Danas se slavi Sveta Petka

Sveta Petka ili Paraskeva je bila hrišćanska podvižnica iz 11 veka.(podvižništvo je način života koji se sastoji u odricanju od strasti i telesnih prohteva, kako bi se sticanjem vrlina postiglo duhovno pročišćenje, odnosno stanje bestrašća). Zaštitnica je prelja, tkača, žena, braka, putnika na moru, kozmetičara, čednosti

Rodila se u gradu Epivatu, koji se nalazi na obali Mramornog mora između Silimvrije i Carigrada u Trakiji polovinom 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski (989—996).

Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, ona je bila veoma pobožna. Nakon smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, napustila jevroditeljski dom i otišla u Carigrad, gde se zamonašila uv crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputila u Jordansku pustinju, i živela strogim asketskim životom, gde se radi Hrista podvizavala sve do svoje starosti.

U doba pozne starosti, sanjala je anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Posle povratka, poživela je još dve godine. Vernici su je sahranili po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih.

Njene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Širom naše zemlje nalazi se i veliki broj izvora, koji su posvećeni sv. Petki. Jedan od njih je izvor sv. Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu gde su njene mošti dugo vremena počivale.

Prema narodnom verovanju na današnji dan ne valja da se mesi hleb, pere veš i rade drugi fizički poslovi za koje se koristi rublje. Ovaj običaj ustanovljen je zbog toga što se Sveta Petka prvenstveno smatra zaštitnikom žena, a potom i bolesnih.

Običaj je i da žene šest dana uoči Svete Petke poste, a da se potom sedmog dana pričeste i jedu mrsno.