Deset godina “Romani cikne”
Postavljeno: 22.11.2019
Kroz programe “Romani cikne”, jedinog ženskog romskog udruženja u Rasinskom okrugu, do sada je prošlo više od 3.000 pripadnika romske populacije i oko 100 predstavnika institucija. Udruženje se bavi problemima diskriminacije, bezbednosti i nasiljem nad ženama . U “Romani cikni” ističu da su problemi u romskim zajednicama duboki i višeslojni, te da je za njihovo rešavanje potrebna sinergija svih aktera u lokalnoj sredini
“Romani cikna”, u saradnji sa partnerskim udruženjima iz cele Srbije, već deset godina u kontinuitetu sprovodi brojne aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje položaja romske populacije, pre svega Romkinja .
–Naše je stanovište da bez rodne jednakosti u zajednici ne može biti ni napretka. U skladu sa tim, do sada smo realizovale brojne projekte iz oblasti ženskih ljudskih prava, sprovodile smo obrazovne programe za majke i decu, ukazivale na značaj ranog razvoja, jačale majke da budu podrška svojoj deci u njihovom odrastanju. Takođe, asistirale smo porodicama onda kada im je potrebna pomoć oko ostvarivanja nekog prava, a bavile smo se i problemima diskriminacije, bezbednosti, nasiljem u porodici – navode u ovom udruženju.
Kroz programe “Romani cikne” do sada prošlo je oko 3.000 odraslih i dece i više od 100 predstavnika institucija sa područja celog okruga, a u sklopu promocije ženskih ljudskih prava, organizovano je i preko trideset lokalnih akcija. Realizovano je više od 20 projekata, gde su uglavnom dominirali obrazovni programi namenjeni deci, mladima, roditeljima, zajednici.
Udruženje se od svog osnivanja bavilo i prevencijom trgovine ljudima u romskoj zajednici, zaštitom ličnog identiteta, radilo se i na suzbijanju ranih, ugovorenih i prislinih brakova, ispitivanju i bezbednost mladih u romskim zajednicama… Povezivali su se sa institucijama, ukazivali na probleme i, sa manje ili više uspeha, tragali za rešenjima.
U “Romani cikni” ističu da su romske zajednice suočene sa brojnim problemima ( zdravstvena zaštita, stanovanje, obrazovanje, nemaština, diskriminacija…) , te da je za integraciju Roma potrebna sinergija svih aktera u lokalnoj sredinite .
– Iako smo kontinuiranim radom na lokalu uspele da napravimo izvesne pozitivne pomake, ograničenja, kako unutrašnja tako i spoljna, i dalje postoje. Problemi u romskim zajednicama veoma su duboki i višeslojni i na romsku zajednicu jedino se može uticati uključivanjem svih aktera u lokalnoj sredini- u kontinuitetu, partnerstvu i sa jasno definisanim ulogama lokalne vlasti, institucija, saveta, tela, ženskih i ženskih romskih NVO , čega do sada nije bilo ili je bilo sporadičnih pokušaja– navode u ovom udruženju.
Saznanja do kojih je “Romani cikna” došla tokom istraživanja pomogla su ovom udruženju u daljem razvijanju aktivnosti i dostizanju ciljeva, pre svega u oblasti obrazovanja, jačanja roditeljskih kompetencija, povezivanju sa institucijama, uspostavljanju saradnje, obezbeđivanju većeg pristupa pravima.
“Romani cikna” trenutno realizuje četiri programa namenjena romskoj populaciji. Kroz projekat “Problem rodno zasnovanog nasilja nad Romkinjama u Rasinskom okrugu” koji je finansijski podržala Ekumenska inicijativa iz Omiša, udruženje je nastavilo aktivnosti na prevenciji i pružanju pomoći žrtvama rodno uslovljenog nasilja. U toku je i projekat “Za bolji položaj Romkinja Rasinskog okruga” koji se realizuje u saradnji sa humanitarnom organizacijom CARE, a aktuelan je i program pod nazivom “Mobilizacija zajednice u borbi orotiv trgovine ljudima” koji je podržala Trag fondacija. Kao partnerska organizacija , “Romani cikna”” uključena je i u projekat Udruženja žena “Peščanik”- “Sa seoskim ženama za sve žene-Projekat protiv nasilja nad ženama”, u delu koji se odnosi na Romkinje.
Inače, na teritoriji grada Kruševca zvanično ima oko 2.500 Roma i Romkinja, što je oko dva odsto od ukupnog broja stanovnika na tom području. Poznavaoci prilika na terenu kažu da ih ima mnogo više, ali da ne žele da se izjasne kao Romi.
D.P.
“U prvi razred bez pripreme” Istraživanje koje je 2015.godine Udruženje građana “Romani cikna” sprovelo u okviru projekta “Početak je važan” , a kojim je obuhvaćeno pet romskih prigradskih naselja, pokazalo je da od je tada 113 dece uzrasta od tri godine , samo troje išlo u vrtić i da nijedno nije upisalo pripremni predškolski program. Isto istrživanje, između ostalog, pokazalo je i da su od petog do osmog razreda dominirala muška deca, a da je razlog taj što romske devojčice nakon četvrtog razreda napuštaju školu, kako zbog rane udaje , tako i zbog straha njihovih roditelja da ih neko ne “obeščasti”. Deo roditelja izjasnio se tada da nema mogućnosti da školuje svoju decu, a kao razlog za napštanje škole roditelji su navodili i diskriminaciju sa kojom se u školi neretko susreću romska deca.
“Udaja pre punoletstva”
Od 200 anketiranih Romkinja sa teritorije Kruševca, čak 85 odsto udalo se pre punoletstva, a više od trećine njih imalo je nekoliko brakova, u proseku od dva do osam- pokazalo je istraživanje koje je udruženje “Romani cikna” 2016. godine sprovelo u okviru projekta “Mobilizacija zajednice u borbi protiv ranih, ugovorenih i prisilnih brakova”. Isto istraživanje pokazalo je da su u vreme udaje ispitanice u proseku imale 16 godina, da je prosečna starost njihovih partnera 19 godina, te da većina njih uglavnom živi u vanbračnim zajednicama. Najmlađe majke imale su 13 godina, a većina ispitanica je svoje partnere pre udaje poznavala kratko. Iako je iz prakse poznato da se većina devojaka u romskoj zajednici kupuje, veliki broj ispitanica nije znao koju je sumu novca porodica dobila. Ispitanice su tada navele da se rani, ugovoreni i prislini brakovi mogu sprečiti ukoliko bi nadležne službe reagovale na vreme, kao i da bi eventualno trebalo kazniti nesavesne roditelje, dok se deo njih izjasnio da je “takav običaj i da se tako mora”. U istraživanju koje je tada sprovedeno, navodi se i to da je za poslednjih deset godina bilo samo nekoliko procesuiranih slučajeva kada su u pitanju rani, ugovoreni i prisilni brakovi.
KPU konkurs 2024
