+381 64 812 51 81
Naslovna » Kultura » „Despot Stefan Lazarević“ iz pera Luke Mičete

„Despot Stefan Lazarević“ iz pera Luke Mičete

Stefan Lazarević, poznat i kao Stevan Visoki, bio je sin kneza Lazara, vladar nesvakidašnjeg dara i sposobnosti. Ostalo mu je u nasledstvo propalo srpsko carstvo, na čijim je ruševinama stvorio moćnu despotovinu. Kao vladara krasila ga je mudrost, a kao vojskovodju hrabrost i viteštvo

DespotSL1Srpska država je posle Kosovske bitke trajala još sedamdeset godina upravo zaslugom i umećem despota Stefana Za nepune dve godine, Luka Mičeta je domaćoj čitalačkoj publici ponudio serijal knjiga u kojima je predstavio Stefana Nemanju, Stefana Dečanskog, Stefana Provevenčanog i sada Stefana Lazarevića, detaljno opisujući kakvim su sve delima Nemanjići zadužili Srbe, ali i šire okruženje.

Čitaoci su zavaljujući ovom dragocenom opusu dobili istorijski koloritnu sliku doba koje ipak neće ostati prekriveno maglom vremena.

Poslednja u ovom serijalu je knjiga posvećena Stefanu Lazareviću (rodjenom u Kruševcu 1377. godine), sinu kneza Lazara i kneginje Milice, koji je vladao je Srbijom u teškim vremenima posle očeve pogibije u Kosovskoj bici, najpre kao knez, a od 1402. kao despot (visoka vizantijska titula, po dostojanstvu odmah iza cara).

Mudrom vladavinom i vojničkom veštinom, despot Stefan je od vazalne kneževine Srbije, od države na ivici propasti, načinio bogatu despotovinu, u kojoj su cvetale privreda, umetnost i kultura. Za ovaj prosperitet prvenstveno je bilo zaslužno rudarstvo, odnosno proizvodnja srebra.

Grad Novo Brdo na Kosovu, u kome se nalazio istoimeni rudnik, bio je u to vreme veći od Pariza. U Srbiji su nalazili utočište učeni monasi i umetnici koji su bežali pred Turcima, cvetala je književnost, a i sam despot, koji je govorio nekoliko jezika, ostao je u srednjovekovnoj književnosti upamćen po svojoj pesmi u prozi Slovo ljubve.

Kraj priče…

O svemu tome Luka Mičeta detaljno piše na 350 stranica knjige „Despot Stefan Lazarević“ (izdanje Lagune), koja obiluje istorijskim činjenicama i relacijama koje zaokružuju priču o jednoj kapitalnoj ličnosti i vremenu. Tako pripoveda i o poslednjim trenucima despota.

U blizini današnjeg Mladenovca, kod sela Stojnika, krenuo je despot Stefan u lov sa sokolom, ali mu je, dok je jahao, pozlilo pa su ga pratioci skinuli sa konja i odneli u šator. Bila je subota, 19. jul 1427, kada srpski despot „duh svoj predade Gospodu“. Na mestu njegove smrti, vlastelin Djuradj Zubrović – pripoveda Luka Mičeta – podigao je spomenik od studeničkog kamena koji se danas nalazi u porti seoske crkve u Markovačkim Crkvinama kod Mladenovca. Na zapadnoj strani spomenika izmedju ostalog piše:

-U vlasti danoj mi od Boga provodio sam vreme moga života koliko je želeo Bog: 38 godina. I tako je od Boga, cara svih, došlo naredjenje preko poslatog od njega andjela koji mi reče: ‘Idi!’.

IDespotSL3 tako se moja duša od sirotog tela odvoji na mestu zvanom Glavi(ca?) godine šesthiljadite i devetstote i trideset pete (1427), indikta 5, krug Sunca 19, i Meseca 19, meseca jula 19. dana.

– Ali, to nikako nije kraj priče o despotu Stefanu. Jer, kako kaže narodna mudrost, životi velikihljudi ne završavaju se njihovom fizičkom smrću. A o tome koliko je Stefan bio veliki, detaljno govori knjiga Luke Mičete, koji ga opisuje kao vladara kome je uvek na prvom mestu bilo njegovo „hristoimenito stado“, viteza, književnika i pobornika umetnosti, graditelja, zahvaljujući čijoj zasluzi je srpska država posle Kosovske bitke trajala još 70 godina.

– „Rukovodjen od blagočestivih“ – sve je bilo visoko kod Stefana Lazarevića – i stas i viteštvo i kultura – naglašava Mičeta, zbog čega ga je i narod nazvao Visokim Stevanom. Pritom navodi i podatak kako je ovaj „čuvar pobožnosti“ imao običaj da tajno izlazi u noćne šetnje i daruje sirotinju kao nepoznati darodavac, “da čini obično milostinju“.

Bio je poznat po strogosti, ali i po dobroti: kada mu je Dubrovčanin Maroje Cinculović na samrti zaveštao sto i pet litara srebra, srpski despot se, „videvši nejakost njegove (Marojeve) gospodje i njegove dece i njegovih ostalih“ – odrekao ovog poklona i vratio ga Marojevoj deci – podseća Mičeta.

Od Kruševca do Angore i Rovina Knjiga Luke Mičete do detalja prati životni put despota Stefana i prilike tog vremena (smrt cara Dušana, pojava Balšića, odnos srpske crkve i Carigradske patrijaršije, podrška crkve knezu Lazaru, knez Lazar i pomirenje dveju crkava, bitka na Kosovu, kult kneza Lazara, ugled Vuka Brankovića, misija kneginje Milice i monahinje Jefimije, ženidba Djurdja Brankovića, ekonomska snaga Srpske despotovine, prevodioci i pisci tog doba…).

– Ostalo mu je u nasledstvo propalo srpsko carstvo, na čijim ruševinama on stvara moćnu despotovinu… Srbija je za vlade despota Stefana, a potom i njegovog naslednika Djurdja Brankovića, „bila skoro isto toliko prostrana koliko i država starijih Nemanjića“ (Konstantin Jiriček) i prostirala se od Dunava do Jadranskog mora, od Beograda do Bara – podseća Luka Mičeta.

Prošao je despot Stefan bojišta od Angore do Rovina, obišao mnoge zemlje, plovio Egejskim, Jonskim i Jadranskim morem, mnogo je video i naučio, upoznao kulturna bogatstva i način života drugih zemalja, a Beograd je od porušenog pograničnog gradića pretvorio u modernu utvrdjenu evropsku prestonicu, proširivši ga gotovo deset puta.

Pritom ga je krasio izuzetno radoznao duh – želeo je da mnogo nauči i to primeni u svojoj zemlji. Govorio je i pisao na srpskoslovenskom, znao je grčki, poznavao latinski jezik. Bio je ljubitelj umetnosti i knjiga, imao je veliku biblioteku i oko sebe okupljao pisce i prepisivače. I sam je prevodio i pisao – od njega su ostali Pohvalno slovo knezu Lazaru, natpis na mramornom stubu na Kosovu, kao i čuveno Slovo ljubve, koje važi za jedan od najlepših kraćih književnih sastava u srpskoj literaturi srednjeg veka.

DespotSL2Gradio je palate, crkve i škole, reformisao vojsku i zakone o rudarstvu i trgovini, mudro raspolagao bogatim rudnicima i učinio Srbiju najvećim proizvodjačem srebra i jednom od ekonomski najstabilnijih zemalja tadašnje Evrope. Graditelj je i zadužbinar manastira Manasija, mada su, kako kaže Luka Mičeta, mnogi skloni da tvrde da je upravo Beograd – njegova izgradnja i uzdizanje u srpsku prestonicu – prava i najveća despotova zadužbina. A sudbina ga je stavljala pred strašne izazove.

– U dogovoru sa patrijarhom Spiridonom i celim sinklitom, otišao je na poklonjenje Bajazitu, sultanu koji mu je ubio oca, i odveo svoju malodobnu sestru Oliveru u njegov harem. Kako je zapisao stari srpski pisac David, kneginja Milica i njen sin Stefan postali su područnici ubici kneza Lazara. Bio je to težak ožiljak na duši mladog srpskog velmože – konstatuje Luka Mičeta.

Stefan Lazarević je bio i prvi vitez Reda zmaja, ustanovljenog u Budimu, gde je srpski despot imao i svoju palatu (nijedan srpski vladar van Srbije do tada ne samo da nije imao tako raskošnu već uopšte nije imao palatu; a imao je i kancelarije koje su vodile korespondenciju na latinskom sa Mlečanima i Ugrima, na grčkom sa Carigradom i na srpskom sa Dubrovnikom, Vlaškom i turskim sultanima).

A životne teškoće, puteve i uopšte sudbinu, despot kao da je objasnio u povelji izdatoj rumunskim manastirima 1405. godine, u kojoj kaže kako je Bog koji prevodi ljude „od tesnoće na prostranstvo, i od nemoći u silu, i od tuge na veselje“ i njega preveo „od pokornosti na slobodu i od manjeg prestola na viši“.

Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala kao Svetog Stefana despota Srpskog, na petstogodišnjicu njegove smrti 19. jula 1927. godine.

S. MARKOVIĆ

Prvi vitez Reda zmaja

U osnivačkoj povelji Reda zmaja, na spisku njegovih članova, koji su bili najistaknutiji vladari i plemići tadašnje Evrope, ime srpskog viteza nalazi se na prvom mestu. Ta neobična okolnost, da vladar jedne ipak male zemlje dobije takvu počast i prednost u odnosu na neke od najmoćnijih ličnosti tadašnje Evrope, ostala je intrigantna i do naših dana. Arheolog Marko Aleksić podseća da ima i mišljenja da je viteški Red zmaja postojao u Srbiji dosta pre Stefana Lazarevića i da ga je ugarski kralj Žigmund Luksemburški samo obnovio. I pored grba kneza Lazara u Hilandaru nalaze se simbolične predstave fantastičnih bića, zmajeva i grifona.

Stefan Lazarević, poznat i kao Stevan Visoki, bio je sin kneza Lazara, vladar nesvakidašnjeg dara i sposobnosti. Ostalo mu je u nasledstvo propalo srpsko carstvo, na čijim je ruševinama stvorio moćnu despotovinu. Kao vladara krasila ga je mudrost, a kao vojskovodju hrabrost i viteštvo Srpska država je posle Kosovske bitke trajala još sedamdeset godina upravo zaslugom i umećem despota Stefana Za nepune dve godine, Luka Mičeta je domaćoj čitalačkoj publici ponudio serijal knjiga u kojima je predstavio Stefana Nemanju, Stefana Dečanskog, Stefana Provevenčanog i sada Stefana Lazarevića, detaljno opisujući kakvim su sve delima Nemanjići zadužili Srbe, ali i šire okruženje. Čitaoci su zavaljujući ovom dragocenom opusu…

Review Overview

Rejting korisnika Budite prvi !
x

Proveri i

Otvoren Edukativni trening centar Udruženja zdravstvenih radnika “Kneginja Milica”

U prostorijama Biznis inkubator centra u Kruševcu, danas je svečano otvoren Edukativni trening centar Udruženja zdravstvenih radnika “Kneginja Milica” iz ...

Pokušao da ugasi požar, zadobio lakše opekotine

U požaru koji je buknuo na štali u Donjem Stepošu meštanin, inače vlasnik tog objekta V.V., zadobio je lakše opekotine ...

Plastenici na poklon za porodice koje teško žive

Plastenike na poklon, odnosno kao donaciju, dobile su 22 porodice iz Kruševca. Reč je o porodicama koje žive u teškim ...

Danas je Dan bez automobila – ostavite svoje četvorotočkaške ljubimce da ga prespavaju

Kao i uvek, poslednji dan Evropske nedelje urbane mobilnosti koja ima za cilj da promoviše alternativne vidove prevoza kako bismo ...

Na osnovu člana 18. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (,,Sl.glasnik RS“ broj 18/10, 101/17) i sagledavanja potrebe dece i ...