Eko vodič : Šta se može a šta ne kompostirati u kućnim uslovima

U cilju dodatne edukacije građana koji žele ili već prave komposte u svom dvorištu, JKP Kruševac  više puta godišnje organizuje ulične akcije u okviru kojih se, između ostalog, dele i brošure o pravilnom postupanju sa biootpadom. U JKP podećaju  da su koristi kompostiranja višestruke ( od zaštite životne sredine, preko proizvodnje organske hrane, do značajnih ušteda), te da bi oni koji imaju uslova, trebalo da preuzmu odgovornost za svoj organski otpad 

Kako bi se smanjilo odlaganje biorazgradivog otpada na deponijama potrebno je maksimalno angažovanje celokupne zajednice, počev od kućnog kompostiranja pa do gradskih postrojenja za kompostiranje. O tome šta se može a šta ne kompostirati u domaćinstvima, za portal krusevacgrad.rs govori Andrijana Cvetković, menadžerka za odnose sa javnošu kruševačkog JKP.

– Kompostirati se može organski otpad koji se, prema mestu nastanka i količini vlage koju u sebi sadrži, deli na zeleni (sveži otpad) i braon (suvi otpad). Da bi proces bi uspešan , u masi koja se kompostira koristi se približno jednaka količina obe vrste otpada – objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, zelene materije obezbeđuju azot, vlagu, te hranu za žive organizme koji transformišu organsku materiju u kompost. U zeleni otpad spadaju ostaci i kore voća i povrća, pokošena trava, korov i ostaci biljaka iz bašti, uvelo cveće, otpaci od trave, baštenski i životinjski otpad, rezanci, hleb, te talog od kafe i čaja.

S druge strane, braon materije obezbeđuju potrebne količine ugljenika za organizme, adsorbuju vlagu i potpomažu povećanje količine vazduha u gomili.

– U braon otpad spada lišće, usitnjeno suvo granje, slama, seno, ostaci od orezivanja voća i vinove loze, iglice četinara, piljevina, papirni peškiri, kartoni od jaja – kaže ona.

Za dobar kompost važno je održavati dobar odnos ugljenika i azota jer, kako objašnjava naša sagovornica, proces razgradnje je veoma spor ako je povećan sadržaj ugljenika, dok se kod povećanog sadržaja azota,  proces razgradenje menja i šire se neprijatni mirisi.

U kompost se, u umerenim količina, mogu ubaciti ljuske od južnog voća, manje količine kuhinjskog i novinskog papira, prostirke za male životinje ( ne i prostirke i fekalija pasa, mačaka i drugih mesoždera), te pepeo od drveta gde zbog koncetracije teških metala u pepelu može doći do značajnih sadržaja teških metala u kompostu.

– Za kućno kompostiranje uopšte ne treba koristiti otpad koji nije biljnog porekla (meso, ostaci ribe, kosti…), a u kompost se ne stavlja ni novinski papir i časopisi u boji, papirnate pelene, duvan, lišće oraha, plastika, metal, staklo, građevinski šut, bolesne biljke, izmet pasa i mačaka, lekovi, pepeo od uglja… – upozorava Cvetkovićka, uz objašnjenje  da pojedine od navedenih vrsta otpada privlače glodare, a dok neke nisu podesne  jer se tokom ovog procesa ne ostvaruju neophodne temperature za uklanjanje patogenih organizama. 

Kompostirati se može tokom cele godine, a savet za one koji već kompostiraju je da u nove,  dodaju malo starog, zrelog komposta, kako bi proces razgradnje počeo što pre. Takođe, u svežu gomilu poželjno je umešati i krupnije ostatke kod prosejavanja komposta.