Epidemija nepotpunih podataka: Znamo li koliko je preminulih od korone u Rasinskom okrugu?

Prošlo je više od dve godine od prvog registrovanog slučaja oboljevanja od korone u Rasinskom okrugu.  Prvi pacijent u tom delu Srbije potvrđen je 20. marta 2020. godine. U ovom periodu podaci o broju preminulih su dopunjavani i revidirani, a informacije o broju preminulih na području Rasinskog okruga se već skoro deset meseci ne objavljuju, iako nadležni svakodnevno na  nivou Srbije saopštavaju ukupan broj preminulih od posledica tog virusa.

Do informacije o tome da je od početka epidemije u Rasinskom okrugu zabeleženo 1.176 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa kovidom 19, došli smo tek nakon što smo zahteve za pristup informacijama od javnog značaja uputili na adrese više republičkih zdravstvenih ustanova.

Konkretan, pomenuti odgovor je stigao iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, uz napomenu da su ti podaci podložni reviziji i naknadnim izmenama. Potpuno je izostao odgovor Ministarstva zdravlja, dok je  Univerzitetski klinički centar Niš, čiji je kruševačka Kovid bolnica deo, naveo da se ti podaci svakodnevno objavljuju na sajtu te ustanove, što nije tačno jer se broj preminulih na taj način ne saopštava još od sredine septembra 2021. godine.

Istina je negde između

Zavod za javno zdravlje Kruševac, koji je nadležan za ceo Rasinski okrug, je u dnevnim izveštajima, osim podataka o broju testiranih, hospitalizovanih i novoobolelih, periodično do kraja jula 2021. godine objavljivao i podatke o broju preminulih.

Tako se, prema podacima ove ustanove koji su bili dostupni medijima, do tog momenta može pratiti kretanje broja preminulih na tom području. Presek iz februara 2021. godine pokazuje da je do tog trenutka od posledica korone, u Rasinskom okrugu preminulo 307 osoba, 212 muškaraca i 95 žena.

Početkom juna iste godine, objavljeni su novi, dopunjeni podaci, višestruko uvećani. U lokalnom Zavodu su tada objasnili da je reč o podacima “iz svih raspoloživih izvora”. Prema tim informacijama, novi presek je bio 715 smrtnih ishoda u Rasinskom okrugu, izazavanih ovim virusom. Navedeno je da je u Kruševcu preminulo 436 ljudi, u Trsteniku 100, u Aleksandrovcu 82, u Varvarinu 52, Brusu 25 te u Ćićevcu 20.

Samo mesec dana nakon toga, Zavod za javno zdravlje izlazi sa novim, ovog puta revidiranim podacima o broju preminulih na nivou Rasinskog okruga. Oni su pokazali da je od početka epidemije u Kruševcu registrovano 299 smrtnih slučajeva koji mogu da se dovedu u vezu sa korona virusom, a ne 436, kako su pokazali ranije prikupljeni podaci. U Rasinskom okrugu, zvanično je 527 preminulih, što je za 188 manje u odnosu na prethodne podatke.

Iz Zavoda su tada objasnili da je revidiranje izvršeno na zahtev Instituta “Batut”, a da je podrazumevalo da se u obzir uzmu jedino podaci o smrtnim ishodima sa jedinog zvaničnog izvora podataka, odnosno prijave smrti od zaraznih bolesti.

-Na početku epidemije i u periodu kada je epidemiološka situacija bila izuzetno loša, nismo redovno od lekara i nadležnih zdravstvenih ustanova dobijali zvanične prijave o broju preminulih od korone. To je tada bilo razumljivo jer su lekari u kovid sistemu bili preopterećeni poslom i spašavanjem života pacijenata, radili su po 12 sati dnevno pod otežanim uslovima i nije bilo vremena za popunjavanje tih obrazaca. Takođe, nismo redovno dobijali prijave ni iz Beograda i Niša gde smo na početku slali teške pacijente iz Kruševca i Rasinskog okruga – rečeno je tada za portal “KruševacGrad” u lokalnom Zavodu.

Precizirano je da su u toj ustanovi do tada do podataka uglavnom dolazili tako što su ih dobijali od rodbine, izabranih lekara preminulih pacijenata ili lekara u kovid sistemu, koji su Zavod usmeno izveštavali o preminulima.

Nedugo nakon toga Zavod je prestao da objavljuje podatke o broju preminulih od korone, a javnost je ostala na pomenutoj brojci od 527 žrtava korone u Rasinskom okrugu od početka epidemije do kraja jula 2021. godine.

Direktor Zavoda za javno zdavlje, dr Predrag Pavlović je, odgovarajući na naše pitanje o broju preminulih od korone u Rasinskom okrugu, rekao da ta zdravstvena ustanova nema “prave” podatke:

– Prijave smrti od korone treba da šalju lekari koji su lečili pacijente i ustanovili smrt. To ne funkcioniše, mada bi trebalo. Broj prijavljenih smrti koje smo mi do sada dobili je višestruko manji od realnog i zbog toga te podatke i ne obrađujemo.

Iz kruševačke Opšte bolnice, koja je do decembra 2020-te godine jedina zbrinjavala pacijente iz Rasinskog okruga, obolele od korone, dobili smo informaciju da ta zdravstvena ustanova nema podatke o broju preminulih:

-Naša ustanova takve podatke ne poseduje. Obratite se Zavodu za javno zdravlje – napisla je u poruci direktorka Opšte bolnice u Kruševcu, dr Vesna Stević Gajić. Ta bolnica nastavila je i nakon otvaranja Kovid bolnice u Kruševcu da prima deo pacijenata obolelih od korone, koji su iz tog Okruga.

Podaci o broju preminulih od korone u Rasinskom okrugu stigli su, na osnovu zahteva za dostupnost informacija od javnog značaja, od Instituta “Batut”. Pokazalo se da je u periodu od kraja jula 2021. godine, kada je prestalo objavljivanje podataka o broju preminulih u Rasinskom okrugu, do kraja marta ove godine, odnosno za deset meseci, preminulo još 649 osoba.

– Na osnovu izveštaja o zaraznim bolestima u Srbiji tokom 2020. godine prijavljen je 181 smrtni ishod, koji se dovodi u vezu sa kovid 19 u Rasinskom okrugu. Prema Izveštaju o kretanju zaraznih bolesti u 2021. godini, koji je ovom Institutu dostavio Zavod za javno zdravlje Kruševac u Rasinskom okrugu su prijavljena 994 smrtna ishoda, koja se dovode u vezu sa kovid 19. U prva tri meseca 2022. godine zabeležen je jedan smrtni ishod. Navedeni podaci mogu biti podvrgnuti reviziji i naknadnim izmenama – piše u odgovorima koje je dostavio Institut “Batut”.

To znači da je od početka epidemije do kraja marta 2022. godine, prema tim podacima, u Rasinskom okrugu, od posledica korone preminulo 1.176 osoba.

Ljudi i brojevi: Smrtnost u kruševačkoj Kovid bolnici

Za potpunu informaciju o broju preminulih u kruševačkoj Kovid bolnici smo ostali uskraćeni. Iz Univerzitetskog Kliničkog centra dobili smo odgovor da se svi podaci o  broju hospitalizovanih i broju preminulih pacijenata od posledica virusa kovid 19, kako u Nišu, tako i u Kovid bolnici u Kruševcu, nalaze na sajtu.

Podsećamo, informacije o broju preminulih u Kovid bolnici Kruševac ne objavljuju se na sajtu UKC Niš od septembra 2021. godine, pa je tako javnost ostala uskraćena za podatak o smrtnim ishodima od sredine septembra do današnjeg dana. Dostupni podaci, koji su bili svakodnevno do tada objavljivani, pokazuju da je do 16. septembra borbu sa koronom u kruševačkoj Kovid bolnici izgubilo čak 857 ljudi. Ovde, međutim, treba imati u vidu da je reč o broju preminulih pacijenata kod kojih je korona bila potvrđena, jer je ta zdravstvena ustanova svakodnevno objavljivala podatke o ukupnom broju hospitalizovanih i posebno broju onih kod kojih je virus potvrđen, te navodila broj preminulih koji su bili kovid pozitivni.

Naime, Kruševac je krajem 2020. godine postao jedan od medicinskih centara za lečenje korone. Kovid bolnica otvorena je 20. decembra te godine, a već sledećeg dana primljeni su prvi pacijenti, koji su stizali iz cele Srbije, te se broj preminulih u ovoj ustanovi ne odnosi samo na građane Rasinskog okruga.

Univerzitetsko Klinički centar Niš, pod čijim okriljem radi Kovid bolnica u Kruševcu, 22. decembra 2020. godine počeo je na svom sajtu da objavljuje informacije o broju i stanju pacijenata koji su se tamo nalazili. Tog dana navedeno je da je u Kovid bolnici u Kruševcu hospitalizovano 13 pacijenata, te da je kod 8 potvrđeno prisustvo virusa kovid 19. Na osnovu podataka sa pomenutog sajta prvi smrtni slučaj u toj bolnici zabeležen je 27. decembra, kada se na lečenju nalazio 51 pacijent, a kod 42 bilo potvrđeno prisustvo virusa. Podaci pokazuju da je u decembru 2020. godine u Kovid bolnici Kruševac preminulo ukupno petoro ljudi.

U januaru 2021. godine taj broj bio je znatno veći, bitku sa virusom izgubio je 51 pacijent, u februaru 76, a u martu čak 167. U aprilu 2021. godine prvi put je zabeležen dvocifren broj umrlih u jednom danu, 21. aprila preminulo je 10 pacijenata. April je bio mesec sa najvećim brojem preminulih u kruševačkoj Kovid bolnici do tada, čak 186.

Nakon toga, iako je smrtnost i dalje bila izuzetno visoka, broj preminulih je počeo da opada. U maju je od posledica virusa preminulo 82 ljudi, u junu 36, julu 17, da bi u avgustu taj broj ponovo počeo da “divlja” i popeo se na 85.

Septembar je bio prekratnica kada su u pitanju podaci koji su bili dostupni javnosti. Od 1. do 16. septembra 2021. godine, prema podacima sa sajta Univerzitetsko Kliničkog centra Niš, u kruševačkoj Kovid bolnici preminulo je 152 pacijenta kod kojih je bila potvrđena korona. Od tog momenta, do danas, na sajtu ove ustanove se ne objavljuju podaci o broju preminulih od korone.

Određene zaključke o okvirnom broju preminulih od korone ili posledica tog virusa moguće je “izvući” iz uporednih podataka matične službe Gradske uprave Kruševac o broju preminulih na području Kruševca. Naime, ti podaci obuhvataju sva lica koja su preminula na teritoriji Kruševca, bez obzira odakle su, odnosno gde im je prebivalište ili boravište. To znači da su njima, osim ljudi koji inače žive u Kruševcu, obuhvaćena lica koja su preminula kako u Opštoj tako i u Kovid bolnici u tom gradu.

Tako je u 2021. godini na području Kruševca, prema podacima pomenute matične službe, preminulo 4.789 lica, što je čak za 2.311 lica više nego 2020. godine. Može se pretpostaviti da najveći deo tog “viška smrtnosti” “pripada” Kovid bolnici. Treba, međutim, imati u vidu i da je deo ljudi preminuo u Opštoj bolnici te da se, inače, zbog epidemije umiralo više nego prethodnih godina. Prema podacima matične službe Gradske uprave Kruševac, koji podsetimo obuhvataju sve koji preminu na području te lokalne samouprave bez obzira odakle su, u 2017. godini preminulo je 2.346 lica, godinu kasnije 2.225 osoba, 2019. godine 2.249, a u prvoj godini korone 2020-toj 2.478, što je bilo za 253 više nego godinu ranije, te se već tada i kroz te podatke potvrđivalo da korona uzima svoj danak.

Kako je “talasala” korona u Rasinskom okrugu

„Obaveštavam vas da smo doneli odluku o proglašenju vanrednog stanja na teritoriji cele Republike Srbije…Srbija je danas u ratu protiv nevidljivog protivnika kojeg naša zemlja mora da pobedi“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 15. marta 2020. godine.  U tom momentu u Srbiji je registrovano 48 slučajeva zaraze kovidom 19, dok su dve osobe bile u jako lošem stanju.

Tada je život u Srbiji poprimio drugačije obrise, maske su postale svakodnevica, a brojne, nekada čak i bizarne mere, usvojene i poštovane sve do nedavno. Za dve godine narod u našoj državi prošao je sve od “biće nam malo sva groblja” , preko zabrinajvajućih i uznemirujućih sms poruka i kupovine od 4 do 7 ujutru, do vakcinacije i na kraju ukidanja mera i vraćanja u “normalu”.

Korona virus izgubio se iz naših života jednako brzo kako je i došao. Dve godine od uvođenja vanrednog stanja, 12. marta 2022. godine Krizni štab odlučio je da ukine kovid propusnice, a nošenje maske ostalo je na nivou preporuke. Od marta 2020. do marta 2022. godine u Rasinskom okrugu zabeleženo je šest talasa korona virusa.

Prema rečima epidemiologa dr Predraga Pavlovića najjači talas bio je u januaru ove godine, kao posledica odlaska na zimovanje, novogodišnjih i božićnih praznika te činjenice da je u tom periodu bio aktivan omikron soj, znatno zarazniji, ali srećom i blaži, od prethodnog delta soja. U poslednjoj nedelji januara u Rasinskom okrugu zabeleženo je čak 3.315 slučajeva zaraze.

Dr Pavlović, koji je i direktor Zavoda za javno zdravlje u Kruševcu, ističe da je u početku vakcinacije Rasinski okrug beležio dobre rezultate, ali da je vremenom taj procenat počeo da stagnira, tako da je sada svega oko 55 odsto punoletnih građana vakcinisano jednom dozom na nivou Kruševca. Taj procenat je niži kada se u obzir uzme ceo Rasinski okrug, te iznosi oko 50 odsto.  Takođe, ne treba zanemariti da vakcinisanje jednom dozom ne pruža pouzdanu zaštitu kakvu dobijaju osobe vakcinisane sa dve doze, te takozvanom “buster” dozom. U tom slučaju, procentat “stvarno zaštićenih” na nivou Okruga pada na svega 30 odsto punoletnih građana.

Predikcije o daljem razvoju situacije sa ovim virusom gotovo da ne postoje. Svetska zdravstvena organizacija naglašava da sa koronom još uvek nije završeno, a slično mišljenje dele epidemilozi u našoj zemlji, koji i sada, mada nešto tiše, apeluju na ljude da se vakcinišu i tako zaštite sebe i druge.

Na kraju, dve godine od početka epidemije, na osnovu podataka do kojih smo došli, ali i na osnovu izjava nadležnih o tome da i podaci koji postoje nisu do kraja pouzdani, te na osnovu “ćutanja” pojedinih institucija, možemo zaključiti da se tačan broj žrtava korone verovatno nikada neće znati. Razloga je više, od nepripemljenosti sistema za epidemiju ovog obima, preko loše komunikacije različitih zdravstvenih ustanova, do objektivnih razloga suočavanja sa do sada nepoznatim virusom, nepostojanja do kraja pouzdanih testova te činjenice da u mnogim slučajevima nije ni bilo moguće utvrditi  prave uzroke smrti.

Stefan Mutavdžić