Dete još uvek ne govori, kada je pravo vreme za logopeda?

U poslednjih deset godina primetan je porast broja dece sa poteškoćama u govoru. Kao razloge za kasno progovaranje struka navodi prekomerno izlaganje digitalnim sadržajima, neadekvatnu stimulaciju sredine, biološke faktore….

Komentari sredine, poput onih da će dete progovoriti „preko noći“ i da će protok vremena učiniti svoje, navode roditelje na razmišljanje i odlaganje odlaska logopedu. O razvojnim normama i o tome kada se zapravo treba obratiti za stručnu pomoć, razgovarali smo sa logopedom Ljiljanom Tasić.

Logopedi ističu da su im ordinacije pune trogodišnjaka i četvorogodišnjaka koji još nisu progovorili. Kod neke dece su se pak pojavile određene reči ili ponavljanje sadržaja iz pesmica i crtanih filmova što nije dovoljno jer, kako objašnjavaju, jezik i dalje nema svoju osnovnu funkciju – a to je komunikacija. Osim što ne govore, kod te dece prisutni su i problemi poput deficita pažnje, hiperaktivnosti i poremećaja u ponašanju.

Da je broj dece koja kasne u progovaranju veći u odnosu na prethodne godine, kaže logoped Ljiljana Tasić iz Službe za zdravstvenu zaštitu dece i omladine kruševačkog Doma zdravlja.

-U čitavoj poslednjoj deceniji može se primetiti porast dece sa poteškoćama u govoru. Ako se uzme u obzir i pad nataliteta, stiče se utisak da je taj porast još izraženiji, tako da okvirno svako drugo ili treće dete manje ili više kasni u govorno – jezičkom razvoju.

Razlozi, kako navodi naša sagovornica, mogu biti različiti.

-Razlozi mogu biti iz perioda trudnoće, samog rođenja ili iz perioda nakon rođenja. Najčešći razlozi iz prakse su sporije sazrevanje centralnog nervog sistema, naročito onih delova koji predstavljaju fiziološku osnovu za govor, težak porođaj, niska telesna masa na rođenju, patološka žutica, a mogu biti i nepoznati. Veliki problem može biti i svesno ili nesvesno preveliko izlaganje dece digitalnim sadržajima. Takođe i prerano izlaganje sadržajima na stranom jeziku kod dece koja još uvek nisu progovorila maternji jezik, može uticati na kašnjenje u progovaranju.

Ističe da je mali broj dece koja kasne u govornom razvoju a nemaju i druge probleme.

– Najčešće je prisutan i poremećaj pažnje i pojačana aktivnost, dok određeni broj dece nema interakciju sa spoljašnjim svetom, bez obzira što nema poteškoća sa sluhom i vidom. Kod dece koja funkcionišu na nižem intelektualnom nivou, početno progovaranje uvek kasni.

O tome kolika su individualna odstupanja i koji su to znaci da roditelj treba da potraži stručnu pomoć, Tasićka kaže:

-Svesne reči javljaju se oko prve godine života i treba ih razlikovati od brbljanja koja se javlja ranije i predstavlja udvajanje slogova. Od 15. do 18. meseca javlja se upotreba fraze, odnosno dete počinje da povezuje reči, a nakon toga očekuje se pojava proste rečenice. Rečnik se bogati i dete počinje da koristi imenice, glagole, prideve i zamenice, a od druge do treće godine iskaz se sve više usložnjava uz upotrebu ostalih vrsta reči. Ako postoje odstupanja od ovog tempa, roditelji mogu da potraže stručnu pomoć i bez uputa pedijatra. Sa druge strane, ukoliko dete reaguje na zabrane, izvršava jednostavne naloge, koristi pokazni gest (ume da pokaže mamu, tatu, neki predmet), roditelji ne treba da se brinu. Ovo su pokazatelji da je prisutan unutrašnji govor, odnosno razumevanje, bez obzira što još uvek nije došlo do razvoja ekspresije.

Na pitanje da li uz veliki trud i adekvatnu stimulaciju ova deca mogu da stignu svoje vršnjake, naša sagovornica odgovara potvrdno.

-Kod dece koja nemaju smetnje u intelektualnom razvoju i nemaju poremećaj u ponašanju, uz adekvatan tretman logopeda, motivaciju i kontinuirani rad roditelja, moguće je dostići nivo vršnjaka.

A o tome da li deca koja kasne u govornom razvoju imaju problema sa čitanjem i pisanjem u školskom uzrastu, Tasićka kaže:

-Ukoliko je saradnja između logopeda i roditelja dobra, dete sazreva i stiče fonološku zrelost. Ovo omogućava da dete u školskom uzrastu može da prati gradivo, kao da poteškoća u govoru nije bilo.

Prema njenim rečima, za prevazilaženje problema ključna je aktivna saradnja logopeda i roditelja.

-Logopedski tretman je predviđen za edukaciju roditelja i davanje smernica i saveta na koji način da stimulišu dete i uvežbavaju ono što je na tretmanu obrađeno. Na tretmanu se dobijaju i adekvatni materijali za vežbanje koji su prilagođeni konkretnom problemu. Aktivna saradnja logopeda i roditelja je ključna za prevazilaženje problema u govoru i roditelji ne treba da se ustručavaju da zatraže pomoć u svakom momentu. Rano uočavanje problema je takođe važan faktor na putu do rešenja- poručuje logoped Ljiljana Tasić.

J. Pavlović