Čovek koji je popravio 130 đačkih stolica

Samo roditelj koji je izgubio dete zna koliko je teško pronaći razlog da se budiš svakog jutra i nastaviš dan, verujući da si i drugima potreban. To je priča Miroljuba Milanovića, kamenoresca iz Kaonika kod Kruševca, koji je 2015.godine izgubio sina Marka (22) u teškoj saobraćajnoj nesreći. Dobrog mladića, studenta, muzičara i igrača foklora, više nije bilo, ali je Markova porodica uspela da sačuva sećanje na njega i kod onih koji ga nisu poznavali

Ubrzo nakon pogibije, posvetili su se humanitarnom radu i osnovali Udruženje “Marko Cara Milanović”, koje nesebično pomaže pojedincima i zajednici. Markov otac, Miroljub, bar jednom u toku meseca obraduje ljude kojima je potrebna podrška. Ovaj septembar poklonio je učenicima osnovne škole koju je završio njegov pokojni sin.

– Pre dve godine smo za predškolsku grupu sredili male stolice i svi su bili oduševljeni – kaže za “Krušeavcgrad” Miorljub Milanović. – To je bilo nešto više od 20 stolica, a sada smo rešili da budemo još vredniji. Sve smo đačke stolice, a ima ih u celom objektu oko 130, tapacirali. Mislim da je ovo jedina škola u celom okrugu čiji đaci sada ne sede na drvenim stolicama. Posao nije bio lak, trebalo je da se nabavi materijal, iskroji, srede sunđeri, a onda i sve to namesti i ugradi. Ipak, vredelo je, deca su presrećna.

Područna škola “Velizar Stanković-Korčagin”, čije je sedište u susednom Velikom Šiljegovcu neće biti i jedina, koja će imati obnovljen školski nameštaj. Milanović obećava da se neće zaustaviti dok ne popravi sve stolice u učionicama duž Ribarske reke.

– Za bivšu Markovu školu već dovršavamo gelendere, postavićemo i nove pločice na prilaznim stepeništima i novim tablama obložićemo sve đačke klupe – kaže Miroljub.

Ovog leta je zbog epidemije neostvarena je ostala samo ideja o tradicionalnoj Balkanijadi, okupljanju kulturno-umetničkih društava iz regiona. Događaj koji je prošle godine u plemenitoj misiji da se pomogne malom Vuku, bebi iz Đunisa, koja je ostala bez oba roditelja u udesu na Čokotinom brdu, organizuje upravo udruženje koje nosi Markovo ime.

– Nadam se da će epidemija biti gotova do narednog leta, imamo i dosta poziva za naš KUD, verujem da ćemo nastupati i u inostranstvu – priča sagovornik “Kruševacgrada”. – Važno je da pomažemo našoj sredini. Brojne inicijative smo pokrenuli, bioskopske projekcije, kupovinu instrumenata, pomoć ljudima kojima je potreban krov nad glavom, postavljanje saobraćajne signalizacije koja treba da zaštiti đake-putnike. Mnogim ljudima treba podrška. I pet godina nakon nesreće postaje nam jasno. Mnogo je razloga da se nastavi sa životom.

I.R.