Da li znate kako su povezani Deda Mraz i Sveti Nikola?

Kako se Sveti Nikola, svetac inače poštovan jednako poštovan u pravoslavnoj i katoličkoj tradiciji, povezuje sa jednom od najpoznatijih figura popularne kulture – Deda Mrazom, podsećamo vas prvog dana Nove godine, dok se deca upravo raduju njegovom “dolasku” i poklonima koje je ostavio…

Verovanje u Deda Mraza se najčešće povezuje sa dečijom naivnošću ili pak sa željom za verovanjem u nekoga ko krišom i nenametljivo dostavlja poklone, provlačeći se kroz dimnjake svih domova u novogodišnjoj noći. To iznenađenje ispod jelke u vidu pažljivo upakovanih poklona oivičenih crvenim i zelenim trakama sa svih strana, budi radost u dečijim očima.

Roditelji kupuju omiljene igračke ne bi li uslišili želje svojih mališana i gotovo po pravilu, kriju poklone sve dok ne osvane prvi dan u Novoj godini. “To vam je doneo Deda Mraz, verovatno dok smo spavali, ušunjao se i ostavio poklone.”
Na televiziji se puštaju reklame koje uveličavaju praznični doživljaj, a darivaoci, roditelji i staraoci, kriju duboko u sebi saznanje da Deda Mraz kao takav ne postoji, dok sve vreme posmatraju svoje miljenike kako neiščekivano otvaraju paketiće.

Veliku popularnost koju Deda Mraz ima među ljudima, kao i sve njegove navike u oblačenju i ponašanju duguju se upravo Svetom Nikoli.
Jedna od najpopularnijih legendi jeste ta u kojoj je Sveti Nikola, potekavši iz imućne porodice, tajno pomogao siromahu sa tri ćerke, kako navodi history.com.

Otac nije mogao da obezbedi odgovarajući miraz za devojke za udaju, a bez muževa, koji bi ih izdržavali, možda bi bile prinuđene da se okrenu prostituciji.

Saznavši za situaciju, ovaj svetac je tajno ubacio vreću zlatnika kroz prozor porodice, dok su spavali. Kasnije je ostavio drugu vreću novčića, a isto tako i za treću ćerku. Tada je, kako kaže legenda, otac, koji je čekao celu noć, „uhvatio” Nikolu na licu mesta u njegovom spuštanju poklona, ali Nikola ga je naterao da obeća da će čuvati tajnu.

Priča je verovatno objašnjenje zašto moderni božićni lik Deda Mraza donosi svoje poklone deci, krišom, pod okriljem noći.

Sveti Nikola se praznuje kao dečji praznik u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji, tada deca dobijaju poklone ukoliko su bila poslušna. Smatra se da je običaj po kome se deci uoči Svetog Nikole u cipelice potajno stavljaju pokloni potekao otuda što svoja dobročinstva nikada nije činio javno.
Bio je poznat je po tome što je tajno davao ljudima novac, a sada se na Zapadu često poredi sa Deda Mrazom, koji se na engleskom zove Santa Klaus, što je skraćeno od Santa Nikolaus (Sveti Nikola).

Sveti Nikola je umro u petak, 6. decembra (odnosno 19. decembra po novom ili Grigorijanskom kalendaru) 343. godine i sahranjen je u Sabornoj crkvi u Miri. Tu je njegovo telo počivalo više od šest vekova, a hrišćani su dolazili na njegov grob i dovodili svoje bolesnike. Među njima su bili i Stari Sloveni sa reke Don, čime se objašnjava zašto je Sveti Nikola toliko poštovan kod Srba. Kada su Turci u jedanaestom veku osvojili Likiju, mošti Svetog Nikole su prenete u Bari u Italiju.

V. Milojević