. O­ko 300 o­bje­ka­ta je pot­pu­no za­vr­še­no, o­sta­li ne­ma­ju ku­pa­ti­la i fa­sa­de. Na­se­lje je in­fra­struk­tur­no de­li­mič­no o­pre­mlje­no. Iz­u­ze­tak je rub­no po­ruč­je gde se na­la­ze čat­ma­re, ba­ra­ke i kon­tej­ne­ri, po­sta­vlje­ni po­sle 1991. go­di­ne. To je ne­hi­gi­jen­ski deo na­se­lja. Na­se­lje „Pa­nje­vac“, ko­je je van gra­da, za­u­zi­ma de­se­tak hek­ta­ra na ko­ji­ma je 40-tak o­bje­ka­ta sa o­ko 200 ži­te­lja. O­no je in­fra­struk­tur­no pot­pu­no ne­o­pre­mlje­no i ne­hi­gi­jen­sko, sa o­bjek­ti­ma na­či­nje­nim od naj­lo­na, kar­to­na i dr­ve­ta i če­stim iz­li­va­njem pod­zem­nih vo­da.

Broj­ke

Iz bu­dže­ta Gra­da Kru­šev­ca za im­ple­men­ta­ci­ju Stra­te­gi­je za u­na­pre­đi­va­nje po­lo­ža­ja Ro­ma 2015 -2020. go­di­ne u 2015. go­di­ni iz­dvo­je­no 1,35 mi­li­o­na di­na­ra, 2016. i 2017. go­di­ne po 1,5 mi­li­o­na, pro­šle 1,7 mi­li­o­na, a za 2019. go­di­nu je pred­vi­đe­no izdvja­nje 2 mi­li­o­na di­na­ra. I­a­ko se iz­nos bu­džet­skih sred­sta­va sva­ke go­di­ne po­ve­ća­va po­da­ci po­ka­zu­ju da su ta sred­stva na­me­nje­na u­na­pre­đe­nju o­bra­zo­va­nja, po­bo­šlja­nju so­ci­jal­nog i zdrav­stve­nog po­lo­ža­ja rom­ske po­pu­la­ci­je, od­no­sno da za sta­no­va­nje Ro­ma ni­su iz­dva­ja­na bu­džet­ska sred­stva. U Grad­skoj u­pra­vi Kru­še­vac pod­se­ća­ju da je Grad fi­nan­sij­ski u­če­stvo­vao u vi­še pro­je­ka­ta u o­bla­sti za­po­šlja­va­nja i so­ci­jal­ne in­klu­zi­je rom­ske po­pu­la­ci­je, ko­je su, i­na­če, fi­nan­si­ra­li do­na­to­ri.

No­vi pro­je­kat

Nad­le­žni iz lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve na­po­mi­nju da je Kru­še­vac od ju­la o­ve go­di­ne u­klju­čen u re­a­li­za­ci­ju tro­go­di­šnjeg pro­jek­ta “In­klu­zi­ja Ro­ma i dru­gih mar­gi­na­li­zo­va­nih gru­pa u Sr­bi­ji” ko­ji spro­vo­di Ne­mač­ka or­ga­ni­za­ci­ja za me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju (GIZ). Pro­je­kat je po­čeo u ok­to­bru pro­šle go­di­ne, a od­no­si se na pru­ža­nje teh­nič­ke po­dr­ške na na­ci­o­nal­nom i lo­kal­nom ni­vou u spro­vo­đe­nju Stra­te­gi­je za so­ci­jal­no u­klju­či­va­nje Ro­ma i Rom­ki­nja u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji za pe­ri­od od 2016. do 2025. go­di­ne.

O­če­ku­je sa da pot­pi­si­va­nje Spo­ra­zu­ma o sa­rad­nji iz­me­đu GIZ-a i o­da­bra­nih part­ner­skih op­šti­na i gra­do­va, bu­de or­ga­ni­zo­va­no u dru­goj po­lo­vi­ni sep­tem­bra na­kon če­ga će bi­ti po­zna­te de­talj­ni­je in­for­ma­ci­je o pro­jek­tu. I­na­če to­kom ju­la i av­gu­sta je ra­đe­na a­na­li­za struk­tu­re i ka­pa­ci­te­ta Gra­da Kru­šev­ca.

O­bi­la­zak na­se­lja

Pred­stav­ni­ci Na­ci­o­nal­nog sa­ve­ta Rom­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne na­sta­vi­li su da o­bi­la­ze rom­ska na­se­lja u Sr­bi­ji, a to­kom pro­te­klog vi­ken­da bi­li su u Var­va­ri­nu i Ći­ćev­cu.  Pred­sed­nik Sa­ve­ta Da­li­bor Na­kić je sa sa­rad­ni­kom Sa­ve­ta iz o­bla­sti o­bra­zo­va­nja Mom­či­lom Mu­ta­ta­to­vi­ćem u Var­va­ri­nu ob­i­šao po­ro­di­cu Sa­vić ko­ja se go­di­na­ma u­spe­šno ba­vi pri­zvod­njom pe­ći – „Ku­be“. Ka­ko je na­ve­de­no na saj­tu Sa­ve­ta, u raz­go­vo­ru sa čla­no­vi­ma po­ro­di­ce Sa­vić, Na­kić je is­ta­kao da će Sa­vet po­dr­ža­ti o­va­kav vid po­ro­dič­nog pred­u­zet­ni­štva te pre­po­ru­či­ti me­đu­na­rod­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma da po­dr­že i ta­kav vid za­po­šlja­va­nja rom­skog sta­nov­ni­štva. Na­ve­de­no je da je  pri­me­će­no da i­ma ve­li­kih po­te­ško­ća u o­bla­sti sta­no­va­nja i put­ne in­fra­struk­tu­re te da je rom­sko sta­nov­ni­štvo u ma­njim op­šti­na­ma ne­do­volj­no in­for­mi­sa­no o in­klu­zi­ji i me­ra­ma ko­je dr­ža­va i me­đu­na­rod­ne or­ga­ni­za­ci­je spro­vo­de u pre­va­zi­la­že­nju lo­šeg po­lo­ža­ja Ro­ma.

Na­kić je ka­zao da će Sa­vet po­sve­ti­ti pa­žnju ta­kvim sre­di­na­ma te ra­di­ti na bo­ljoj in­for­mi­sa­no­sti rom­skog sta­nov­ni­štva.

O Fo­ro po­mo­sa­rel a­no o­bra­zo­van­je, a­ne zdrav­stve­no zašti­ta i te a­ra­kel­pe bući

O pro­be­lo tha­ro sta­no­van­je ađu­ka­rel e do­na­to­ra

Paša goda kaj o Foro o Kruševco pinđarda o problemo tharo stanovanje e Romengo sago jek thare štar ključne problemura, the bi goda rešilape ađukarenpe the pomosaren e  donatora.  O foro sile spremome projektura , a sa aver strana andaro lokalno buđeto izvojinpe love the poboljšolpe o položaj thare romani populacija ane oblastura tharo obrazovanje, zdravstveno zaštita i bućipe 

Ano Kruševco, sar phenen e statističke podatkura, živil 2.500 Roma, ali procenilpe kaj si majbut. Paša goda kaj si majbari romani mahala o Marko Orlović, savo nalazilpe ane foresi zona, infrastrukturno opremime, baro deo thare romani populacija živil ane uslovaura save naj higijenske.  O rubno deo tar goda naselje si gasavo, a osnovne uslovura za životo (kanalizacija, paj, struja, drom) naj ni ane 40 objekura ano mahala Panjevco. Romani familija, geja ane bilaće uslovura živin i ano Čitluko, ano Dedine i ane but gava ane okolina tharo Kruševco.

O Foro o Kruševco pinđarda o problemo tharo stanovanje e Romengo sago jek thare štar ključne problemura ane Strategija te oboljšolpe o položaj e Romengo. Paša goda kaj tharo foresko buđeto za e mere save si ane okviro thare Strategija za jek breš izdvojilpe majbut thare 1,5 milionura dinara, e love si usmerinpe po obrazovanje, o bućipe i zdravstveno zaštita, a e lokalno samouprava si spremno the e problemura tharo stanovanje rešil uz o pomoć thare donatora , za sose silen spremne projektura.

Sar phenen e podatkura anadaro o odeljenje za e društvene delatnosti , ane prehodne šthar breš, pala goda kana si andi e Strategija savi sesa pomenutime, izradime si o  plano za e mahala Panjevco, so finansirisada e Evroposko unija 2015 breš sa 1,2 milionura dinara  ano okviro tharo projekto „Kate smo zajedno-Evropsko odrška za e inkluija e Romenđi“. Ano okviro thar kava isto projekto e EU finaasirisada e izrada thare tehničko dokumentacija za e izgradnja i rekonstrukcija thare pajesi i kanlaizaciono mreža, e izgradnja thare atmosfersko kanalizacija i e izgradnja tahre saobraćajnica ane ulice Kanićeva, Zvečanska i Prištinsko ane goja Mahala.

Prioriteti – e mahala Panjevco

E Nadležne napomenin kaj si neohodno podrška thare donatora the bi poboljšonape e uslovura tharo stanovanje za e pripadnikura thare romani poulacija i kaj o Foro Kruševco sile sremne projekturathar goja oblast, s save bi konkurišila ka potencijalne donatora. Alav si tharo projekto, Izgradnja i rekonstrukcija thare pajesi i kanalizacono mreža, the izgradinpe atmosferske kanlaizacije i saobraćajnice ane ulice Kanaciova, Zvečansa i Prištinska, ane romani mahala Panjevco, sa savo o Foro Kruševco laniril phale the konurišil za e sredstvura tharo IPA fondura Ane Foresi uprava posetin kaj o Foro za goda projekto ane saradnja sa o udruženje „Treehouse“, 2016. Breš konkurišisada ka Delegacija thare Evropsko unija the dobin bespovratne sredstvura andaro program IPA 2013. Thare EU magle 915.000 evra, a o Foro thrubuja the učestvujil sa dodatne 161.500 evra, ali o projekto naj odobrime.

Ane foresi uprava podsetin kaj si za mahala Marko Orlović andi odluka thare izrada tharo Plano thare detaljno regulacija, ali ostojil problemo golese kaj si but naselime, so si kočnica the legalizujilpe e mahala. Goda značil kaj e objekura naj legalizujime, ali si podnesime e pojedinačne zahtevura.

O stanovanje e Romengo kroz o vesti

Kava breš andaro buđeto duj miliona dinara  

Ane 2019. Breš za e implementacija thare lokalno Strategija the unapredilpe o položaj e Romengo, izdvojime si duj milionura dinara, a e sredstvura si namenime the sprovodinpe majbut mere ano oblasto tharo obrazovanje.Konkretno, za o revoz thare romane čhara save đan ane srednjo sikavni , save si korisnikura tharo socijalno omoć ili dodatko ili silen proseko thare trin đi panđ, odvojime si 650.000 dinara. Za aketura save si za majčhore učenikura thare romani nacionalnost, predvidime si 200.000 dinara. Za e užina za majčhore romane đakura izdvojime si 1,15 miliona dinara, sa goda kaj andare 2018. Breš prenesisadde e obaveza thare opaše miliona dinara. Za o stanovanje e Romengo naj izdvojime e buđetske sredstvura.

Naj baza podatkura thare stanbene objektura

Sa e Strategija the unaredilpe o položaj e Romengo 2015-2020. Breš, predvidime sasa the 2016 vel forimirime e jedinstveno baza thare podatkura andare stanbene objektura an save živin e Roma ano područje tharo Kruševco. E nadležne phenen kaj goda najćherdo golese kaj si potrebno the formirilpe pposebno radno timo thare profesionalcurura ano oblasto tharo stanovanje i the izdvojinpe finaciske srestvura. Naomenin kaj ka ćeren goda kana obezbedin sredstvura thare donatora

The podsetisamen

Sar henen e podatkura andare strategija the unapreilpe o položaj e Romengo 2015-2020.  Breš Paša goda kaj o Foro o Kruševco pinđarda o problemo tharo stanovanje e Romengo sago jek thare štar ključne problemura,o naselje Marko Orlović samo arakhele ano urbano deo tharo Kruševco, ostojil majbut thare 300 breš, an leste živil duj milje Roma ane 400 objektura, a e gustina tharo naseljenost si bari.  300 objektura si završome, a kala aver najlen kupatilo ni fasade. O naselje si infrastrukturno opremime, izuzetko si o rubno odručje kaj nalazinpe e čhakmare, e barake i e kontenjera, save si ostavime pale 1991. Breš. Goada si negijensko deo thare mahala. E mahala Panjevco savi zauzmil deš hektara pe savesi 40 objekura an save živil 200 manuša. Vov potuno naj opremime infrastrukturno  i nehigijensko si, sa e objektura tharo najlon, tharo kartono, tharo kaš i često izlijonpe e podzemne paja.

E brojura  

Nadario buđeto tharo foro Kruševco za e implementacija thare strategija the unapredilpe  o položaj e Romengo 2015-2020 ane 2015. breš  izdvojime su  1,35 milionura  dinara, 2016. i 2017. Breš  1,5 miliona, breš kaj naklo 1,7 miliona, a za 2019. Breš si predvidime the izdvojilpe 2 milionura dinara.  Paša goda kaj o iznoso anadro buđeto svako breš barol, e odatkura okažin kaj gola sredstvura si namenime za majlačho obrazobanje, the unaredile e socijalno i zdravstveno položaj tahre romani populacija, odnosno kaj za o stanovanje e Romengo naj izdvojime sredstvura tharo buđeto.  Ane Foresi uprava odsetin kaj o foro učestvujisada finacijski ane majbut projektura tharo zapošljavanje i za e socijano inkluzija thare romani populacija, save financirisade e4 donatora.

Neve projektura

E nadležne thare lokalno samouprava Kruševac naomenin kaj o Kruševco tharo Juli kava breš si uključime ano projektoro savo trajil trin breš i savo akardol „Inkluzija e Romenđi i thar aver marginalizovane gupe ane Srbija“ savo sprovedil e Nemačko organizacija za e medjunarodno saradnja (GIZ). O projekto počnisada ano oktobar prošlo breš, a odnosilpe pe goda the pružilpe tehničko podrškao nacionalno i lokalano nivoo the sprovodilpe e Strategija za socijalno uključivanje za e Roma i Romnja ane Republika Srbija za o periodo thare 2016. đi ka 2025. breš.

Ađukarelpe the potisolpe  o Sorazumo  maškar e saradnja tharo  GIZ-o i aver partnerske opštine i fora save si odabirime, ka vel organizujime ane dujto polovina tharo septembar, pala savo ka ven oznate e detaljura tharo projekto. Ano juli i ano avgust sesa ćherdini e analaza thare struktura i kapaciteto tharo Foro Kruševco.

O obilasko thare mahale

E Predstavnikura tharo Nacionalno savet thare Romani nacionalno manjina nastavisade the obilazin e romane mahale ane Srbija, a kava kurko kaj naklo sesa ano Varvarino i ano Ćićevco. O presedniko tharo Saveto o Dalibor Nakić, zajedno sa po saradniko andaro Saveto andaro oblasto tharo obrazovanje o Momčilo Mutatović ano Varvarino, posetisada e familija Savić  savi brešenća uspešno bavile sa e prozvodnja peći-„Kube“. Sar si navedime o sajto tharo Savet , ano razgovoro sa e familija Savić, o Nakić phenda kaj o Saveto ka održol gasavo vido tharo familijako preduzetništvo i kaj ka preporučil te e međunarodne organizacije podržon gasavo vidoe zaposlipe e Romengo. Navedime si kaj si primetime kaj si bare poteškoće ano oblast tahro stanovanje i dromese infrastrukture i kaj  o romano stanovništvo ane majciken opštine naj dovoljno informisime thare inkluzija i thare mere save e država i međunarodne organizacije sprovodin te prevaziđolpe o bilaćho položaj e Romengo.

O Nakić phenda kaj o Saveto ka posvetil pažnja pe gasave sredine i te vel majlaćhe informisime o romano stanovništvo.

Tekstovi: Jelena Božović

Prevod: Tamara Asković

Tekstovi su deo projekta „Romski Grad: Od kartonskog naselja do krova nad glavom – Romano foro: Thare artijaći mahala dži ka ćeramida umpral o šoro” koji je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio stredstva.