Dve godine borbe sa vetrenjačama – Mladi par pokušava da se izbori za asfaltirani seoski put

Dejan Gajić i Marija Stanojev su odsečeni od ostatka sela Koševi tom većeg dela godine jer je put koji vodi do njihove kuće – neprohodan!  Skoro dve godine pokušavaju da se izbore za asfaltiranje puta, za sada neuspešno, te pešaka do svoje kuće dolaze stazicama koje su napravili kroz komšijske njive

Ovaj par je kuću kupio pre dve godine, kada su počeli i da „obijaju pragove“ onih za koje su mislili da bi mogli da im pomognu – obratili su se Mesnoj zajednici Čitluk, Direkciji za urbanizam, Gradskoj upravi i vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.

– Mi smo bili svesni kakav je put bio kada smo dolazili ovde, ali to ne treba da bude prepreka u odlučivanju. Od opštine smo očekivali samo osnovno – objasnila je Marija Stanojev koja je jednom, vraćajući se kući, upala u baru do kolena.

Put vodi do više domaćinstava, ali je on na početku nešto prohodniji te ostale komšije uspevaju, nasipanjem da ga učine koliko-toliko upotrebljivim.

Gajić, od kada su se doselili, popunjava rupe nastale od kolotraga i velike količine vode, seče rastinje po obodu puta, ali nakon nekog vremena je shvatio da je sve uzalud ukoliko se put ne asfaltira.

– Ne vredi da lomim ruke i noge kada tu ne pomaže ništa osim asfalta  – kazao je on.

Za sada su uspeli da se izbore da u avgustu putem prođe buldožer i poravna ga, ali je  put, sada ponovo neprohodan jer su ga voda i poljoprivredne mašine vratile u prethodno stanje. Goran Milić, šef Službe mesnih zajednica je, ispričali su nam, nakon prolaska buldožera posetio ovaj kraj i rekao da je uradio šta je bilo u njegovoj moći.

Ovaj par je imao hrabrosti da posluša pozive nadležnih,  podržiideju akciju vraćanja ljudi iz grada u selo, ali sada kada su naišli na problem, kažu da im gradonačelnica ni na mejl nije odgovorila.

– Ja nikad nisam živeo na selu, niti tražim kakav novac od opštine za to, već samo ono osnovno: put, vodu, osvetljenje. Ne možemo da budemo kompletni kao porodica jer Marija ne može ovde u hladnom, ja ne mogu da dovučem drva do kuće, ne mogu da dovezem materijal za renoviranje – žali se  naš sagovornik.

Do njihove kuće ne mogu ni kola Hitne pomoći niti Vatrogasne službe.

– Letos je grom udario i uništio brojilo. Sreća nije bilo požara jer vatrogasci ne mogu da dođu ovde. Iz EPS-a kad su dolazili morali su pešaka da dođu do kuće. Hipotetički, da sam ja u drugom stanju i da teba da se porađam, kako bih ja došla do bolnice – pita Marija.

Tvrde da su sa inspekcijom za puteve imali loše iskustvo. Prema njihovim rečima, iz godine u godinu inspektor Nenad Avramović im kaže da su zakasnili kako bi to ušlo u plan za narednu godinu. Napominju da je jednom prilikom drugi inspektor vikao na njih rečima: „Šta vi hoćete? Koliko vas dnevno dođe? Rekli smo da će da bude rešeno, više da vas ne vidim ovde.“ Takođe, imaju problem da objasne inspektorima da to jeste put, a ne međa.

Inspektor Nenad Avramović, kako je kazao za naš portal, očekuje da će naredne godine taj problem biti rešen:

– Mi smo napisali nalog ovlašćenom preduzeću pre mesec dana da saniraju deo puta od Koševi do Mačkovca, ali preduzeće nije stiglo to da uradi ove godine. Stoga, naredne godine će biti urađen opštinski put Koševi-Mačkovac pa da vidimo da uradimo i njima taj deo puta.

Inspektor je napomenuo da popravka tog puta može da se odradi kroz popravku poljskih puteva ili kroz održavanje te rekao da mu se jave početkom sezone, kako bi im sredili put.

Ovom paru preostaje da se nada da će naredne godine biti ispunjeno ono što bezupešno pokušavaju skoro dve godine.

Put, na žalost, nije njihov jedini infrastrukturni problem. Najbliža autobuska stanica udaljena je više od dva kilometara, od glavnog puta nemaju ulično osvetljenje niti gradsku vodu mogu da dovedu do svoje kuće, iako je selo ima. Naime, za priključak na mrežu traženo im je pola miliona dinara.

–Pošto  kažu da za Kruševac ništa nije dovoljno dobro ako nije najbolje, onda ovo stvarno treba da se reši – zaključila je Marija Stanojev.

L.S.