+381 64 812 51 81
Naslovna » Društvo » Ekolozi u Opštini Brus: Do smeća u rekama – i niz uže ako treba

Ekolozi u Opštini Brus: Do smeća u rekama – i niz uže ako treba

– U dve godine imali smo 13 akcija, prešli nekih 5-6 kilometara toka Rasine i izneli oko 800 džakova smeća ne računajući tu kabasto smeće tipa kreveta, šporeta, guma. Vadeći najgore iz Rasine izvlačili smo najlepše iz nas, sigurno smo postajali bolji ljudi, bar malo – kaže za GRAD Aleksandar Milutinović, predsednik Udruženja građana za zaštitu prirode i negovanje Srpskog nasleđa “Rajko od Rasine” iz Brusa. Milutinovića smo pitali kako ocenjuje stanje životne sredine u Opštini Brus i šta je najviše ugrožava?

– Stanje prirode je teško opisati u nekoliko rečenica ali ću pokušati. Govoriću o mom rodnom mestu, gde sprovodimo svoje aktivnosti ali to slobodno može biti prepisano za gotovo svako mesto u Srbiji jer su u sličnim problemima. Recimo da je planinski deo sa šumama, pašnjacima, livadama i dalje ekološki po najvišim standardima, ali tome doprinosi nažalost i napuštanje sela usled smanjenih perspektiva i centralizacije.

Delovi gušće naseljeni, i posebno vodotokovi i te kako su ugroženi. Možda je posebno problematično postalo poslednjih desetak godina što se možda poklapa sa sve većim prisustvom raznih nerazgradivih materijala u našim životima, ali to je jedna strana medalje.

*Kakav je odgovor lokalne vlasti na postojeće probleme?

Ja nemam uvid u detaljne mere koje sprovode, mogu govoriti samo iz naše saradnje. Što se toga tiče, zaista nemam neke zamerke.

Foto: A. Milutinović

Prvu godinu našeg rada pregurali smo nalazeći dobrotvore na teritoriji Brusa i iz ličnih sredstava. Drugu godinu smo na konkursu dobili određena sredstva dovoljna za bazično funkcionisanje koja su nam značila i hvala im na tome.

Moram da pohvalim i pojedince učesnike akcija jer je Brus pokazao da, iako u manjini, i dalje neguje neku ljudskost i svest da smo deo nečeg van sopstvenog tela.

Foto: A. Milutinović

Imao bih preporuku, koju ne iznosim prvi put, važi za celu Srbiju. Bilo bi od značaja da u akcijama čišćenja budu prisutni lokalni funkcioneri, direktori škola, Doma zdravlja i da dođu na više od jedne akcije i da stvarno rade (ne samo radi slika) jer bi tako i ličnim primerom pokazali dodatno da im je stalo do mesta u kom žive i da prepoznaju problem i da žele da ga reše stvarno. Tako bi se i građani više angažovali.

*Šta Vi mislite da je prioritet u ovom trenutku i šta je moguće odmah uraditi bez velikih ulaganja?

– Po meni, prioritet bi bio da se određeni aparati i institucije koje već postoje i od države Srbije već primaju određenu nadoknadu stave u stvarni pogon. Dakle, da službe koje su za to stvorene i plaćene budu na terenu, svakog dana, da obilaze reke i/ili divlje deponije (a gotovo svako selo na ulazu i izlazu i još po negde ih ima) i da pišu kazne za nesavesne i bahate. Da sudstvo odradi svoj deo i iste budu brzo naplaćene ili dotični počinioci budu tretirani u skladu sa zakonom koji je sigurno bolji nego njegovo sprovođenje.

Ovo je problem koji je kontinuiran, nevezano za politike jer me one ne zanimaju. Priroda i naš odnos prema njoj je loš u dugom roku, to nije od juče i nadilazi u važnosti bilo koju vlast.

A ako nedostaje ljudi, Država da ih uposli. Često su nam pretrpane kancelarije a premalo ljudi na terenu, valja i o tome razmisliti.

*Kako ocenjujete odnos građana i građanki prema očuvanju životnog okruženja. Da li i u kojoj meri postoji izgrađena svest o tome koliko naše ponašanje utiče na ovu oblast?

– Mislim da nam je ekološka svest generalno na jako niskom nivou, a posebno to pospešuje izostanak bilo kakvog oštrog i brzog odgovora od strane nadležnih službi. Reke mnogi ljudi, posebno stariji, doživljavaju kao protočnu traku za odlaganje smeća. Ko je čuo bilo gde u Srbiji da je neki pojedinac ili preduzeće osuđeno i platilo kaznu za nemar prema prirodi?

Foto: M. Vukosavljević

Ja sam siguran da smeće neadekvatno odlaže ne više od 20-30 odsto  ljudi, ali ako nemar traje 20-30 godina onda se posle tako dugih perioda, smeća toliko nakupi da se onda sve izgubi, i ko baca i ko ne baca, samo se količine povećavaju.

U Brusu, JKP Rasina se trudi koliko ja mogu da primetim, ali siguran sam da im treba i više ljudi na terenu i više kontejnera jer su naša sela razuđena i ako je zaseok na primer 3 kilometra od centra sela, retki su oni koji će to smeće nositi do tamo. Uzmimo da ima staračkih domaćinstava, da ima i snegova, sve to komplikuje. I naravno, i bolji odnos građana prema svojoj okolini.

*Šta Vaša organizacija radi u oblasti ekologije, koje ste akcije preduzimali i kakvi su Vam planovi?

-Mi radimo jednu tešku i plemenitu stvar. Odlučili smo se za jedino moguće rešenje. Silazimo u reke i svojim rukama iznosmo smeće. Pokušavamo da animiramo ljudstvo ali nam to delimično uspeva. Ipak, više smo nego zadovoljni sa učinjenim.

U 2 godine imali smo 13 akcija, prešli nekih 5-6 kilometara toka Rasine i izneli oko 800 džakova smeća ne računajući tu kabasto smeće tipa kreveta, šporeta, guma. Prosečno nas bude 10, a ima značajan broj osnovaca što je jako važno.

Imali smo dve akcije u Krivoj Reci od kojih smo jednu obavljali sa užetom, tako izvlačili smeće iznad divnog vodopada. Isti će nestati u skorijem roku kada proradi mini hidrocentrala ili mini hidrozlo kako ja volim da nazovem date objekte.

*I drugi građani Brusa, naročito oni koji žive u selima pored Graševke su se bunili protiv izgradnje mini hidrocentrala, ali one se ipak grade.

– Da,  u ovom slučaju će biti sve po zakonu ali reke biti neće, kao što već imamo primere po celoj Srbiji, a dve uskoro počinju i u centru Brusa da rade. Moj stav je da je država možda tu bila brzopleta a građani previše pasivni, ali da definitivno to nije način kojim svi nešto dobijamo.

To su jako mali vodotoci i uzeti od takve rečice bilo šta je zločin jer tu života neće biti. Ispravno bi bilo da država obešteti investitore a da se sve takve brane uklone jer donose mnogo više štete nego koristi. To je u svetu na koji se kao ugledamo, napušten i prevaziđen koncept.

Foto: A. Milutinović

Otvorili smo i instagram stranu reke_srbije, gde objavljujemo svoje aktivnosti, ali i slike reka iz drugih delova naše drage Srbije, bilo lepe bilo ružne. Ideja je da to postane jedna stranica gde će se objavljivati divlje deponije, divlji bacači, prvi kažnjeni čovek zbog bacanja smeća koji je platio kaznu i slična čuda. Mesto koje će pratiti i nadležni i informisati se o potencijalnim mestima ili osobama koje na ovaj način ne poštuju svoju Državu.

*Da li su vaše aktivnosti dale efekta i u kom smislu?

– Možda nisam prava osoba da govorim o tome, jer to drugi bolje vide. Ja ću vam reći da je kroz naše akcije prošlo na desetine osnovaca, neki su dolazili i po nekoliko puta, vratili smo decu Rasini što je već uspeh, jer je nisu uzimali u obzir kao opciju gde će provesti vreme. Oni su naš zalog da će je neko paziti još dugi niz godina i možda spasti jer sada po mom računu džak smeća se nakupi na oko 10 metara obale u proseku, a divljih ispusta kanalizacije iz kuća u reke ima koliko nećete (neću da kažem koliko hoćete).

Foto: A. Milutinović

Sklopili smo puno novih i lepih prijateljstava raznih generacija. Vadeći najgore iz Rasine izvlačili smo najlepše iz nas, sigurno smo postajali bolji ljudi, bar malo. Mnogi pitaju, kada ćemo ponovo…nadamo se na proleće.

Dodao bih još jednu stvar, Kruševljani takođe imaju jako nisku svest o ovom problemu jer im retko pada na pamet da to kakva je Rasina pre Ćelija i te kako ima veze sa njihovim životima. Razmislite malo i dođite na proleće da čistimo Rasinu ili krenite da čistite po vašoj opštini.

0

O Udruženju

Udruženja građana za zaštitu prirode i negovanje Srpskog nasleđa “Rajko od Rasine” iz Brusa postoji zvanično oko godinu dana, a neformalno oko dve godine, kaže Milutinović. – Ideja o formiranju Udruženja rodila se tek nakon godinu dana rada. Do tada smo obavili osam akcija i jedan Bruski marš. Udruženje je osnovano radi lakšeg funkcionisanja i ostvarivanja ciljeva koji su vidljivi iz imena udruženja. Rajko od Rasine je istorijska ličnost, Radič Postupović, čelnik vojske despota Stefana Lazarevića  i veliki dobrotvor, u epskim pesmama poznat i kao Oblak Radosav ili Oblačić Rade. Izgradio je tvrđavu Koznik koja je 2/3 na teritoriji Opštine Brus i bio oblasni gospodar te je ime uzeto njemu u čast.

Preporuka – dajmo šansu ćirilici

Milutinović je, pristajući na razgovor za portal kruševacgrad, izrazio žaljenje što portal ne koristi ćirilično pismo, jer bi to, kako nam je rekao, bio konkretan doprinos negovanju  nacionalne baštine. – Moguće je moderno i tradicionalno, ima mnogo uspešnih primera. Nema Kruševljanina koji ne razume ćirilično pismo, a siguran sam da je 95 odsto publike lokalno. Dok ne pokažemo samopoštovanje prema svom identitetu i svojoj okolini, ni drugi to neće činiti. Mediji tu mnogo odmažu. Budimo što jesmo, težimo boljem, ne stidimo se sebe ali i radimo na sebi – poručio je Milutinović.

Tekst je nastao u okviru projekta „Zdrava životna sredina – uslov održivog razvoja opštine Brus“ koji je na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa u 2018. godini podržala opština Brus
- U dve godine imali smo 13 akcija, prešli nekih 5-6 kilometara toka Rasine i izneli oko 800 džakova smeća ne računajući tu kabasto smeće tipa kreveta, šporeta, guma. Vadeći najgore iz Rasine izvlačili smo najlepše iz nas, sigurno smo postajali bolji ljudi, bar malo – kaže za GRAD Aleksandar Milutinović, predsednik Udruženja građana za zaštitu prirode i negovanje Srpskog nasleđa “Rajko od Rasine” iz Brusa. Milutinovića smo pitali kako ocenjuje stanje životne sredine u Opštini Brus i šta je najviše ugrožava? - Stanje prirode je teško opisati u nekoliko rečenica ali ću pokušati. Govoriću o mom rodnom mestu, gde…

Review Overview

Rejting korisnika 4.9 ( 1 glasova)
x

Proveri i

Kako kućno kompostiranje čuva životnu sredinu

Građani koji odluče da prave komposte, osim što mogu imati koristi i određene uštede, daju i veliki doprinos u očuvanju ...

Na Bagdali Četvrti noćni polumaraton

Četvrti kruševački noćni polumaraton biće održan 17. avgusta na Bagdali. Reč je o sportsko rekreativnoj manifestaciji koju organizuje Atletsko rekreativni ...

U Kruševcu uhapšena kriminalna grupa osumnjičena za ubistvo, iznude, pranje novca   

Kruševačka policija je uhapsila devet osoba, osumnjičenih da su kao pripadnici organizovane kriminalne grupe izvršoli krivična dela udruživanje radi vršenja ...

Osam ekipa nastupilo na turniru u fudbalu na pesku

Sportski savez Kruševac organizovao je, u okviru manifestacije Sportsko leto,  turnir na pesku za dečake i devojčice rođene 2006. godine ...

Gradski odbor Stranke slobode i pravde proziva vlast zbog nestašice vode u Šiljegovcu 

Kruševački odbor Stranke slobode i pravde ukazao je, u saopštenju za javnost, na problem koji stanovnici Velikog Šiljegovca imaju u ...