Dom zdravlja u doba korone: Prvi na liniji fronta!

– Trenutak kada smo se suočili sa pandemijom korona virusa nije bio lak, ali vremena nije bilo ni za strah ni za detaljne pripreme. Trebalo je sačuvati živote, ohrabriti uplašene, istovremeno zaštiti i sebe i svoje porodice kojima smo se vraćali između dva dežurstva. Dali smo sve od sebe i danas, sa ove distance, slobodno mogu da kažem da su svi, od lekara, preko medicinskih sestara i tehničara, do spremačica, heroji koji su opravdali apaluze podrške koje su iz večeri u veče dobijali od svojih sugrađana – kaže Marina Kostić, direktorka kruševačkog Doma zdravlja.

Izazovi sa kojima se zdravstveni sistem suočio na globalnom nivou  bili su brojni- borba sa nevidljim neprijateljem, na početku bez jasnih saznanja o  putevima prenosa, toku bolesti i metodama lečenja. Suočavanje sa nepoznatim  dodatno je unosilo strah kod građana i, što je i bilo očekivano, sve oči su bile uprte u medicinske radnike.

– Kada svakodnevno slušate o u broju obolelih i preminulih u svetu od korona virusa, strah je očekivan. Građani su vidno bili uplašeni, možda na samom početku i medicinski radnici, ali to niko od njih nije glasno izgovorio. Od uvođenja do ukidanja vanrednog stanja u kruševačkom Domu zdravlja svi su bili na svojim radnim mestima, niko nije koristio bolovanje niti je na bilo koji drugi način izbegavao radne obaveze. Naprotiv, radilo se mnogo više i vrlo retko se moglo čuti  “teško mi je” ili “ne mogu”  – kaže direktorka ove zdravstvene ustanove.

Ipak, kako i među zdravstvenim radnicima ima hroničnih bolesnika, vodilo se računa da se, u meri koliko je to moguće, i oni zaštite.

– Onde gde je opterećenost poslom bila veća, trudili smo se da na ta mesta postavimo mlađe ljude i one koji ne boluju od hroničnih bolesti. Istovremeno, za sve zaposlene važilo je pravilo da, ukoliko u nekom trenutku osete veći umor ili im je jednostavno potrebno da se na kratko pomere, mogu da naprave  pauzu od nekoliko dana – kaže ona.

Ističe i to da su zaposleni u Domu zdravlja tokom vanrednog stanja pokazali veliko zajedništvo, da su stalno bili međusobno u kontaktu, razmenjivali iskustva, interesovali se za zdravstveno stanje pacijenata obolelih od korona virusa.

– Bolest je nova i svako novo iskustvo bilo je dragoceno. Odlučivalo se konzilijarno, stalno smo bili u kontaktu, telefoni su nam bili dostupni i kada nam se smena završi, nisu se isključivali ni tokom noći. Svako je svakome bio na raspolaganju, za savet, razmenu iskustva, pomoć, moralnu podršku – ističe direktorka Doma zdravlja, naglašavajući i to da je ova zdravstvena ustanova od samog početka epidemije strogo pratila uputstva resornog ministrastva i algoritme koje je dobijala od Instituta “Batut”.

A moralna podrška, kako kaže doktorka Kostić, i te kako je bila potrebna  i pacijentima koji su, bar većina njih, bili  vidno uznemireni onda kada se ispostavi da su pozitivni na korona virus. Osim medicinske nege, na zdravstvenim radnicima bilo je i da pacijentima pruže moralnu podršku.

– Trudili smo se da ih umirimo, jer je u tim trenucima bilo jako važno da ne potonu psihički. Govorili smo im da će biti sve dobro, da je važno to što su se javili na vreme, da će dobiti adekvatnu terapiju i izaći kao pobednici – kaže ona, dodajući da zaista i jeste bilo tako, te da su, nažalost, bitku  izgubili uglavnom oni pacijenti koji su se kasno javili lekaru.

Borba sa kovid virusom vodila se pod “punom opremom”, a kako navodi naša sagovornica, sigurno je da, uz sve poteškoće koje su pratile pandemiju, nije bilo nimalo lako raditi po osam sati dnevno u skafanderima, sa vizirima, maskama, rukavicama…

– Strogo su se poštovala pravila kada je zaštita u pitanju, a sve kako bismo sačuvali  i pacijente i sebe. Nismo mogli sebi da dozvolimo da se neko od nas razboli jer je u tom trenutku bilo jako važno da nas ima dovoljno. Uspeli smo da se sačuvamo i uzuzev jedne zdravstvene radnice koja je virus dobila najverovatnije u nekim privatnim kontaktima, niko od zaposlenih u Domu zdravlja tokom vanredngo stanja nije zaražen korona virusom, čak ni u kovid ambulanti gde su kontakti sa zaraženima bili svakodnevni – kaže ona.

Prema njenim rečima, u kovid ambulanti tokom vanrednog stanja obavljeno je blizu 1.400 pregleda i  pruženo preko 7.000 zdravstvenih usluga. Radilo se u tri smene, a posla je dodatno bilo vikendom i za vreme praznika, kada u susednim opštinama nije radio rendgen, pa su pacijenti iz Brusa, Ćićevca, Varvarina, Aleksandrovca dolazili u kruševačku kovid ambulantu.

– Zdravstvene stanice su radile skraćeno, do 17 časova, a pored onih koji su bili stalno u kovid ambulanti, smenjivali su se i lekari i sestre iz opšte prakse,  laboranti , radiolozi… Sve gradske zdravstvene stanice radile su do 17 časova, kao i starteški važne seoske ambulante gde smo lekare i sestre odvozili svakog dana, jer nije bilo gradskog prevoza – kaže Kostićka, dodajući da je tokom vanrednog stanja postojala odlična saradnja sa Bolnicom  i ovdašnjim Zavodom za javno zdravlje, što je bilo veoma važno u borbi sa korona virusom.

Da su što se tiče Doma zdravlja, pored  kovid ambulante, veliki deo  tereta podnele  i sve ostale službe, istakla je doktorka Kostić. Naime, kako je Ginekološko odeljenje u Bolnici  tokom vanrednog stanja iz opravdanih razloga primalo samo porodilje i urgentna stanja, Dispanzer za žene preuzeo je sve kontrolne preglede trudnica i sva hitna stanja, tako da je u toj službi bilo i do 120 pregleda dnevno, u dve smene.

Dosta posla imali su i stomatolozi jer u to vreme nisu radile privatne stomatološke službe. U tri smene radila je i kovid ambulata pri Dečjem dispanzeru gde je bilo stotinak pregleda dnevno, a 24 sata radila je u Služba hitne medicinske pomoći. Takođe, tokom vanrednog stanja nije prestajala sa radom ni Služba kućne nege i lekari te službe bili su stalno na terenu.

Nakon ukidanja vanrednog stanja, postepeno su se sve zdravstvene stanice, i seoske i gradske, vratile na staro  radno vreme. U kovid ambulanti ukinuta je treća smena, pa se pacijenti sa simptomima respiratornih infekcija, tokom noći sada javljaju  Službi hitne medicinske pomoći. Ponovo radi i Savetovalište za bebe. S obzirom na to da epidemija još uvek traje, ostaje preporuka da se kod lekara dolazi samo zbog hitnih stanja. Prilikom dolaska, maske i rukavice i dalje su obavezne.

Iako epidemija još uvek traje, kao i borba za svakog pacijenta koji se razboli,  zauvek će ostati upamćen trenutak suočavanja sa nepoznatim i  predanost koju su tada pokazali zdravstveni radnici. 

– Pobedilo je zajedništvo i profesionalnost i svi oni koji su u tome učestvovali  zaslužuju da ih nazovemo kovid herojima, od lekara, preko medicinskih sestara i tehničara, do spremačica – zaključuje direktorka Doma zdravlja, doktorka Marina Kostić.

D.P.