Crkveni kalendar: Sveti Grigorije Čudotvorac

Sveti Grigorije Čudotvorac poznat i kao Grigorije Neokesarijski (grč. Γρηγόριος Νεοκαισαρείας) (213–270) je pravoslavni svetitelj, učitelj crkve, prvi episkop Neokesarije Pontijske (Mala Azija) i osnivač Crkve u Kapadokiji

Rođen je u Neokesariji oko 213. godine u uglednoj paganskoj porodici. Rođeno ime mu je bilo Teodor, a nakon što se krstio uzeo je ime Grigorije. U rodnom gradu izučavao je pravo i retoriku. U Kesariji palestinskoj upoznao se sa Origenom. Slušajući njegova predavanja u poznatoj Aleksandrijskoj školi, krstio se i ostao je da ga sluša još pet godina (233-238). Pre odlaska iz škole, održao je svoj čuveni Pohvalni govor Origenu. Nekoliko godina kasnije, Grigorije je ustoličen za episkopa Neokesarije. U episkopskoj službi istakao se kao snažna ličnost, s velikim sposobnostima za organizovanje crkvenog života, bio je i veliki podvižnik i čudotvorac.

Njegovo žitije napisao je Sveti Grigorije Niski.

Poznat je i po svom učenju o Svetoj Trojici, koje su kasnije koristili i Sveti Oci Crkve: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Grigorije Niski, njega je posle proučio i potvrdio i Prvi vaseljenski sabor (325).

Kada je počelo progonstvo hrišćana pod carem Decijem Trajanom (249-251), sveti Grigorije je odveo svoje vernike u udaljenu planinu. Međutim, jedan neznabožac ih je prijavio progoniteljima, i vojnici su opkolili planinu. Svetitelj je predavši uputstva svom đakonu, otišao na otvoreno mesto, podigao svoje ruke ka nebu, i počeo da se moli Bogu. Vojnici su pretražili planinu nekoliko puta, prolazeći pored Hrišćana, ne videvši ih, tako da su konačno odustali u potrazi i otišli. Po povratku u grad, rekli su da na planini nema nikoga i da samo dva drveta stoje jedno naspram drugog. Neznabožac koji je izdao mesto skrivanja Hrišćana se prvo iznenadio, a onda poverovavši u Hrista i sam se obratio u hrišćanstvo.

Po prestanku progonstava, Sveti Grigorije se vratio u Neokesariju. Uspostavio je dane proslavljanja mučenika koji su postradali za Hrista. U to vreme se počelo širiti lažno učenje Pavla Samosatskog, patrijarha Antiohije. Ta jeres je pogrešno učila o suštini Svete Trojice i suštini Boga Oca. Osuđena je na pomesnom saboru u Antiohiji (265), gde je učestvovao i Sveti Grigorije.

Odličnim pastirskim vođstvom, efektnim propovedima, čudima i blagoslovima, broj hrišćana u gradu je neprekidno rastao, tako da je na kraju u njemu opstalo samo 17 neznabožaca. Po dolasku Svetog Grigorija na mesto episkopa, u gradu je bilo svega 17 Hrišćana.

Umro je u dubokoj starosti, u vreme cara Aurelijana.

Sveti Grigorije Čudotvorac episkop Neokesarijski. Evo čoveka Božjega i silnoga čudotvorca, prozvanog drugim Mojsejem. Rođen od roditelja neznabožnih no znatnih i bogatih Grigorije najpre uči filozofiju jelinsku i misirsku, no poznavši njenu šturost i nedovoljnost obrati se učiteljima hrišćanskim, a naročito Origenu u Aleksandriji, kod koga se učaše nekoliko godina i od koga primi krštenje. Čist dušom i telom on htede sebe celoga posvetiti samo Hristu Bogu, zbog čega se udalji u pustinju, gde u mučnim podvizima provede dugo vremena. Slava o njemu pronese se svuda, i Fedim ep. Amasijski htede ga posvetiti za episkopa Kesarijskog. Prozorljivi Grigorije opazi nameru Fedimovu, pa se krijaše po pustinji od izaslanika njegovih, da ga ne bi našli. Najzad ga Fedim čudnim načinom posveti, i Grigorije morade se primiti službe arhipastirske. Javila mu se Presveta Bogorodica sa sv. Jovanom Bogoslovom, i po naredbi Bogorodice sv. Jovan mu predao Simvol Vere, poznat pod imenom Grigorijevim. Ko će izbrojati sva čudesa ovoga drugog Mojseja? Zapovedao je zlim dusima, zapovedao gorama i vodama, lečio sve muke i bolesti, pred goniteljima bivao nevidljiv, prozirao u daljini ne samo događaje nego i misli ljudske. Skončao zemni život 270. god. u dubokoj starosti. Kada je došao za episkopa u Kesariju zatekao je sav grad neznabožački samo sa 17 hrišćana, a kada je odlazio iz ovog života ostavio je sav grad hrišćanski samo sa 17 neznabožaca. Zato je primio venac slave od Gospoda svoga u carstvu nebeskom.

Pamtenik: Okupatori 1917.